NEKE SORTE CRNE RIBIZLE

Dobra sadnica treba da je zdrava i sa dobro razvijenim i razgranatim žilama, najmanje dužine 15-25 cm i nadzemnim delom koji čini 1-3 letorasta dužine 20-30 cm.

Čačanska crna – Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku I priznata 1998. godine.Sazreva srednje rano – u drugoj polovini juna. Formira bujan žbun, sa granama koje se u početku razvijaju uspravno, a kasnije pod teretom roda dobijaju raširenu formu. Listovi us krupni, tamnozeleni sa izraženom nervaturom. Otporna je prema prouzrokovaču antraknoze (Pseudopeziza ribis) i rđe ribizle (Cronartium ribicola). Samooplodna je i vrlo rodna sorta. Grozdići su dugi, sa prosečno 8,5 srednje krupnih bobica (0,82 g). Zrele bobice se lako odvajaju od peteljke, ali ne otpadaju same. Pogodna je za mehanizovanu berbu. Plodovi se mogu koristiti za upotrebu u svežem stanju i kao sirovina za preradu. 

Ben nivis (Ben Nevis- Žbun ove sorte je umereno bujan i uspravan. Pokazuje otpornost prema poznim mrazevima i pepelnici. Samooplodna je i vrlo rodna sorta. Vreme sazrevanja je srednje rano. Bobice su srednje krupne (0,96 g), loptaste, čvrste, tamnomrke i kvalitetne. U grozdiću se nalazi po 6,2 bobice, koje ujednačeno sazrevaju i ne otpadaju pred berbu. Mehanizovana berba se uspešno obavlja. Plodovi se najviše koriste za spravljanje džema i soka.

Titania (Titania) - Ovu sortu crne ribizle karakterišu veliki grozdovi kvalitetnih i sočnih plodova. „Titania“ je relativno nova sorta poreklom iz Švedske. Predstavlja standard sortu crne ribizle u mnogim evropskim zemljama. Od svih poznatih sorti crne ribize, „Titania“ ima najbolju otpornost na niske temperature. Takođe je krasi i dobra otpornost na bolesti i štetočine. Sazreva rano – u prvoj polovini juna. Žbun je bujan, uspravnog porasta. Plodovi su krupni, izražene, bogate arome. Pogodna je za mehanizovanu berbu – odlikuje se ujednačenim sazrevanjem i lakim odvajanjem bobica pri berbi. Brzo postiže punu zrelost za branje,  kroz 3 sezone, u odnosu na druge sorte kojima je potrebno 4 – 5 sezona za punu produktivnost.

Autorka: Mirjana Ostojić, dipl. Inž, PSSS Kraljevo doo

Izvor: www.psss.rs

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.