GUSTA SADNJA

Kategorija: Podizanje zasada Autor Greni Pogodaka: 2370

zemljište ima optimalnu vlažnost što je veoma bitan uslov za dobar prijem sadnica. Sadnice posadjenje u jesen daleko brže kreću sa vegetacijom od onih posađenih u proleće i nije ih potrebno zalivati što je znatna ušteda kod velikih zasada. Kod jesenje sadnje treba voditi računa da se ona obavi kad zemljište nije smrznuto.

NAČIN SADNJE

 - Pred sadnju sadnice treba pripremiti tako što se, ako postoje povređene i sasušene žile skrate do zdravog dela, a sve duže žile skrate na 15-20 cm. Đubrenje u rupu se obavlja tako što se na dno rupe stavi zgorelo stajsko đubrivo (2 -3 lopate ) koje se zatim zagrne sa zemljom kako žile ne bi došle u direktan kontakt sa đubrivom. Stavimo sadnicu u rupu, koren zagrnemo sa zemljom, sadnicu blago povučemo napolje tako da kalemljeno mesto viri dva prsta iznad zemlje, nagazimo dobro zemlju na žile i ostalu količinu zemlje vratimo u rupu bez gaženja. Kod jesenje sadnje nije potrebno zalivanje.Savremeni voćnjaci, tržišno orijentisani i visokoproduktivni, podižu se po siste- mima guste, superguste sadnje.  Navedena gusta sadnja praktikuje se isključivo kod jabuka i krušaka jer samo takve voćke imaju odgovarajuće podloge, koje omogućuju slabobujan rast stabala. Dok klasične sadnice jabuka tek dospeju na rod, jabuke iz guste sadnje već se nalaze u svojoj punoj rodnosti. Pored toga, one donose izuzetno visoke prinose (50-85 tona/ ha), a za to ne zahtevaju veliku količinu đubriva iz razloga što ga i ne troše za rast drveta, već isključivo za rast plodova.Velika stavka troškova u voćarskoj proizvodnji odnosi se na rezidbu i berbu koja se kod guste sadnje bitno smanjuje jer se svi poslovi doslovce obavljaju sa zemlje.Jedina mana ovog savremenog načina voćarenja, ako je tako možemo i nazvati, odnosi se na nešto veća početna ulaganja koja se odnose na nabavku  većeg broja voćnih sadnica.

 

dipl.ing.Todorović Magdalena