SAĐENJE MALINE

 

Malina se sadi od oktobra do aprila, samo ako je zemljište pogodno za rad i ako nisu niske temperature. Najbolje je malinu saditi u jesen, jer se izdanci do proleća prime i počnu normalno da se razvijaju i rastu. Pri prolećnoj sadnji prima­nje izdanaka je uvek slabije, a ako je proleće sušno, onda se mora obezbediti zali­vanje, što poskupljuje proizvodnju.

Sađenje maline u toku zimskih meseci povoljnije je od sađenja u proleće (ako je zemljište pogodno za rad a temperature nisu ispod tačke mržnjenja).

Mogu da su sade zreli i zeleni izdanci. Mnogo više se koriste zreli izdanci, dok se zeleni sade samo u vrlo pogodnim klimatskim uslovima ili u uslovima na­vodnjavanja, kada se želi da se neka sorta što brže umnoži, i sadi se u junu.

Uspešno gajenje maline umnogome zavisi i od pravilnog izbora izdanaka za sadnju. Ako se za sadnju upotrebe kvalitetni i zdravi izdanci, onda se postiže bolje primanje, brže obrazovanje novih izdanaka i stupanje zasada u rod, dobijanje viso­kih prinosa, kvalitetnih plodova i druge prednosti. Stoga za sadnju treba upotrebiti samo izdanke koji su dobro sazreli, sortno čisti, garantovano zdravi, srednje deblji­ne, sa dosta očuvanih pupoljaka i sa dobro razvijenim, svežim korenovim siste­mom, koji je dobro obrastao sitnim žilicama.

Izdanci se sade u brazde ili pored žice. Potrebno je da se pre početka sađenja obeleže mesta za sađenje u redu. Neposredno pred sađenje izdanci se stavljaju uz žicu ili u brazde pored mesta za sađenje. Najbolje je saditi po oblačnom i tihom vremenu. Za sađenje se koriste zdravi i zreli izdanci, dugački najmanje 50 cm, de­bljine 8 - 10 mm, 10 - 12 dobro razvijenih žila dužine 15 - 20 cm i što više sitnih žilica. Pre sađenja žile treba malo skrati ti i potopiti u razređenu kašastu smešu go­veđe balege i ilovače (u odnosu 1 : 1). Sadnice maline se sade nešto dublje (4-5 cm) nego što su bile u rastilu. Oko korena se stavi sitna zemlja, dobro nagazi i po mogućnosti zalije.

Da bi se sprečilo savijanje izdanaka pod teretom roda postavljaju se nasloni.

Ako se gaji kao žbun koristi se kolje (200 x 5 cm), ako se gaji u pantljikama ili kao živa ograda koriste se stubovi između kojih se postavlja pocinkovana žica prečnika 2 - 3 cm.

Stubovi mogu biti od armiranog betona, drveta ili gvožđa i postavljaju se na rastojanju od 8 - 10 m. Nalson može biti s jednom žicom na visini 120 - 150 cm za koju se vezuju izdanci, sa dve žice (jedna ispod druge na 60 - 120 cm) između kojih se provlače izdanci i vezuju za gornju žicu, sa dve žice u istom nivou na 100 - 120 cm, između kojih se uvlače izdanci, sa četiri žice u istom nivou 60 - 120 cm, gde se izdanci uvlače između žica koje su udaljene 30 - 40 cm. Ovo je najsku­plji ali i najbolji način. Posle sađenja izdanci se skrate iznad zemlje na 18 - 20 cm, odnosno na 3 pupojka. Ako se skrate jače, lako se može desiti da ostavljeni pupolj­ci ne krenu, pa dolazi do sušenja, a ako se ostavi duže (sa više pupoljaka), optere­ćuju se većim rodom, što takođe može izazvati sušenje. 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.