MAŠINSKA SADNJA VOCNJAKA

Prilikom planiranja i podizanja višegodišnjih zasada posebnu pažnju treba obratiti na organizaciju zemljišta, odnosno parcelaciju cele teritorije na manje parcele-table, pravilan i dovoljan razmak između redova,  pravac i dužinu redova, putnu mrežu na parcelama i njihovu komunikaciju sa javnim saobraćajnicama, a zatim i određeivanje mesta za formiranje ekonomskog dvorišta, mesta za servisiranje mašina, izvorišta za vodu, itd...               

Prilikom podizanja višegodišnjih zasada kopanje rupa kao osnovna radna operacija, angažuje najviše ljudskog i mašinskog rada. Utrošak rada za navedenu operaciju zavisi od kvaliteta pripremljenosti zemljišta. Ova priprema obavlja se neposredno pre sadnje uz primenu teških tanjirača, a zatim drljača ili setvospremača. Značajno je da poslednji prohodi mašina budu u pravcu budućih redova u zasadu, čime se u mnogome olakšava sadnja. Površinska priprema mašinama treba dase obavi kvalitetno, ali je neophodno da se to učini sa što manje prohoda mašina kako bi se izbeglo prekomerno gaženje i sabijanje zemljišta. Finalnom obradom zemljišta za sadnju treba da se dobije sitnogrudvasta struktura koja obezbeđuje uspešnu sadnju zasada. Posle završene finalne pripreme zemljišta pristupa se razmeravanju i obeležavanje redova. Zavisno od vrste višegodišnjeg zasada i sistema uzgoja biće primenjeni određeni postupci. U našoj praksi znatno su prisutnije klasične tehnologije sadnje mada se u skorije vreme sve više koristi savremena mehanizacija za sadnju višegodišnjih biljaka.               

Ako se radi o klasičnim tehnologijama uzgoja gde je pored međurednog rastojanja prisutno i veće redno rastojanje, a naročito kada su u pitanju neke vrste šumskih zasada, zatim zasadi oraha i dr., prvo se pristupa određivanju pravca redova i obeležavanju sadnih mesta. Na svakom markiranom mestu treba iskopati rupu određenih dimenzija. Kopanje rupa ručno je vrlo težak i spor fizički posao i može se primenjivati za male površine zasada. 

Kod zasada čija površina ne prelazi 1 ha mogu da se koriste prenosne motorne bušilice koje opslužuju dva radnika. Kod većih površina zasada kopanje rupa se obavlja mehanizovano pomoću traktorskih bušilica.

Traktorske bušilice koje se koriste za bušenje rupa mogu biti centralne-direktne i bušilice sa pomakom u stranu. Nezavisno o kojoj se bušilici radi kače se na kardansku osovinu. Veličina bušene rupe može iznositi, u zavisnosti od tipa bušilice, od 10 do 100cm promera svrdla, maksimalne dubine od 100 do 160 cm. Snaga traktora koji se koriste prilikom bušenja rupa u voćarstvu kreće se od 15 do 50 KS.

Hidrobur bušilice. Pored primene traktorskih bušilica za mehaničko bušenje rupa u praksi se koriste alati pod nazivom hidroburkojim se obavlja hidrauličko bušenje rupa . Ovom metodom se buše rupe u dobro slegnutom i čvrstom zemljištu, dok kod duboko rastresitih zemljišta pri izradi rupa stvara se blato koje ispunjava rupu. Hidrobur je sličan pumpi za pneumatike sa mlaznicom na vrhu koja obično ima četiri rupe; jedna u sredini prečnika 3 mmi tri oko nje koje imaju prečnik 1,5 mm. Uz radni pritisak do 40 barovaj alat potiskuje vodu u količini od 60 l/min. Uslovi zemljišta i dimenzije rupa određuju ukupan utrošak vode, a obično se kreće 5 do 8 l/rupi. Za rad ovog alata se u praksi često korite pumpe koje se nalaze u sastavu orošivača tako da se voda uzima iz njegovog rezervoara. 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.