PROIZVODNJA GENERATIVNIH PODLOGA JABUKE

                         PROIZVODNJA GENERATIVNIH PODLOGA JABUKE

Generativna proizvodnja sadnica jabuke najstariji je način razmnožavanja. Prve jabuke razmnožene su semenom. Podloge proizvedene iz semena (gene­rativno) nazivaju se sejanci. Njihova proizvodnja obuhvata: sakupljanje plo­dova i vadjenje semena; prosušivanje, klasiranje i čuvanje semena; ispitivanje klijavosti semena; jarovizaciju (stratifikovanje) i setvu semena; negu sejanaca i njihovo vadjenje, klasiranje i trapljenje.

Za proizvodnju generativnih sejanaca za jabuku treba koristiti seme iz plo­dova divljih jabuka. Da bi se dobili kvalitetni sejanci za potrebe rasadničke proizvodnje, potrebno je da se odaberu matična stabla divlje jabuke. Dobra matična stabla treba da su diploidna (2n = 2x = 34), dugovečna, umereno buj­na, otporna prema mrazu, suši i izazivačima bolesti, rodna, da su im plodovi umereno krupni.

Pre podizanja matičnih zasada za proizvodnju semena, neophodno je ispitati odnos oplodjenja izmedju odabranih matičnih stabala i da se dobro prouči kvalitet semena. Dobro seme koje je krupno, jedro, ujednačeno i neoštećeno ima sve uslove da dobro klija i da se razviju sejanci koji će omogućiti pravi­lan razvoj sadnica jabuke. Preporučuje se da se za izdvajanja semena uzimaju plodovi koji se nalaze na periferiji krune, sa stabala mladjih od 50 godina i sa zdravih stabala.

Berba, sakupljanje plodova i vadjenje semenki. Biološke osobine semena divlje ja­buke zavise od osobina matičnih stabala s kojih potiču plodovi i od oprašivača.

Seme divlje jabuke obično se vadi iz plodova tokom oktobra ili novembra. Kad pokožica ubranih plodova jabuke omekša, pristupa se vadjenju semena. To se postize pomoću muljača ili gnječenjem plodova, sejanjem kroz sita i ispira­njem u vodi. Posle izdvajanja seme treba isprati hladnom vodom da bi se oslo­bodilo od mesa ploda i drugih primesa.

Sušenje semena. Posle vadjenja iz ploda i ispiranja, seme jabuke sadrži 20 do 25% vode, a u pripremljenom za čuvanje treba da bude 14 do 16% vode. Sa više vlage ono gubi vitalnost i može da se uplesnivi, pa mu se smanjuje klijavost.

Izdvojeno seme se suši na promajnom mestu u tankim slojevima koje treba če­sto mešati. Sušenje može da se obavlja i u sušarama, gde je proces znatno brži. Mora se obratiti pažnja da temperatura na kojoj se seme suči ne predje 35°C. Proizvodnja semena. Količina semena koja se dobija iz plodova jabuke u velikoj meri zavisi od krupno će ploda i broja semenki u njima. Od 100 kg srednje krupnih plodova divlje jabuke (M. sylvestris L.), može da se dobije oko 0,9 kg semena. U 1 kg semena divlje jabuke ima 30 000 do 40 000 semenki.

Klijavost semena jabuke. Praksa je potvrdila da seme različite krupno će ima i različitu energiju klijanja. Najkrupnije seme ima najbolju energiju klijanja i najveći procenat klijavosti. Seme se na osnovu odgovarajućih sita klasira na: sitno, srednje i krupno. Prva klasa je najkrupnije seme koje se odvojeno seje, srednje krupno seme pripada drugoj klasi i ono se koristi za proizvodnju seja­naca, dok se treća klasa - sitno seme, ne koristi za setvu.

Klasirano i očišćeno seme čuva se u platnenim kesama, u suvim i prohladnim prostorijama (sa temperaturom od O do SOC) koje se provetravaju.

Određivanje klijavosti semena. Seme za proizvodnju sejanaca mora da ima odre­djeni kvalitet. Kvalitet se odredjuje tako što se u odredjenoj masi semena utvrdi čistoća i odredjeni broj semenki stavlja u petri-kutije sa vlažnim filter-papirom i od odnosa klijalih i neklijalih odredjuje se procenat klijavosti. Na taj način se istovremeno odredjuje i energija klijanja (vreme za koje seme klija).

Stratifikovanie semena. Seme jabuke ne može da klija odmah posle berbe, ono klija samo ako je prošlo kroz odgovarajući period zimskog mirovanja. Da bi seme jabuke moglo normalno da klija i da se iz njega razvije sejanac, neophod­no je da prodje kroz period tzv. jarovljenja, a to se postiže na temperaturi od O do SoC, pri umerenoj vlažnosti, u toku od 80 do 90 dana.

Stratifikovanje semena jabuke obavlja se u sanducima ili trapu, po slojevima i mešanjam sa supstratom. Kao supstrat za stratifikovanje semena najčešće se koristi rečni pesak, treset ili mahovina. Koriste se dva načina stratifikovanja: u slojevima i mešanjem sa supstratom (3:1). Slojevi semena i supstrata u sandu­ku ne treba da budu veći od 50 cm.

Stratifikovanje se obavlja tako što se seme slaže u pesku po slojevima. Prvo se stavlja sloj peska, a zatim sloj semena i tako redom. Debljina sloja semena iznosi 1-2 cm, a debljina peska oko 3 do 5 cm. Obično se stavlja 4-5 slojeva.

Sanduci sa stratifikovanim semenom mogu se čuvati u hladnim prostorijama (podrumi, šupe) ili u zemljištu. Dno sanduka za stratifikovanje treba izbušiti kako bi se suvišna voda lakše ocedila. Umesto peska može da se upotrebi tre­set, koji je još podesniji, zbog osobine da dobro upija i drži vlažnost. Samo stratifikovanje je jednostavno. Treba obezbediti relativno nisku tempera­turu, održavati stalnu vlažnost i pristup vazduha (aeracija).

Setva semena. Setva semena jabuke obavlja se u lejama u redovima ili omaškom. Zemljište za sejanje treba da je plodno, rastresito, umereno vlažno i nezako­rovljeno. Priprema zemljišta za setvu sastoji se u ravnanju površine, djubrenju, dubokom oranju (na 35 do 40 cm), tanjiranju i freziranju.

Setva semena jabuke obavlja se u jesen (nestratifikovano), zimi ili u rano pro­Iese (stratifikovano).

Jesenja setva obavlja se u krajevima (područjima) koja imaju hladnu i snežnu zimu. Topli dani u toku zime (decembar i januar) koriste se za setvu stratifiko­vanog semena jabuke.

U našim ekološkim uslovima seme divlje jabuke obično se seje rano u proleće (u martu), i za setvu se koristi stratifikovano seme koje počinje da klija.

Seje se u lejama (ručno) i tada su leje široke oko 120 cm. U takvim lejama se naprave četiri brazdice na rastojanju od 30 cm. Setva u redove bez leja mnogo je praktičnija za veće rasadnike. U većim rasadnicima seje se sejalicom za strna žita, što je mnogo brže i ekonomičnije nego setva u brazdice.

Seme jabuke seje se na dubini od oko 2 cm.

Gustina setve zavisi od toga da li se vrši pikiranje na zeleno ili na zrelo. Rasto­janje izmedju biljčica kreće se oko 2 do 4 cm, dok su redovi jedan od drugog udaljeni oko 40cm.

Negovanje sejanaca. Da bi se sejanci pravilno razvijali, neophodno je redovno okopavanje (4 do 5 puta), plevljenje korovskih biljaka, proređivanje i vađenje slabih sejanaca, prihranjivanje, zaštita od izazivača bolesti i štetočina i zaliva­nje ako nastane sušni period. Iz zemljišta sejanci se vade ručno ili plugom. Posle vadjenja treba ih klasirati po razvijenosti. Samo dobro razvijeni i ujednačeni sejanci prenose se u rastilo. Sade se u jesen ili u proleće. Bolje je da se zasade u jesen. Nedovoljno razvijeni sejanci se posle skraćivanja sržne žile gaje u pikirištu još jednu vegetacionu periodu. Pikiranje se vrši sadiljkom na rastojanju 30 do 40 x 5 cm u dobro pri­premljenom i umereno vlažnom zemljištu.

Pod pikiranjem se podrazumeva vrlo rano presadjivanje sejanaca, pri čemu se sržna žila skraćuje, kako bi se koren što bolje razvio i postao razgranat i žili­čast. Poznato je da sejanci jabuke imaju jako razvijenu sržnu žilu, tako da im je koren gotovo vretenast, dok su im bočne žile slabo razvijene. Zato je potrebno sržnu žilu što ranije skratiti da bi se pojačao razvoj bočnih žila.

Pikiranje može biti na "zrelo" (u jesen), kada su sejanci mali (mladi) - češće se koristi u našoj rasadničkoj proizvodnji, ali se primenjuje i pikiranje na "zele­no" (u proleće). Razvoj i prijem pikiranih sejanaca jabuke mnogo je bolji kad se pikiranje obavi u jesen. 

 

 

 

  

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.