SADNJA MALINE

Malina se može saditi od završetka vegetacije u jesen pa sve do početka vegetacije u proleće. Pre same sadnje potrebno je analizirati niz faktora od kojih će zavisiti uspeh u proizvodnji. Posebnu pažnju treba posvetiti izboru odgovarajućeg zemljišta i položaja budućeg zasada kao i nabavci kvalitetnog sadnog materijala. Greške koje se naprave prilikom izbora parcele i sadnog materijala kasnije se ne mogu ispraviti pa je sav trud i uložena sredstva oko podizanja zasada neisplativ. Ova godina je bila specifična zbog visokih padavina a oni zasadi koji su podignuti na neadekvatnim položajima i gde se zadržavala voda su stradaliKod nas se sadni materijal maline dobija razmnožavanjem maline izdancima. Izdanci se razvijaju iz podzemnih pupoljaka tokom proleća a vade se u jesen posle opadanja lišća. Izdanci se mogu vaditi iz proizvodnih zasada ili matičnih zasada koji su podignuti samo za tu namenu.Za podizanje novih zasada maline treba koristiti sadnice iz registrovanih rasadnika – matičnjaka koji podležu fitosanitarnoj kontroli i čije su sadnice zdravstveno ispravne i sortno čiste.Pored sadnica dobijenim u matičnjaku mogu se koristiti i sadnice proizvedene kulturom tkiva kao najsigurniji način da se dobije zdrav sadni materijal. Iako su ove sadnice najskuplje i najčešće se koriste za podizanje matičnjaka pojedini proizvođači su u kooperaciji sa prerađivačima podigli proizvodne zasade sa kontejnerskim sadnicama proizvedenim iz kulture tkiva.Na žalost najveći broj proizvođača se i dalje opredeljuje na podizanje zasada  sadnicama iz rodnih zasada najčešće iz finansijskih razloga ali i zbog nedovoljne ponude kvalitetnog sadnog materijala iz ovlašćenih matičnjaka. Problem sa takvim sadnicama je u neadekvatnoj zaštiti tokom godine, odsustvo kontrole na prisustvo štetnih organizama kao i u sadnicama koje se razvijaju iz semena tako da novi zasad nije sortno čist. Osim umanjenog roda i kvalitet plodova je lošiji – manji broj koštunica, zrničast plod. Pojava ovakvih plodova je čest slučaj u starijim zasadima gde se prilikom izbora izdanaka za rod ostavljaju i samonikli, a štete nastaju i uzimanjem takvih izdanaka za proširivanje novih zasada. Obeležavnjeem takvih izdanaka u rodu  i kasnije njihovim iznošenjem iz zasada može se održati sortna čistoća u zasadu.Najbolje je malinu saditi odmah po vađenju i preuzimanju sadnica iz matičnjaka. Ukoliko to nije moguće sadnice treba utrapiti do momenta sadnje.

Dipl.ing Đorđe Sovilj

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Malina se sadi od oktobra do aprila meseca. Za malinu su najpogodnija zemljišta čiji je pH oko 6, tačnije ako se pH kreće od 5,5-6,5. Malina najbolje rađa na dobro propustljivim zemljištima ( gajnjače, aluvijalna i deluvijalna zemljišta ) koja sadrže visok stepen organskih materija (>3%). Kod nas plemenite sorte maline uspevaju na 400-800 m nadmorske visine. U našem podneblju malina daje najbolje rezultate kad se gaji na blago nagnutim do 10% severnim ekspozicijama.

Jesenje sađenje maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poređenju s prolećem. Pre svega pri jesenjoj sadnji koriste se izdanci maline koji su pre kratkog vremena izvađeni iz matičnjaka za proizvodnju izdanaka. Sadnice maline posađene u jesen NE oskudevaju u vlazi, a na temperaturama zemljišta iznad tačke mržnjenja one tokom zimskih meseci razvijaju korenov sistem. Zbog toga malinjaci zasađeni u jesen razvijaju u prvoj vegetaciji snažne izdanke a u drugoj godini donesu dobar rod.

Za sadnju se koriste izdanci čiji je identitet sorte poznat i koji su garantovano zdravi ( sertifikovani sadni materijal ). Vrlo je povoljno da su izdanci dugi 50 cm, srednje debljine 8-10 mm, sa razvijenim korenovim sistemom od 8-10 glavnih žila, pri čemu je svaka od tih žila duga 12-20 cm i sa što više sitnih žila .

Na sadnici treba da bude što više očuvanih pupoljaka, a žile na preseku sveže i svetle boje. Pre sadnje žile se skrate na ¼ i potope u razređenu kašastu smešu od vode i jednakih delova goveđe balege i ilovače uz dodavanje nekog dezinfekcionog sredstva npr. Previcur 0,25 %.

 

 

Suzana Jerkić dipl.ing.Voćarstva

 

PSSS Valjevo

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.