JABUKA: NEKAD I SAD

abuka je tradicionalna voćna vrsta koja se od davnina gajila na prostorima Zlatiborskog okruga. Tehnologija gajenja, sortiment i tržišni uslovi u mnogome se razlikuju od nekadašnjeg načina gajenja. Pedesetih godina prošlog veka na ovim prostorima gajene su uglavnom domaće(autohtone) sorte jabuke: Budimka, kožara, kolačara, šarenika, kadumana i dr. Ove sorte su gajene po principu slobodnog porasta bez mnogo uticaja na njihov obllik krune. Prečnik krune je bio i po 10 metara a u visinu i više. Prečnik debla (na panju )  i preko 50 cm. Ovakva stabla su mogla da daju i do 1000 kg plodova jabuke. 

Ozbiljniji proizvodjači vršili su zaštitu  najviše 2 do 3 puta sa po jednim fungicidom i insekticidom .
Bili su poznati preparati: kreozan, sevin , ortocid...Često su to bili kombinovani zasadi pa se na istoj površini mogla naći i jabuka i šljiva. Raspored sadnje nije bio strogo definisan jer su se zasadi širili uglavnom kalemljenjem na podlogu, divlju jabuku koja je već nikla na mestu, tako da su i rastojanja izmedju voćaka bila nejednaka. Naravno bilo je i zasada koji su bili zasnovani sadnicama iz rasadnika. Plodovi iz ovih voćnjaka prodavani su uglavnom na domaćem tržištu. Deo  plodova  prerađivan je u fabrici  sokova i pektina(Budimka-Požega).Veći deo kvalitetnijih plodova prodavan je i  na pijacama Dalmacije, Hercegovine,(Dubrovnik, Mostar, Lištica, Imotski). Plodovi su pakovani u drvene sanduke sa poklopcem obloženim hartijom težine oko 30 kg.

Kasnije, šezdesetih godina kod imućnijih proizvodjača i na zadružnim ekonomijama zasnivani su plantažni zasadi sortama :Jonatan , delišes i njegovi mutanti, Kanadska, Kaselska reneta i dr. takodje na podlozi divljaci na nešto manjem rastojanju(6x5) m. Takvi zasadi su znatno intenzivnije gajeni . Primenjivana je bolja zaštita, obavezna međuredna obrada zemljišta  idr. Prinosi su bili takodje dobri. Odmah iza ovih, u proizvodnju se uvode novije sorte : ajdared, melroz, jonagold, prima, čadel, a iza njih , sortimentu se pridružuju : greni smit ,red čif, jonagold, fudži, gloster, mucu, gala, breburn i dr. do najnovijih klubskih sorata. 

Tehnologija gajenja ovih sorata u mnogome se razlikuje od napred opisanog nekadašnjeg načina. Kržljave vegetativne podloge omogućavaju nizak rast, gust sklop, visoke prinose , izuzetan kvalitet plodova , olakšanu berbu i niz prednosti. Naravno ovakvi zasadi traže i visoka ulaganja u proizvodnju: Obavezan sistem za navodnjavanje, protivgradnu zaštitu, mehanizaciju za zaštitu i obradu zemljišta i dr. Konačano , ovakva proizvodnja trebala bi da donese i dobar finansijski rezultat.

Poredjenjem sadašnjih i prošlih vremena nameće nam se zaključak: Jabučarska proizvodnja je u poslednjih pola veka doživela veliku transformaciju. Od nekadašnjih nepravilnih zasada i visokih stabala došlo se do plantaža i plantažica na dohvat ruke. Od nekadašnjeg transporta starim i isluženim kamionima i železnicom „ćirom“ jabuka se transportuje „frigo“ hladnjačama. Nekadašnje tržište širom bivše Jugoslavije preselilo se na  istok u Rusiju.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.