RIBIZLA I UZGOJ

Postoje četiri vrste ribizle: crna, crvena, bela i zlatna. Najveći značaj za voćarsku proizvodnju imaju crna i crvena ribizla. Ove dve vrste ribizla rastu u vidu žbunova do 1 m visine. Mogu se gajiti u svim voćarskim reonima Srbije, a najviše joj odgovaraju priplaniska područja. Ribizla se može gajiti po sistemu:

žbuna, žive ograde, palira i stablašice.

Ako se ribizla gaji kao žbun, sadi se u obliku kvadrata na rastojanju 2 m x 2m; 2,5m x 2,5 m; 3m x 3m. Kod pravougaonog rasporeda sadnje rastojanje između redova bi trebalo da bude 2,5 do 3m, a redu 1,5 do 2m za mehanizovanu obradu, dok za ručnu obradu sadnja se može obaviti na rastojanju 1,5-2m x 1 m. Sistem žive ograde. Ovaj sistem gajenja je bolji od prethodnog i primenjuje se više u komercijalnim zasadima, jer je lakša obrada i zaštita  protiv prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina, a i veći je broj sadnica po jedinici površine, pa daje i veći prinos. Preporučeni razmak sadnje između redova je 2,5 do 3m, a unutar reda je 1 do 2 m, tako da žbunovi popune čitav prostor u redu, pa zasad podseća na zivu ogradu. Kod gajenja crne ribizle u sistemu živa ograda preporučuje se i manje rastojanje u redu od 0,5 do 0,75m ako je mehanizovana berba, ako se berba obavlja ručno razmak sadnje u redu 1,2m.

Za sorte sa uspravnim porastom lastara u žbunu, ( Ben Sarek i Ben Konan)  preporučeni  razmak  sadnje u redu je 1m.

Prema nekim ispitivanjima  crna ribizla daje bolje rezultate pri razmaku sadnje 3 x 0,5m, ako se ima u vidu da je ribizla vrsta koja podnosi guste sklopove sadnje.

Pored gajenja ribizle na otvorenom polju sve više se praktikuje i špalirsko gajenje crvene, a nešto manje i bele ribizle u zatvorenom prostoru – plastenicima ili staklenicima. Za ovaj način gajenja sadnja se obavlja na bankinama, koje se zastiraju folijom radi lakšeg održavanja zemljišta. Neophodan je naslon od stubova i dva do tri reda žice. Stubovi se postavljaju na rastojanju  5m jedan od drugog, a prvi red žice na 100 cm, drugi red na 150cm i treći na 200cm od zemlje. Pri ovakvom uzgojnom obliku rezidbom se ostavljaju 5 do7 grana – izdanaka na dužni metar koje se vezuju za žicu kao i malina. Izdanci koji donose pun rod u  trećoj ili četvrtoj godini, zamenjuju se novim mlađim i produktivnijim izdancima. Rastojanje sadnje za ovaj sistem gajenja ribizle je 3x1m ili 3x0,8m.

Ribizla može da se gaji i kao stablašica. Stablašice se formiraju kalemljenjem ribizle na podlogu zlatna ribizla koja ne formira izdanke kao ostale rebizle. Na jednu podlogu mogu se okalemiti sve vrste ribizla ( crna,crvena i bela ), tako da stablo deluje dekorativno.Kod ovog načina gajenja sadnju treba obaviti 3x1m.

KORISNOST  RIBIZLE

Ribizla je bogata vitaminom C, pomaže u lečenju raznih infekcija, bubrežnih tegoba, pospešuje rad creva i podstiče izlučivanje štetnih materija iz krvi. Ribizla je veoma rasprostranjeno voće koje se jede sveže, koristi u kulinarstvu za spremanje džemova, pekmeza i soka, a poznato je i po svojim lekovitim svojstvima. Uspeva na mestima koja su izložena suncu i dobroj ventilaciji, ali neophodna joj je i vlaga. Bobice crvene ribizle jačaju apetit i podstiču lučenje žlezda.

U narodnoj medicini CRVENA ribizla poznata je kao voće koje otvara apetit, jača organizam i čisti ga od nagomilanih štetnih materija ( posebno mokraćne kiseline ). Zbog obilja svežih vlakana u semenkama svežih bobica crvene ribizle pospešuju rad creva, a zahvaljujući drugim lekovitim sastojci- ma ubrzavaju oporavak posle hiruške  intervencije. 

CRNA ribizla veoma nalikuje na crvenu, samo što njeni listovi sa donje strane imaju uljne žlezde. Cvetovi su joj žučkasto-zeleni, a po rubovima crveno-smeđi dok su bobice u početku takođe crvenosmeđe boje, a kada sazreju postaju crvenije i tamnije. Visok sadržaj vitamina C, crne ribizle sprečava i leči teške infekcije, a pre svega upalu pluća. Plodovi i sok ove biljke veoma su korisni u slučaju bubrežnih bolesti, grčeva i bolova probavnih organa. Preporučuje se za jačanje i čišćenje krvi. Čaj od crne ribizle povoljno utiče na rad bubrega i ublažava tegobe izazvane reumom i gihtom. Plod ribizle i njegove prerađevine potpomažu normalizaciji i stabilizaciji krvnog pritiska, posebno se preporučuje osobama koje su sklone anemiji. Utvrđeno je da sok crne ribizle pomaže u slučaju krvarenja iz desni i proširenih vena i pozitivno utiče na povećanje koncentracije i pamčenje.  

Čaj od listova crne ribizle preporučuje se u slučaju vodene bolesti, bolnog mokrenja, proliva, kolika, migrena, upornog kašlja i kao preventivno sredstvo protiv stvaranja peska u mokraćnoj bešici. . 

 

Vidoska Tasić, dipl. ing. 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.