SISTEM GAJENJA MALINE

U zavisnosti od uslova sredine, sorte i primenjene agrotehnike, za gajenje

maline najčešće se koriste sledeći sistemi: - žbuna,

- pantlj ike i

 

- žive ograde

 Za proizvodnu praksu od većeg značaja su sistem žbuna, sistem pantljike i sistem špalira.

 

Sistem žbun Pri gajenju maline po sistemu žbunova postoje sledeće vari-

 

jante:

 

- slobodni žbunovi bez vezivanja izdanaka,

 

- žbunovi sa vezivanjem izdanaka, i to sa naslonom ili bez naslona (koca),

 

- žbunovi sa kvadratnim ili pravougaonim rasporedom, i drugi oblici.

 

Bez naslo na i vezivanja izdanaka mogu se uspešno gajiti samo sorte maline koje donose rod na jednogodišnjim izdancima, npr. sorta zeva, jer se ovi izdanci posle završene berbe i vegetacije orezuju do zemlje. Za sorte (malboro, jelička i dr.) koje imaju jake i kratke izdanke naslon i njihovo vezivanje takođe nisu neop­hodni. Međutim, za sve sorte maline koje imaju dugačke izdanke naslon i veziva­nje u žbunu su neophodni, ukoliko se žele postici veći i kvalitetni prinosi. Naime, vezivanjem izdanaka sprečava se njihovo lomljenje, povijanje i padanje na zemlju.

 

Sistem gajenja maline u obliku žbunova zasniva se tako što se na jedno sad­no mesto obično sadi po jedna sadnica, a ukoliko se želi brže obrazovanje žbunova na jedno mesto se sade 3-4 sadnice međusobno razmaknute po 10 do 15 cm. Broj izdanaka koji se ostavlja u žbunu, zavisi od raz maka sadnje, bujnosti sorte i oblika žbuna. Što je razmak veći, ostavlja se i veći broj izdanaka u žbunu i obrnuto. Uko­liko se izdanci vezuju u žbunu, obično se ostavlja 5 do 8 pravilno raspoređenih iz­danaka, a u slobodnim žbunovima bez vezivanja izdanaka ostavlja se 8 do 10 izda­naka, pošto se tada jače skraćuju.

 

Pri gajenju maline u obliku žbunova dobijaju se manji prinosi, jer je mali broj izdanaka po jedinici površine, a za održavanje zasada potrebno je više ručnog rada.

 

Pravougaoni raspored žbunova ima izvesne prednosti u odnosu na kvadratni raspored, jer se lakše održavaju zasadi i dobijaju se veći prinosi.

 

Iako je ovaj sistem gajenja ranije dosta korišćen u našim malinarskim pod­ručjima, iz navedenih razloga sada se napušta i prelazi se na intenzivnije sisteme gajenja maline. Stoga se taj sitem može preporučiti jedino za gajenje maline na manjim površinama, pored kuće ili vikendice.

 

Sistem pantIjike. Ovaj sistem gajenja maline dugo je primenjivan i još uvek je zastupljen u praksi, jer se lako formira i održava. Pri gajenju maline po tom sistemu potreban je naslon. Uglavnom se sastoji od slobodnog - uspravnog razvoja izdanaka između dvojnih žica, koje se postavljaju paralelno na istoj visini u jednom ili dva reda. Razmak između dvojnih žica u redu može biti manji ili veći pa se razlikuju dve varijante ovog sistema: sistem širokih pantljika, čija širina iz­nosi od 60 do 80 cm, i sistem uskih pantljika, širine 30 do 40 cm. U pravcu reda izdanci maline popune celi prostor (širinu) pantljike, dok se ostali deo obrađuje.

 

Kod sistema širokih pantljika rastojanje između redova treba da bude nešto veće, od 3,0 do 3,5 m i najviše se koristi naslon sa jednim parom dvojnih žica, ko­je se ostavljaju na 100 do 120 cm visine od zemlje. Gajenje maline u širokim pan­tljikama ima više nedostataka. Razvija se veliki broj izdanaka, pa se u širini pan­tljike ne može obavljati obrada zemljišta. Gustina izdanaka se još povećava ukr­štanjem rodnih grančica. Zbog zasenjenosti kvalitet plodova je slabiji, izvestan

broj izdanaka ostaje mali; kad rode padaju na zemlju i plodovi se prljaju. U takvim uslovima mnogo više se javljaju gljivične bolesti, koje nanose znatne štete. Berba plodova je otežana, jer se plodovi teško uočavaju, pa se neki uopšte ne oberu, a drugi se oberu kada su prezreli. Jedina prednost ovog sitema gajenja maline je što se dobijaju relativno visoki prinosi, ali se ne može preporučiti zbog mana koje su napred iznesene.

 

Sistem uskih pantljika je mnogo pogodniji za gajenje maline. Rastojanje iz­među redova kreće se od 2,5 do 3 m, što zavisi od raspoložive mehanizacije za rad u zasadu i bujnosti sorte. Za gajenje maline u uskim pantljikama najviše se upo­trebljava naslon sa dva reda dvojnih žica, i to prvi red na 60 - 70 cm a drugi na 120 - 140 cm iznad zemlje. Pri gajenju maline po sistemu uskih pantljika uglav­nom se otklanjaju nedostaci sistema širokih pantljika. Pored toga, po jedinici povr­šine dobija se veliki broj dobro razvijenih izdanaka, pa se postižu visoki prinosi i dobar kvalitet plodova.

 

Iz navedenih razloga sistem uskih pantljika je sve do pre desetak godina preporučivan za gajenje maline, pa je zato dosta zastupljen i još uvek se koristi pri podizanju novih zasada u nekim našim malinarskim područjirna.

 

Sistem špalira. Za gajenje maline pokazao se kao najpogodniji sistem špali­ra sa naslonom. I kod ovog sistema gajenja postoji više varijanti, od kojih su naj­češće: vertikalni špalir uz žicu, vertikalni špalir između žica, vertikalni dupli špa­lir, špalir u obliku lepeze i dr.

 

Od svih varijanti špalira u proizvodnji je dao najbolje rezultate vertikalni špalir uz žicu. Ovaj oblik špalira je pogodan za primenu visoke agro-pornotehnike i mehanizacije pri gajenju maline, zatim, omogucava lakšu berbu plodova, dobro osunčavanje i provetravanje biljaka, obezbeđuje dobijanje visokih prinosa i kvali­tetnih plodova maline. Pored toga, ovaj oblik špalira najlakše se formira i održava; naslon je jednostavan i jevtiniji u odnosu na naslone za druge oblike špalira.

 

Prilikom podizanja zasada maline po ovom sitemu rastojanje za sadnju može da varira između redova od 2,0 do 2,8 m, a u redu od 25 do 50 cm, što zavisi od bujnosti sorte, plodnosti zernljišta, konfiguracije terena, veličine rodnog zahva­ta raspoloživih mašina za međurednu obradu zernlj išta, cene i mogucnosti obezbe­đenja sadnica i drugih činilaca, Za manje bujne sorte, slabija zernljišta i nagnute površine koristi se manje rastojanje i obrnuto.

 

Za formiranje vertikalnog špalira po dužuom metru narednih godina najbo­lje je da se za rod ostavi 6 do 7 izdanaka, koji se raspoređuju na razmaku od 15 do 17 cm i vežu uz žicu. Prema tome, broj izdanaka koji se odabira i ostavlja za rod iz korena svake sadnice, u prvoj godini posle sadnje, zavisi od gustine sadnje u redu i broja izdanaka koje koren može normalno da ishrani. Zbog toga se pri sadnji na ra­stojanju od 25 cm kod svake sadnice ostavlja za rod po I do 2 izdanka, a i pri ve­ćem razmaku sadnje po 2 izdanka, jer toliko koren jednogodišnje sadnice može normalno da ishrani. Na taj način se pri gušćoj sadnji u redu (na 25 do 30 cm) već u prvoj godini posle sadnje može postici potreban sklop izdanaka za rod, a pri ve­ćem razmaku to se postiže tek u drugoj ili trećoj godini.

 

Gusta sadnja maline u redu znatno poskupljuje podizanje novih zasada, ali je korisna kada se mogu obezbediti jevtinije sadnice i sadnja obavlja ličnim ra-

 

  dom. Prednost guste sadnje je što se već u drugoj godini posle sadnje na dobro pri­premljenom zemljištu može dobiti gotovo puni rod. U narednim godinama razlike u prinosima između različitih rastojanja sadnje u redu, praktično ne postoje, jer se i kod nešto veceg rastojanja za ovaj špalir obrazuje dovoljan broj izdanaka, koji se ostavljaju za rod.

 

Vertikalni špalir uz žicu zasniva se na naslonu, koji se sastoji od stubova i žice, Na stubovima se najčešće postavljaju dve (vrlo retko - jedna ili tri) pocinko­vane žice, jedna iznad druge, i to prva na 80-90 cm i druga na 150-160 cm od ze­mlje. Za dobro zategnute žice izdanci se pomocu plastičnog (PVC) kanapa vezuju, tako da imaju vertikalan položaj.

 

Vertikalni špalir između žica formira se tako što se na stubovima, umesto po jedna žica, postavljaju dva reda dvojnih žica, koje se nalaze na istoj visini i me­đusobno razmaknute za debljinu stuba. U ovom slučaju izdanci se uvlače i slobod­no - vertikalno razvijaju između dvojnih žica. U proleće, pre kretanja vegetacije vrši se izbor izdanaka koji se ostavljaju za rod, raspoređuju se na približno isti raz­mak i svaki ostavljeni izdanak se vezuje za žicu u oba reda ili samo u drugom (gornjem) redu. Ovaj oblik špalira takođe je dosta praktičan, ali je njegovo formi­ranje i održavanje skuplje od špalira uz žicu.

 

Ostali oblici špalira su manje interesantni za proizvodnu praksu.

 

Određivanje rasporeda i rastojanja za sadnju maline. Prilikom podiza­nja novih zasada maline, kao i kod drugih voćnih vrsta, posebnu pažnju treba obra­titi na raspored sadnje maline i na rastojanje između redova i izdanaka u redu.

 

Raspored sadnje maline može biti kvadratni, pravougaoni i u prostim redo­vima (špaliru), a što prvenstveno zavisi od predviđenog sistema gajenja, osobina sorte i načina obrade zemljišta. Kao najpogodniji raspored za sadnju izdanaka ma­line pokazao se u prostim redovima, s vecim rastojanjem između redova a malim u redu. Stoga, ovakav raspored izdanaka (biljaka) treba primenjivati posebno pri po­dizanju komercijalnih zasada maline.

 

Za brže obezbeđenje potrebnog sklopa rodnih izdanaka i njihovog nonnal­nog razvića, dobijanje visokih prinosa i kvalitetnih plodova i za veću primenu me­hanizacije u procesu proizvodnje potrebno je da se sadnja maline obavi na opti­malnom rastojanju. Pri tome, takođe treba imati u vidu da malina ne podnosi jače zasene i da za dobar rast izdanaka i obilno rađanje zahteva dosta svetlosti.

 

Rastojanje između redova i izdanaka maline u redu zavisi od više činilaca, a pre svega od sistema gajenja, bujnosti sorte, načina obrade zemljišta, raspoložive mehanizacije, plodnosti zemljišta, cene i mogucnosti nabavke sadnica, te nagiba i položaja odabrane lokacije.

 

Na osnovu napred iznetih činilaca, dosadašnjih rezultata ispitivanja i steče­nih iskustava u malinarskim područjima naše zemlje, za sadnju najvažnijih sorti maline preporučuju se sledeća rastojanja:

 

a. Za gajenje po sistemu žbunova:

 

- sa kvadratnirn rasporedom žbunova od 1,5 do 2,5 m, a

 

- sa pravougaonim rasporedom žbunova 2,5 do 3 m između redova, a u redu

 

od 1,0 do 1,5 m.

 

 b. Za gajenje po sistemu pantljika:

 

- sistem širokih pantljika od 3,0 do 3,5 m između redova, 0,25 do 0,50 m u redu, a

 

- sistem uskih pantljika od 2,5 do 3 m između redova i 0,25 do 0,50 m u re­du.

 

c. Za gajenje po sistemu špalira:

- vertikalni špalir uz žicu i vertikalni špalir između žica od 2,0 do 2,8 III između redova, a u redu od 0,25 do 0,50 m.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.