RASPORED SORTI U VOĆNJAKU PREMA ODNOSIMA OPLOĐENJA

O rasporedu sorti prema odnosima oplođenja treba posebno voditi računa, zato što je to jedan od osnovnih uslova uspešne proizvodnje nekih voćnih vrsta. Voćnjaci u kojima se oko ove stavke, prilikom podizanja nije vodilo računa, morali su se prekalemljivati sa sortama oprašivača, ili su se nakon izvesnog perioda krčili.

Pri podizanju voćnjaka , ako se u njemu podižu autosterilne vrste, neophodan je izbor i raspored sorti prema odnosima oplođenja. To je jedan od osnovnih uslova rodnosti voćaka. Ukoliko je izražena samobesplodnost sorti, potrebno je da u svakom takvom voćnjaku bude zastupljeno najmanje po dve do tri sorte. Samo u voćnjacima gde su zastupljene samooplodne vrste može se u jednom zasadu održavati samo jedna sorta.

Rešenje se postiže izborom sorti i njihovim pravilnim rasporedom prema međusobnim odnosima sa oprašivačima. Treba saditi najmanji broj sorti, ali koje daju zadovoljavajuće prinose. Dve do tri, pa i više sorti gaje se kao osnovne za proizvodnju plodova, a druge prvenstveno služe kao oprašivači, a istovremeno daju i plodove.

Gajenje većeg broja sorti u zasadu ima prednosti, ukoliko su voćnjaci u blizini većih potrošačkih centara, dobro je snalaženje na tržištu, jer se voće plasira u više navrata. Takođe, takvi voćnjaci imaju manje rizika, od onih sa manjim brojem zastupljenih sorti.

Homogeni zasadi su sa dobrim iskorišćavanjem klimatskih uslova, lakšim izvođenjem  mera održavanja i nege, dobijaju se ujednačeniji plodovi idr. Jednosortni voćnjaci važe samo za samooplodne sorte.

Trebalo bi da sorte oprašivači budu prilagođene uslovima sredine, da su diploidne, da imaju dobru klijavost polena, kako bi dobro vršile svoju funkciju i oplođavale glavne sorte. Važno je da cvetaju istovremeno sa ostalim, zastupljenim sortama, kao i da im se period plodonošenja, dugovečnosti podudara sa glavnim sortama u zasadu.

Ako su sorte diploidne, mogu se gajiti najmanje dve, koje međusobno vrše oplodnju. Ukoliko je jedna od glavnih sorti diploidna, mogu se gajiti po tri sorte, zato što diploidna sorta mora imati oprašivača, jer tu ulogu ne vrši triploidna sorta. Oprašivači mogu imati različit raspored u voćnjaku. Na primer, moguća su tri do pet reda glavne sorte, a jedan do dva reda sorte oprašivača. Takođe, oprašivač može biti u svakom trećem redu zasada,  svaka treća voćka. U špalirskim zasadima na svakih pet redova osnovne sorte, dolazi jedan do dva reda oprašivača.

Kod samobesplodnih sorti o rasporedu oprašivača treba posebno voditi računa. Ali i kod samooplodnih sorti pravilnim rasporedom oprašivača uticaće se na veću rodnost. Zato bi trebalo da  u svakom četvrtom ili petom redu bude druga sorta.


Raspored sorti u voćnjaku bi trebalo vršiti prema podacima o odnosima oplođenja.

Autorka: Ljiljana Gvozdić, savetodavac voćarstva i vinogradarstva

Izvor: www.psss.rs

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.