DUNJA - SORTE, UZGOJ

Broj sorti dunje je relativno mali i ograničen je na korišćenje svega nekoliko sorti u praksi. Kod nas se najčešće koriste leskovačka i vranjska dunja a ređe druge.LESKOVAČKA  dunja Ovo je domaća sorta raširena po dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave i u Vojvodini. U narodu je nazivaju dunjom, za razliku od vranjske dunje koju zovu dunjac. Stablo leskovačke dunje je u početnom periodu rasta bujno, ali čim prorodi bujnost se smanjuje i mogla bi se označiti kao srednja.Kruna je široka, okrugla i sa oborenim granama koje pod teretom roda padaju do zemlje. Dosta je otporna prema bolestima i štetočinama (osim prema virusima).   Prorodi relativno rano, a potom rađa redovno i obilno i to uglavnom na kratkim rodnim grančicama.

Oblik ploda je jabučast, okrugao, ravan ili rebrast, krupan do vrlo krupan (200-500 grama).

Pokožica ploda u punoj zrelosti je limunasto žuta, meso ploda je sitnozrno, kiseloslatko, fine arome. Plodovi su posle berbe dobre transportabilnosti i obično se za preradu prevoze u rasutom stanju. Sazreva sredinom do kraja oktobra.   Kao nedostaci ove sorte pominju se lako opadanje na vetru, sitni plodovi na lošijim zemljištima i u lošijim godinama itd.

VRANJSKA dunja

Ovu sortu narod naziva dunjac. To je naša stara sorta raširena u slivu Južne, Zapadne i Velike Morave, a manje u ostalim delovima Srbije.Stablo ove sorte je do početka rodnosti vrlo bujno, a potom se bujnost nešto smanjuje. Skeletne grane izlaze pod oštrim uglom, a kada prorode povijaju se od polovine u luk ka zemlji mada ne pucaju.

Stablo vranjske dunje je osetljivije na bolesti i štetočine od leskovačke dunje.

List vranjske dunje je širok i krupan, ovalan ili jajast, nenazubljen, intenzivno zelene boje, sa slabim maljama na naličju. Cvet je krupan i lep.

Plod je krupan do vrlo krupan. Težina mu se kreće od 400 – 1 500 grama, ponekad i više. Nisu retki plodovi od 700 – 800 grama. Oblik ploda je kruškolik i viši je nego širi. Pokožica ploda je srednje debljine, glatka, žute boje, pokrivena finim maljama, sa izraženim mirisom u punoj zrelosti.

Meso ploda je bledožuto, slabo sočno, trpko, slatko nakiselo, sa dosta kamenih ćelija, posebno oko semene kućice. Prijatne je arome. U celini, kvalitet ploda je dobar.

Bere se od sredine do kraja oktobra za direktnu potrošnju, a za preradu može i nešto kasnije.

Kao glavne mane ove sorte pominju se: to što se meso ploda brzo raspada prilikom kuvanja i što oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.

Sortiment:

•          berecki

•          šampion

•          pazardžijska

•          trijumf

•          češka dunja

•          konstantinopoljska

•          lačkadzorska

•          portugalska

•          zangakeni

•          plovdivska

Perspektivne sorte dunje:

•          asenica

•          hemus

•          mamutova

•          mehelnica

Oprašivanje

U pogledu odnosa oplodnje sorti, razlikujemo autofertilne (samooplodne), delimično samooplodne i autosterilne (samobesplodne) sorte, kao i prelaze između ovih grupa.

1. Samooplodne su: berecki, mamutova, šampion, plovdivska, (vranjska ?).

2. Delimično samooplodne su: portugalska, jelička, leskovačka.

3. Samobesplodne su: trijumf, češka, pazardžijska, mehelnica, (vranjska ).

Zbog svega navedenog, za uspešnu polinaciju, u savremenoj proizvodnji dunje neophodno je koristiti oprašivače i prilikom podizanja dunjika zastupiti najmanje dve sorte.Čak i sorte koje su samooplodne daju 2 – 3 puta više plodova prilikom primene oprašivača.

Kao najbolji oprašivači za leskovačku dunju koriste se obično vranjska i pazardžijska dunja.

Vranjsku dunju dobro oprašuju lesko- vačka i pazardžijska dunja.

Da bi se oprašivanje obavilo što sigurnije, potrebno je da se u blizini zasada ili u samom zasadu nalaze makar po dve košnice medonosnih pčela ( Apis melifica ) na hektar zasada.

Proizvodnja sadnica

Dunja može da se razmnožava semenom, reznicama, položnicama, nagrtanjem, izdancima i kalemljenjem.

- Semenom se dunja razmnožava samo u selekcijskom radu, prilikom stvaranja novih sorti.

- Razmnožavanje reznicama (prporcima) se više koristi u proizvodnji podloga. - Položnicama se dunja razmnožava kada se želi da se od neke retke sorte proizvedu sadnice kojih nema u rasadnicima. - Nagrtanjem se dunja razmnožava samo u proizvodnji podloga za kalemljenje i to obično za dunju, krušku, mušmulu ili oskorušu.

- Razmnožavanje izdancima praktikuje se samo ako se željena sorta dunje nalazi na sopstvenom korenu.

- U masovnoj proizvodnji sadnice dunje se proizvode isključivo kalemljenjem.

Dunja se može kalemiti na desetak različitih načina, od kojih se u praksi koriste samo okuliranje (očenje) na spavajući pupoljak, prosto spajanje i spajanje sa strane.

Podloge za dunju

U rasadničkoj praksi se sve sorte dunja kaleme na podlogu dunja MA iz Velike Britanije. Ovaj istmalinški ( East Malling ) klon ima najveći značaj u rasadničkoj proizvodnji. Odlično se ožiljava i vrlo dobro ukorenjava. Od svih klonova (od A – G) on je najotporniji prema mrazu. Stabla su na njemu srednje bujna i potreban im je naslon.

Za postizanje visokih prinosa i odličnog kvaliteta plodova sadi se na dubokim, plodnim, rastresitim i umereno vlažnim zemljištima.

Uzgojni oblici

•          poboljšana piramidalna  kruna

•          kotlasta kruna

•          nepravilna palmeta sa kosim granama

•          vitko vreteno, spindelbuš ili pilar

•          slobodan oblik Rezidba dunje u rodu Dunja rađa na kratkim, vitim i dugim grančicama.

Kratke rodne grančice se ne skraćuju, jer im se rodni (mešoviti) pupoljci nalaze pri vrhu (obično 1 – 3). One se izrođavaju nakon 3 – 4 godine rađanja, pa je zbog toga potrebno imati i jačih porasta na kojima će se u međuvremenu formirati nove.

Vite rodne grančice se po pravilu ne skraćuju, već se samo proređuju.

Skraćivanjem dugih grana se kod dunje može potencirati bolje grananje i dobijanje novih kratkih i vitih grančica, što nije uvek slučaj kod drugih jabučastih vrsta.

Letnja rezidba dunje, ili rezidba na zeleno takođe se može obavljati i ona daje veoma povoljne rezultate.

Rastojanja za dunju

Rastojanje između redova i u samom redu zavisi od niza činilaca i to od: primenjene podloge, bujnosti sorte, uzgojnog oblika, tipa zasada, ekoloških uslova i nivoa agrotehnike.

U praksi se sreću rastojanja između redova od 4 – 6 m, a u redu od 2,80 do 4,50 m.

Rastojanje od 4 m između redova pokazalo se kao nedovoljno, jer dunja gajena slobodnim oblikom, u punom rodu pri kraju vegetacije, pod teretom roda savija grane do zemlje i potpuno zatvara međuredni prostor. Rastojanje od 6 m je preveliko za pljosnate oblike krune a i bio bi isuviše mali broj stabala po jedinici površine.

Rastojanje u redu, primenom pilara moglo bi se smanjiti na cca 2 m i time bi se omogućilo povećanje broja sadnica na 1 000 stabala po hektaru.

Raspored sorti

Radi boljeg oprašivanja dunje, u voćnjaku se mora izvršiti raspored glavne (vodeće) sorte i sorti oprašivača (pratećih). Poželjno je da glavna sorta ne bude udaljena od sorte oprašivača više od 15 m. Ovo se postiže ako ne sadimo više od 6 redova glavne sorte. Mogući raspored u takvom slučaju je 6:2:2. Ipak, daleko povoljniji su slučajevi odnosa 4:2; 4:2:2 ili 4:1:1. U praksi se najčešće sreću zasadi u kojima su leskovačka i vranjska dunja, pa odnos može biti 6:2; 6:1 i slično.

Sadnja

Priprema zemljišta za sađenje dunje sastoji se u krčenju, čišćenju i ravnanju terena ukoliko je to potrebno, zatim u poboljšanju plodnosti i drugih osobina zemljišta (melioracija), rigolovanju i kopanju jamića. Dakle, zemljište treba u avgustu, najkasnije u septembru izrigolovati ili bar duboko izorati na 40 – 50 cm i podriti na 80 cm.

Zatim se predviđena površina neposredno pre sadnje isparceliše, razmeri, obeleže se pravci redova i mesta voćaka u njima.

Zaštita od nepovoljnih klimatskih činilaca

Ukoliko je dunjik podignut na izrazito vetrovitom terenu, onda treba podići tzv. vetrolomne zasade brzorastućeg drveća koji će “lomiti” snagu vetra i time smanjivati njegovo štetno dejstvo.

Dunja spada u voćne vrste koje su vrlo osetljive na sve vrste mehaničkih oštećenja, pa i na grad.

Protivgradne mreže su vrlo efikasan način zaštite od grada. Njihova primena je veoma skupa, pa se njima može štititi samo proizvodnja koja daje veliki bruto prihod i ostatak dohotka.

Zaštita od poznih prolećnih mrazeva je obezbeđena prirodnim putem, samim vremenom cvetanja dunje, pa nju nije neophodno posebno izvoditi.

Održavanje zemljišta Načini održavanja zemljišta u plantažnom zasadu dunje su sledeći: - jesenja obrada (osnovna obrada), do 10 cm dubine - dopunska obrada, u koju spadaju održavanje zemljišta u stanju jalovog ugara (čiste obrade), travnatog pokrivača i mulčiranje - održavanje zemljišta herbicidima.

Sa primenom herbicida može se početi u mladim zasadima već od prve godine i to po pravilu kontaktnim herbicidima.

Mineralna ishrana dunje

Mlada stabla, do pete godine života, obično se prihranjuju pojedinačno, sa po 0,2 – 0,5 kg KAN-a i sa 0,5 – 1,2 kg NPK đubriva formulacije 10:12:26 po stablu, u zavisnosti od starosti.

U rodnim zasadima korenov sistem dunje se prostire po celoj površini zemljišta, pa se stoga đubri cela površina dunjika, normama koje zavise od starosti i iscrpljenosti stabala, gustine sađenja i dr., ali okvirno to su količine od 200 – 400 kg KAN-a i 400 – 600 kg NPK đubriva.

Ovakva prihrana se obavlja u jesen i rano s proleća (u prvoj polovini marta i početkom maja), a leti se, ukoliko se primete znaci nedostatka pojedinih elemenata prihranjivanje vrši folijarno (prskanjem preko lista) tečnim preparatima.

Navodnjavanje

Dunja vrlo dobro reaguje na navodnjavanje, a pošto je vrlo zahtevna u tom pogledu u toku celog vegetativnog perioda joj treba obezbediti dovoljne količine vode.

Obično se prvo zalivanje izvodi vrlo rano, već u vreme otvaranja pupoljaka. Drugo zalivanje se preporučuje pred kraj junskog opadanja, treće u julu i četvrto u avgustu, kada plodovi i letorasti još rastu intenzivno.

Sva ova navodnjavanja treba da budu obilna: prolećno sa 25 – 30 mm, a letnja sa po 50 – 60 mm po m². Načini navodnjavanja su sledeći: •          površinski (pomoću prelivnih leja) •          veštačkom kišom (orošavanjem)

•          subirigacijom (podzemno)

•          kap po kap i kao poseban način navodnjavanja

•          fertirigacija (kroz sistem kap po kap), kada se voćnjak istovremeno i navodnjava i đubri.

Zaštita dunje od bolesti i štetočina Intenzivna proizvodnja ne zahteva intenzivno trošenje pesticida, nego korišćenje znanja da se zaštita sprovede što racionalnije.

Broj prskanja treba da bude onoliki koliko je potrebno da dobijemo zdrav rod. Određeni procenat oštećenja treba tolerisati. Suzbijanje treba sprovoditi u momentu kada štetočine ili bolesti pređu ekonomski prag štetnosti. Dunja se uspešno može zaštititi sa 6 – 8 tretiranja.

Palež dunje (Erwinia amylovora)

Simptomi se javljaju na cvetovima, listovima i mladarima. Zaraženi delovi brzo venu, posmeđe, a kasnije pocrne, osuše se i tako vise na grančici. Karakteristično za ovo oboljenje je pojava “pastirskog štapa” na mladarima i izlučevina – eskudat, prvo u vidu mlečnih kapljica a kasnije se sliva u srebrnkastu prevlaku. Obolevaju grane i stablo, na njima dolazi do oštećenja kore. Drvo ispod oštećene kore je crvenosmeđe sa sluzastom prevlakom. Bolest se širi za vreme čitave vegetacije i to pomoću insekata, kiše, oruđa za rad, posebno priborom za rezidbu. Bolest prenose ljudi, ptice, a najsigurniji put su bolesne sadnice.

Mere borbe u hemijskom smislu reči su vrlo ograničene. Obaveza je svakog vlasnika voćnjaka da obavesti nadležne organe, inspekcijsku službu.

Monilija dunje (Sclerotinia cydoniae, Monillia neans, Monillia fructigena)

Gusta sadnja i visoka vlažnost u periodu cvetanja posebno pogoduju razvoju ove bolesti. Simptomi se najpre javljaju na mladom lišću. Prvo se javljaju tamnomtke pege duž nerava, a kasnije i između njih. Na tim pegama se stvara presvlaka specifičnog mirisa, to su konidije, koje šire dalje zarazu na cvetove, mlade plodove i grančice. Mladi plodovi se zaraze preko prašnika, pocrne, mumificiraju se i ostaju do drugog proleća na grančicama ukoliko se ne uklone.

U skladištu se javlja kao smeđa vodnjikava trulež sa karakterističnim koncentričnim krugovima plodonosnih tela. Najefikasniji način suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Prvo prskanje pred samo cvetanje dunje, drugo prskanje u vreme punog cvetanja, a treće prskanje posle precvetavanja. Osim navedenih prskanja u jesen valja pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica i mumificirane plodove pa ih spaliti.   Od ostalih bolesti pomenućemo pegavost lišća dunje, zatim pepelnicu dunje, uz napomenu da je dunja prilično otporna na ove bolesti. Dunju napada i veliki broj štetočina kao što su: breskvin smotavac, jabukin smotavac, zelena lisna vaš, rutava buba, moljci, cvetojedi, mineri lista, potkornjaci, sipci, smotavci pupoljaka i td.   Od štetnih glodara dunju napadaju zec, poljski miš i vodena voluharica. Štete može da pričini i srna.

Mehanizacija dunje

U proizvodnim zasadima dunje koristi se uglavnom ista mehanizacija kao i u klasičnim zasadima.

 

V. Trandafilović, dipl.ing. spec.ampelografije

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.