PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU ARONIJE

Visokožbunasta borovnica spada u kulture sa velikim zahtevima kada je u pitanju priprema zemljišta za sadnju. Ova voćna vrsta ima specifične zahteve u pogledu PH vrednosti, sadržaja organske materije, vlažnosti i drugih parametara sa kojima se meri proizvodna vrednost zemljišta .Učinjene greške u pripremi zemljišta pri sadnji teško se ispravljaju i imaju velike posledice. Priprema zemljišta za podizanje zasada visokožbunaste borovnice podrazumeva više agromeliorativnih mera i zahvata.

Uništavanje višegodišnjih korova,

Nivelisanje i ravnanje valovitih terena

Acidifikacija ili kalcifikacija zemljišta   

Meliorativno đubrenje,  

Duboko oranje(do dubine oraničnog sloja)

Površinska priprema zemljišta (drljanje ,tanjiranje,freziranje)

Nivelisanje i ravnanje terena podrazumeva skidanje humki, popunjavanje depresija i vododerina i nivelisanje .Obavlja se pre dubokog oranja i osnovnog (meliorativnog) đubrenja. Ova mera omogućava bolju primenu mehanizacije u obradi zemljišta, pravilnu sadnju i sprečava zadržavanje vode na neravnim površinama. Na većim površinama ravnanje terena se vrši teškom mehanizacijom, ( buldožerima, skrejperima, grejdderima). Uništavanje višegodišnjih korova podrazumeva kombinaciju intenzivnih agrotehničkih mera i upotrebu herbicida. Ovu meru treba početi 2-3 godine ranije pogotovu ako se planira proizvodnja borovnice u organskom postupku.

Zemljišne štetočine i nematode su često problem prilikom podizanja zasada. One se najefikasnije suzbijaju pravilnim izborom predkulture, a samo u nuždi i fumigacijom .

Kiselost zemljišta mora se redovno kontrolisati. Svako odstupanje pH vrednosti veoma brzo se vizuelno uočava na biljci .Borovnica najbolje rezultate postiže na zemljištima sa pH vrednosti 4,2- 4,8. Reakcija zemljišta se može povećavati ili smanjivati dodavanjem fiziološki alkalnih ili kiselih djubriva. Povoljan supstrat za gajenje borovnice se dobija i dodavanjem strugotine ili iglica četinara, čime se povoljno utiče na bilans vode u zemljištu.

Acidifikacija ( zakišeljavanje ) se postiže đubrenjem fiziološki kiselim đubrivima. U ovu svrhu u toku zimskog perioda u zemljište se najčešće unosi sulfat gvoždja (FeSO4), a u toku vegetacije, za prihranjivanje,amonijum sulfat (NH4)2SO4, zelena galica ili povećana količina azotnog djubriva- UREA, koja unešena u nekoliko navrata veoma brzo dovodi do povećanja kiselosti .

Ako npr. želimo da smanjimo pH zemljišta sa 8,0 na 6,5 potrebno je da

kod peskovitog zemljišta unesemo 1.300 kg/ha mlevenog sumpora, 

kod glinovito peskovitih 1.570 kg/ha i 

glinovitih 1.700 kg/ha.

Kalcifikacija se vrši na ekstremno kiselim zemljištima . Za ovu meru se najčešće koriste mleveni krečnjak na lakšim , a živi (negašeni ) kreč na težim zemljištima u količinama koje zavise od veličine kiselosti. Orjentacije radi, da bi se pH vrednost povećala za 0,7, potrebno je uneti 4,0 t mlevenog krečnjaka u obliku CaCO3 na lakšim, ili oko 2,16 t kreča ( negašenog ) na težim zemljištima. Planirane količine za kalcifikaciju unose se u zemljište u dva do tri navrata, i to pre dubokog oranja 2/3 predvidjene količine  a 1/3 neposredno pred plitko oranje. Neophodno je da se pri unošenju sredstava za kalcifikaciju unose i odgovarajuće količine organskih đubriva ( stajnjak, zelenišno djubrivo ). Meliorativno đubrenjeIma za cilj da zemljište obogati osnovnim hranljivim elementima  do plodnosti koja je neophodna za uspešnu proizvodnju i plodo-nošenje borovnice.

Ako se hemijskom analizom plodnosti konstatuje nedostatak nekog od ovih elemenata ili humusa, pored stajnjaka unosi se i mineralno  djubrivo. Orijentacione količine potrebnog fosfora (P2O5) u 100 grama vazdušno suve zemlje je oko 10 -12 mg. a kalijuma (K2) 20-22 mg. Ovi elementi se mogu nadoknaditi unošenjem adekvatnih đubriva i ona se unose pre oranja kada i stajnjek .

Duboko oranje izvodi se traktorima jače snage na dubini 30 cm i više, a ima za cilj da se izvrši bolja aeracija zemljišta i uspostavljanje dobrog vodno vazdušnog režima,bolji unos stajskog i mineralnog đubriva u zonu korenovog sistema.  Ovu radnju poželjno je izvesti bar mesec dana pre sadnje, a samu površinsku pripremu neposredno pred sadnju. Površinska priprema podrazumeva usitnjavanje i ravnanje površinskog sloja uzoranog zemljišta i stvaranje sitno mrvičaste strukture zemljišta kojom će se pravilno izvršiti sadnja sadnica borovnice. U zavisnosti od tipa zemljišta može se vršiti drljačama, tanjiračama ili frezerima.

Sadnja se obavlja u otvorene rovove ili u iskopane rupe.

 

Radulović Andrija dipl.inž

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.