PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU BOROVNICE

Visokožbunasta borovnica spada u kulture sa velikim zahtevima kada je u pitanju priprema zemljišta za sadnju. Ova voćna vrsta ima specifične zahteve u pogledu PH vrednosti , sadržaja organske materije, vlažnosti i drugih parametara sa kojima se meri proizvodna vrednost zemljišta. Učinjene greške u pripremi zemljišta pri sadnji teško se ispravljaju i imaju velike posledice. 

Priprema zemljišta za podizanje zasada visokožbunaste borovnice podrazumeva više agromeliorativnih mera i zahvata.       

- Uništavanje višegodišnjih korova, 

-Nivelisanje i ravnanje valovitih terena,

-Acidifikacija ili kalcifikacija zemljišta     

-Meliorativno đubrenje,    

-Duboko oranje(do dubine oraničnog sloja)

-Površinska priprema zemljišta (drljanje ,tanjiranje,freziranje)      

Nivelisanje i ravnanje terena podrazumeva skidanje humki , popunjavanje depresija i vododerina i nivelisanje. Obavlja se pre dubokog oranja i osnovnog (meliorativnog) đubrenja. Ova mera omogućava bolju primenu mehanizacije u obradi zemljišta, pravilnu sadnju i sprečava zadržavanje vode na neravnim površinama. Na većim površinama ravnanje terena se vrši teškom mehanizacijom, ( buldožerima ,skrejperima , grejdderima). Uništavanje višegodišnjih korova podrazumeva kombinaciju intenzivnih agrotehničkih mera i upotrebu herbicida. Ovu meru treba početi 2-3 godine ranije pogotovu ako se planira proizvodnja borovnice u organskom postupku. 

Zemljišne štetočine i nematode su često problem prilikom podizanja zasada. One se najefikasnije suzbijaju pravilnim izborom predkulture,a samo u nuždi i fumigacijom.     

Kiselost zemljišta mora se redovno kontrolisati. Svako odstupanje pH vrednosti veoma brzo se vizuelno uočava na biljci. Borovnica najbolje rezultate postiže na zemljištima sa pH vrednosti 4,2- 4,8. Reakcija zemljišta se može povećavati ili smanjivati dodavanjem fiziološki alkalnih ili kiselih djubriva. Povoljan supstrat za gajenje borovnice se dobija i dodavanjem strugotine ili iglica četinara, čime se povoljno utiče na bilans vode u zemljištu.

Acidifikacija (zakišeljavanje) se postiže đubrenjem fiziološki kiselim đubrivima. U ovu svrhu u toku zimskog perioda u zemljište se najčešće unosi sulfat gvoždja (FeSO4) a u toku vegetacije, za prihranjivanje,amonijum sulfat(NH4)2SO4, zelena galica ili povećana količina azotnog djubriva-UREA, koja unešena u nekoliko navrata veoma brzo dovodi do povećanja kiselosti . Ako npr. želimo da smanjimo pH zemljišta sa 8,0 na 6,5 potrebno je da kod peskovitog zemljišta unesemo 1.300kg/ha mlevenog sumpora, kod glinovito peskovitih 1.570 kg/ha i glinovitih 1.700 kg/ha. 

Kalcifikacija se vrši na ekstremno kiselim zemljištima. Za ovu meru se najčešće koriste mleveni krečnjak na lakšim , a živi (negašeni ) kreč na težim zemljištima u količinama koje zavise od veličine kiselosti. Orijentacije radi, da bi se pH vrednost povećala za 0,7, potrebno je uneti 4,0 t mlevenog krečnjaka u obliku CaCO3 na lakšim, ili oko 2,16 t kreča (negašenog) na težim zemljištima. Planirane količine za kalcifikaciju unose se u zemljište u dva do tri navrata , i to pre dubokog oranja2/3 predvidjene količine  a 1/3 neposredno pred plitko oranje. Neophodno je da se pri unošenju sredstava za kalcifikaciju unose i odgovarajuće količine organskih đubriva (stajnjak, zelenišno djubrivo). 

Meliorativno đubrenje ima za cilj da zemljište obogati osnovnim hranljivim elementima  do plodnosti koja je neophodna za uspešnu proizvodnju i plodonošenje borovnice. Ako se hemijskom analizom plodnosti konstatuje nedostatak nekog od ovih elemenata ili humusa, pored stajnjaka unosi se i mineralno  djubrivo. Orijentacione količine potrebnog fosfora (P2O5) u 100 grama vazdušno suve zemlje je oko 10 -12 mg. a kalijuma(K2) 20-22 mg. Ovi elementi se mogu nadoknaditi unošenjem adekvatnih đubriva i ona se unose pre oranja kada i stajnjak. 

Duboko oranje izvodi se traktorima jače snage na dubini 30 cm i više a ima za cilj da se izvrši bolja aeracija zemljišta i uspostavljanje dobrog vodno vazdušnog režima, bolji unos stajskog i mineralnog đubriva u zonu korenovog sistema.  Ovu radnju poželjno je izvesti bar mesec dana pre sadnje, a samu površinsku pripremu neposredno pred sadnju. 

Površinska priprema podrazumeva usitnjavanje i ravnanje površinskog sloja uzoranog zemljišta i stvaranje sitno mrvičaste strukture zemljišta kojom će se pravilno izvršiti sadnja sadnica borovnice.U zavisnosti od tipa zemljišta može se vršiti drljačama, tanjiračama ili frezerima.       

Sadnja se obavlja u otvorene rovove ili u iskopane rupe.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.