FEROMONSKE KLOPKE U VOĆARSKOJ PROIZVODNJI

Znanje na poklon

 

Gajene voćne vrste napada veliki broj štetnih organizama. Usled aktivnosti i ishrane štetnih organizama prinos gajenih voćaka i pored sprovedenih mera zaštite bilja može biti umanjen i do 30% u zavisnosti od vrste. 

I pored toga što se poslednjih godina ulažu veliki napori na uvođenju integralne zaštite voćaka, proizvođači u želji da ostvare veće prinose i kvalitetnije plodove izvode veći broj tretiranja od neophodnog broja, a uz to i sa povećanim dozama i koncentracijama od preporučenih ne sluteći o mogućim štetnim posledicama. 

Imajući u vidu da se voće gaji u monokulturi 15-30 godina, to su posledice prekomerne upotrebe pesticida u zaštiti voćaka izraženije. Neželjene posledice neracionalne primene pesticida se ogledaju pre svega u narušavanju ekosistema, pojavi rezistentnosti štetnih organizama, povećanju ostatka pesticida u plodovima, zagađenju životne sredine. 

Integralna zaštita ne isključuje hemijske mere borbe, ali ih svodi na što je moguću manju meru uz prioritet korišćenja agrotehničkih, mehaničkih, a posebno bioloških mera uz obavezno uvođenje u proizvodnju otpornih sorata i korišćenje preporuka prognozno-izveštajne službe. 

U realizaciji koncepta integralne zaštite sintetički seksualni mamci-feromonske klopke nalaze puno opravdanje. Uloga feromonski klopki je opravdana jer se definišu optamalni rokovi primene, smanjen je broj tretiranja gajenih voćaka insekticidima. 

Primena feromonskih klopki pruža realnu mogućnost za utvrđivanje prve pojave štetnih insekata i praćenje toka njihove aktivnosti daleko bolje nego klasičnim metodama. Na bazi podataka o broju uhvaćenih leptira u feromonske klopke, kao i vizuelnih prgleda o početku i toku leta u mogućnosti smo da određujemo pravovremene rokove za izvođenje mera zaštite i da racionalnije trošimo pesticide. 

Sintetički seksualni atraktanti - feromoni su sintetizovani na osnovu hormona koji proizvode ženke u cilju privlačenja mužjaka. Opšte je poznato da insekti imaju jako razvijeno čulo mirisa i ono igra vrlo važnu ulogu u nalaženju i sparivanju polova, naročito kod noćnih leptira. 

Za pojedine insekatske vrste određene su tačno hemijske supstance koje ih privlače i na osnovu tih rezultata proizvedeni su sintetički seksualni mamci - feromoni, mamci na koje su nanete supstance atraktanti i mamci koji privlače insekte svojom bojom. 

Uloga feromonskih klopki u prognozi suzbijanja ekonomski značajnijih štetočina je ogromna. Postavljanjem feromonskih klopki u  zasade pouzdano se povezuju biološki događaji sa uslovima sredine u kojima se pojavljuju. Očitavanjem feromonskih klopki, registruju se prvi ulovi i signalizira prisustvo štetnog organizma. Na ovaj način moguće je u toku cele vegetacione sezone pratiti dinamiku kretanja štetnog organizma, a definisanje toplotnih jedinica  potrebnih za svaku razvojnu fazu štetočine omogućava pouzdano predviđanje bioloških događaja jednog organizma i sigurnije  i opravdane mere zaštite. 

Zahvaljujući feromonskim klopkama pruža se realna mogućnost utvrđivanja pravovremenih rokova za uspešno suzbijanje ekonomski značajnijih štetočina. 

U svetu su poznate tri metode korišćenja sintetičkih seksualnih hormona: 

1. Metod mamaka za masu mužjaka, čiji je cilj sakupljanje što većeg broja mužjaka,čime se smanjuje mogućnost sparivanja i oplodnje ženki. 

2. Metod difuzije sintetičkih seksualnih mirisa u atmosferu sa ciljem zavaravanja mužjaka u nalaženju jedinki suprotnog pola. 

3. Metod mamaca za osmatranje populacije.

Feromoni na različite načine privlače jedinke insekata: -  bojama - vizuelni atraktanti (žute, plave, bele lepljive ploče); - hranjivim mirisom ili oblikom - hranidbeni atraktanti (npr. višnjina muva); - seksualnim mirisima - feromoni (obično se privlače mužjaci određene vrste).

Osnovna karakteristika bilo kojeg tipa mamaca je da su manje ili više specifični za delovanje na određenu vrstu ili njoj srodne vrste. Zahvaljujući tome u zaštiti bilja se koriste za praćenje aktivnosti insekata i određivanje momenata za njihovo suzbijanje. Takođe, mogu se koristiti i za izlovljavanje i smanjenje populacije štetočina, ako se postave u dovoljnom broju. Savremena zaštita bilja, a pogotovo integralna i organska poljoprivreda ne mogu se zamisliti bez primene ovih proizvoda. Koriste se u svim granama biljne proizvodnje, na otovrenom i u zatvorenom prostoru. Uloga feromonskih klopki doprinosi racionalnijem korišćenju pesticida a time i očuvanju parazita i parazitoida, životne sredine i smanjenju rizika od ostatka pesticida u plodovima.

Autorka: Cvetković Gordana
Izvor: www.psss.rs

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.