ZAŠTITA OD BOLESTI I ŠTETOČINA MALINE

 

Malina je dosta osetljiva prema raznim bolestima i štetočinama, ali je najo­setljivija prema virusima, koji značajno smanjuju prinos i pogoršavaju kvalitet plodova.

Od više viroza maline najštetniji su hlorotična mrežavost i hlorotična pegavost lišća.

Zaražene biljke su slabijeg porasta i rodnosti, nekada malina ima i patuljast porast. Lišće postaje šareno, žuto, kovrdžavo, krto i veoma sitno. Plodovi su sitni, deformisani, mekani i bez ukusa. Posle berbe lako i brzo se gnječe, pa kao takvi ne mogu se upotrebiti za duboko zamrzavanje.

Viroze maline izazivaju degeneraciju cele biljke i toliko smanjuju prinos da se gajenje ne isplati. Zaraženi žbunovi se ne mogu lečiti. Ako se zaraza primeti

 

 samo na jednom izdanku, možemo biti sigurni da je ceo žbun zaražen istim viru­som.

Za suzbijanje virusa maline najvažnije je da se zasadi podižu od potpuno - zdravog sadnog materijala, nove zasade ne treba podizati na zemljištu koje je zara­ženo nematodama; u zasadima treba redovno suzbijati lisne vaši i uništavati sve z­aražene i sumnjive biljke maline.

SUŠENJE IZDANAKA MALINE

Sušenje izdanaka maline prouzrokuje parazit Didymella applanata (Niess) i može naneti velike štete. Ova bolest se može poznati po tome što stvara tamnopl­ave ili ljubičaste ovalne tačkice oko pupoljaka, pa napadnuta površina postaje siva. Male mrke pege pojavljuju se uglavnom na donjem delu izdanka.

Prvi znaci zaraze ispoljavaju se početkom leta. Na lišću se pojavljuju mrke pege, obično duž nerava. Zaražene liske otpadaju a lisne drške ostaju na izdanku. Zaražena kora izdanka puca, cepa se i otpada.

Za suzbijanje ove bolesti najvažnije je da malinjaci ne budu gusto sađeni, da nisu na položaju gde nema provetravanja, da ne budu u korovu i da se rodni iz­danci iz malinjaka uklone odmah posle berbe. Ako se bolest ipak pojavi, onda malinjak treba prskati bar četiri puta:

1.  prskanje 2-3 nedelje pre listanja, 2% bakarnim krečom,

2.prskanje početkom pojave cvetnih pupoljaka, 0,4% ortocidom, 0,15% ro­nilanom,

3.  prskanje posle precvetavanja, ortocidom, ili benomilom i dilanom,

4.prskanje u vreme otpadanja lišća, I (~o bakarnim krečorn ili 1% bordov­skom čorbom, 0,25% dilanom, ortocidom, benomilom i dr. Ako je intenzitet bole­sti jači, treba prskati najmanje 6-7 puta, kako bi se sprečila sekundarna zaraza.

ANTRAKNOZA MALINE

Antraknoza je gljivično oboljenje maline koje prouzrokuje parazit Elsinoe veneta (Burkh). Ovo oboljenje se na izdanci ma maline pojavljuje u obliku svetlo­sivih pega. Parazit antraknoze napada i list, ali list retko kada otpada. Najviše se javlja kada je vreme vlažno. Antraknoza više napada crnu i purpurnu malinu ali i na crvenoj malini pričinjava štete, jer smanjuje kvalitet i prinos.

Suzbijanje antraknoze pri jačem napadu je teško, pa se preporučuje oreziva­nje svih izdanaka maline do zemlje, iznošenje iz zasada i spaljivanje. Međutim, pri manjim napadima prskanjem protiv didimele eliminiše se i ova bolest.

RAKMALJNE

Rak maline je oboljenje koje izazivaju bakterije, Bacterium tumefaciens ko­ja izaziva rak na korenu i lažnom korenovom vratu i Agrobacterium rubi (Hilde­rand) koja izaziva rak na izdanku uglavnom crne i purpurne maline. Na napadnu­tom delu maline stvaraju se guke koje ometaju prolaz hranljivih materija, a jedan deo tih materija koriste i za svoje rastenje. Izdanci s velikim gukama obično se Ia­ko lome. Tumori korena raspadaju se pod dejstvom raznih saprofitnih mikroorganizama. Bakterije koje izazivaju rak prodiru-u biljku kroz'Qfd.~de\koje nastaju ob­radom zemljišta, ili rezidbom, a prenose ih i insekti. Najvažnije su preventivne mere borbe (malinu ne treba saditi na zaraženorn zemljištu, treba saditi samo ga­rantovano zdrav sadni materijal). Ako se rak maline ipak pojavi na biljci, treba je odmah izvaditi i spaliti.

SMEĐA PEGA VOST LISTA

Smeđu pegavost lista maline prouzrokuje gljiva Sphaerulina rubi. Najnovi­jim istraživanjima rasprostranjenosti mikoznih oboljenja maline, u podrinjsko-ko­lubarskom regionu identifikovano je 16 vrsta parazitnih gljiva na listu, plodu, iz­dancima i korenu maline. Od svih identifikovan ih gljiva, po štetnim posledicama posebno se izdvajaju Sphaerulina rubi i Leptosphaeria coniothyrium.

Sphaerulina rubi prouzrokuje smeđu pegavost lista i najrasprostranjenija je fitopatogena gljiva na lišću maline. U manjoj meri napada i izdanke. Simptomi bo­lesti ispoljavaju se na listu u vidu sitnih svetlosmeđih pega kružnog oblika i sa tamnom nijansom po obodu. Oboljenje najpre zahvata donje listove dvogodišnjih rodnih izdanaka a kasnije prelazi na lišće jednogodišnjih izdanaka. Sa razvojem bolesti pege se znatno uvecavaju i međusobno spajaju. Zaraženi listovi požute i kasnije dobijaju svetlosmeđu boju i pre vremena otpadaju sa celog izdanka, osim sa vrha. Otpadanje lišća ima za posledicu smanjenje prinosa u tekucoj i narednoj godini. Oboleli i bez lišća, izdanci ulaze u zimu nezreli, pa su osetljivi na mraz.

Smeđa pegavost lišća se može suzbijati preventivnim merama i prskanjem hemijskim sredstvima (ronilan, benornil, ditan, ortocid i dr.).

Leptosphaeria coniothyrium izaziva pegavost na izdanku i ona je najopasni­ja patogena gljivica na izdancima maline. Napada prizemne delove izdanka. Simp­tomi zaraze ispoljavaju se u vidu nekrotičnih pega nepravilnog oblika, a nekroza često izdanak obuhvati prstenasto izazivajuci njegovo sušenje. Zaražena kora iz­danka ispuca i na njoj se obrazuju piknidi. Karakteristično je da se zaraženi izdan­ci pri osnovi lako lome.

Suzbijanju ove bolesti doprinose preventivne mere koje se primenjuju za druga gljivična oboljenja maline, a posebno je važno orezivanje i uklanjanje iz malinjaka sasušenih izdanaka, Pored toga, biljke se prskaju hemijskim preparatima kao i protiv Sphaerulina rubi. 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.