GAJENJE KIVIJA

Mnogi od nas žele da se oprobaju u gajenju kivija. Kivi najbolje uspeva na rastresitim, umereno vlažnim zemljištima, bogatim humusom. Ne "voli" teške, zbijena i vlažna zemljišta. Takođe ne prijaju mu suvai peskovita zemljišta. Plodovi su vema bogati C vitaminom, Ovo južno voće jača imunitet, reguliše krvni pritisak i probavu, pomaže u lečenju respiratornih obolenja, glavobolje i stresa. Kivi je kiselkast plod, jajolikog oblika, dlakave, smeđe  kore i zelenog „mesa". Veoma je ukusan i zdrav, prava je riznica vitamina naročito C, A, E, K i B kompleksa (tiamin, niacin, B6, kolin), kao i menerala - kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa. Sadnja kivija u toplijim regionima je u jesen, a hladnijim severnim delovima preporučuje se u februaru i martu. Posle sadnje sadnice se prikraćuju na tri pupoljka. Kada lastari izbiju odabere se najjači za stablo dok se ostali uklone do osnove. Pre sadnje poželjno je celu površinu duboko preorati, po mogućnosti do dubine od 60 cm i izvršiti đubrenje po preporuci, nakon što je obavljena hemijska analiza tla. Najpovoljnija reakcija tla jest od pH 6 - 6,5. Kivi je osetljiv na vodu, koja se dugo zadržava u tlu. Ako se ne može izvršiti duboko oranje, tada treba ručno iskopati dovoljno duboke i široke jame za sadnju kivija.  Pre sadnje na dno jama se stavlja plodna rastresita zemlja s površine (oranični sloj), zatim 5-6 kg nekog organskog đubriiva i po potrebi mineralno - 0,5 do 1 kg (N:P:K=7:14:21) te se sve dobro izmeša. Nakon toga obavlja se sadnja, vodeći računa da dubina sadnje bude kao u kontejneru u kojem se sadnica nalazi, nikako dublje. Nakon sadnje treba redovito zalivati sadnice, ali ne previše Preporuka je da kivi gaji u niskom špaliru - do 125 cm. Kruna se formira odmah iznad korenovog vrata. Posle berbe u jesen, letorasti se blago poviju duž redova špalira i zagrnu rastresitom zemljom.Važno je zaštititi kivi od mraza - obično se prekriva folijom koja se skida ujutro kada se temperatura poveća. Ukoliko se gaji u kontinentalnim uslovima treba birati zaklonjena mesta. Dok je biljka mlada treba je uvijati sa slamom, kukuruzovinom, a kada se razvije štititi samo stablo. Divlji kivi može da izdrži do -25 C, plemenite sorte su osetljivije i mogu na kratko podneti do -15 C. Kritični period za razvoj je na početku vegetacije, kada krenu sokovi.

SADNJA

- Za uzgojni oblik  kontrašpalir rastojanje između redova je 5 m, dok je između stabala 4 m.

- Za uzgojni oblik pergola rastojanje između redova je 5 m, dok je između stabala 5m.

Stubovi treba da bude 2,8 metra (ukopava se 60-70 cm). Žica se postavlja u tri reda na  60,120,180 cm visine.Debljina žice je 4-5 mm.

OPRAŠIVANJE- Posebna pažnja se mora obratititi  rasporedu muških i ženskih biljaka, jer je kivi dvodoma biljka.

Raspored ženskih i muških biljaka pri uzgoju u kontrašpaliru bude 5:1 ili 6:1 dok je za uzgojni oblik pergola 7:1.

Ženske sorte su Abbott, Allison, Hayward, Monty

Od muških sorti najčešće se koriste Tomuri i Matua.

Pri rezidbi mora se primenjivati duža rezidba, da bi se ostvarila veća količina polena.

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.