EKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE MALINE

 

Malina je kultura koja se dobro prilagođava različitim ekološkim (prirod­nim) uslovima. Zahvaljujući tome, malina se u našoj zemlji može uspešno gajiti u svim brežuljkastirn i brdsko-planinskim područjima sve do 1.200 m nadrnorske vi­sine. Zahtevi plemenitih sorti maline znatno se razlikuju u pogledu ekoloških uslo­va i zavise prvenstveno od porekla i osobine sorte i načina njihovog gajenja.

Malina raste u umereno kontinentalnim klimatskim uslovima. Najviše joj odgovaraju umereno topla i umereno vlažna područja.

Divlje vrste maline rasprostranjene su u područjima s veoma različitim tem­peraturnim uslovima, od južne Afrike do dalekih severnih krajeva i veoma hladnih i visokih planinskih predela. Ovako širok areal rasprostranjenosti divlje maline ob­jašnjava se velikim brojem vrsta s različitim nasledno-genetskim osobinama, nji­hovom varijabilnošću i sposobnosti prilagođavanja različitim prirodnim uslovima. U hladnijim područjima uglavnom je rasprostranjena divlja evropska i američka crvena malina (R. idaeus SUb5p. vulgaris i R. idaeus subsp. strigosusy, a u toplijim kupinolika i purpurna malina (R. idaeus occidentalis i R. neglectusi, kao i havaj­ske vrste maline, zvane "akale" (R. hawaiiensis A. i R. macraei A. Gray.).

Divlje maline koje rastu u hladnijim područjima odlikuju se kraćim perio­dom vegetacije i nižim rastom izdauaka, koji pod debelim snežnim pokrivačem

 

 

 podnose hladnoću i do -35°C. Međutim, izdanci maline koji nisu zaštićeni sne­gom izmrzavaju na temperatura ma od -18° do -26°C, a korenov sistem kada tem­peratura zemljišta padne od _12° do -14°C, što zavisi od vrste i fiziološkog stanja. Pošto malina ima relativno kratak period zimskog mirovanja, to joj kolebanja tem­peratura u toku zime i proleća (iznad 6°C i ispod -7°C) mogu da pričine znatne štete izdanci ma.

Plemenite sorte crvene maline su manje ili više osetljivije prema niskim temperaturama od njihovih divljih predaka, jer je najveći broj sorata stvoren u uslovima umerene klime. Pored toga, plemenite sorte maline su bujnije, daju duže izdanke, a imaju i duž i period vegetacije, što znatno utiče na smanjenje njihove ot­pornosti prema mrazu. Ovu konstataciju potvrđuju podaci o izmrzavanju plemeni­tih sorata za vreme surovijih zima.

Malini mogu da pričine štete rani jesenji mrazevi, koji se u našim kontinen­talnim uslovima nekada javljaju kada mnoge plemenite sorte nisu još potpuno za­vršile vegetaciju. Jesenji mrazevi u ovih sorata izazivaju prisilno otpadanje lišća i manje ili veće izmrzavanje cvetnih pupoljaka i nedovoljno sazrelih izdanaka.

I u toku zime niske temeprature nekada mogu da nanesu štete plemenitim sorta­ma maline, posebno onim koje su u zimu ušle nepripremljene prisilnim završetkom ve­getacije i ako mrazevi nastupe kada nema snežnog pokrivača. Međutim, u pogledu ot­pomosti prema niskim zimskim temperaturama sorte maline se znatno razlikuju, jer je njihova otpornost u tesnoj vezi s njihovim poreklom. Utvrđeno je da su dvoredne sorte i one koje naginju remontantnosti mnogo osetljivije prema mrazu od jednorodnih. Ali, i između sorata maline unutar ove dve grupe postoje značajne razlike u pogledu otporno­sti prema mrazu. U dvorednih sorata vrhovi jednogodišnjih izdanaka koji su doneli je­senji rod vrlo često tokom zime izmrzavaju, pa ih zato treba gajiti samo u toplijim kra­jevima, gde ovaj rod može normalno da sazri.

Od poznatijih sorata crvene maline, kao najotpornije prema niskim zimskim temperaturama pokazale su se: njuburg, moling eksploit, lejtam, citadel, heridejdž, podgorina i neke ruske sorte: novost Kuzmina, novokitaevskaja, smena i dr., a kao vrlo osetljive: projsen, bonanca, kenbi, moling džul i druge.

Pozni prolećni mrazevi gotovo ne pričinjavaju štete malini, jer ona kasno počinje da cveta - krajem maja i u toku juna. Ova biološka osobina uslovljava re­dovno rađanje maline i čini je veoma unosnom kulturom. Kasno cvetanje maline za nas ima poseban značaj, jer su u našoj zemlji česta kolebanja temperature u ra­no proleće, naročito na brežuljkastim terenima, kao najvećim proizvodnim područ­jima, koja su izložena klimatskom uticaju Panonske nizije.

Malina takođe ne podnosi ni visoke ternperature (žege i suše) u toku vegetacije, osobito ako se javljaju u fenofazi sazrevanja plodova. Malini najbolje odgovaraju pod­ručja s prohladnim i umereno vlažnim letom i zimama koje nisu suviše oštre.

Malina je biljka kojoj za normalan razvoj treba dosta svetlosti i vlage. Zato je ne treba gajiti kao potkulturu u zasadima voćaka. Najbolje rezultate daje ako se gaji po sistemu žive ograde jer tada ima dovoljno svetlosti.

Malina slabo uspeva pa čak i ugine na prevlažnom zemljištu, ali isto tako lo­še podnosi i nedostatak vlage. Pošto joj se koren razvija u površinskom sloju zem­ljišta, potrebno je da u toku vegetacije ima kiše i da leti ne bude velikih vrućina koje bi izazvale brz gubitak vode isparavanjern zemljišta i transpiracijom lišća.

 Prema tome, prvi uslov za dobro uspevanje maline je prisustvo dovoljne ko­ličine vlage u zemljištu i dovoljno svetlosti. Rekli smo da malina počinje sa vege­tacijom relativno kasno u proleće, te u normalnim prilikama nju ne oštećuju pozni prolećni mrazevi, jer ih tada nema. Međutim, nekih godina zbog ranog početka proleća, može se desiti da pozni prolećni mrazevi izazovu oštećenja maline.

Na izmrzavanje maline znatno utiče položaj zemljišta. Ako se gaji u zemljišnim uvalama, gde se sakuplja hladan vazduh i nema provetravanja (oticanje hladnog vazdu­ha), onda su oštećenja od mraza gotovo redovna pojava. Malinjake ne treba podizati u dolinama, u tzv. mraznim džepovima ili uskim uvalama, na položaj ima izloženim uda­rima hladnih vetrova. Za gajenje maline treba izabrati duboko, dobro propustljivo, ilo­vačasto zernljište, bogato humusorn i sposobno da primi i zadrži dovoljne količine vo­de za potrebe biljaka u sušnim letnjim mesecima.

U dobro propustljivom zernljištu korenov sistem može prodreti i do 1 m dubine, ali glavni deo žila razvija se na dubini oko 40 CI1l. Prema tome, mora postojati propusni sloj zemljišta i podzemna voda ispod 1 m dubine. Malina uspeva na svim propustljivim i rastresitim zemljištima sa dovoljnom količinorn organske materije.

Teška podzolasta zemljišta nisu pogodna za malinu, ali se mogu koristiti blago opodzoljena zemljišta, ako nisu suviše kisela i ako imaju dovoljno humusa. Teške smo­nice nisu pogodne za malinu. Gajnjače i tereni u podnožju bregova takođe su pogodni za malinu, pa i aluvijalno zemljište ako nije previše peskovito. Malinjake nipošto ne treba podizati na krčevinama, jer na njima dolazi do pojave nedostatka magnezijuma i gvožđa, što može dovesti do potpune nerodnosti i sušenja maline.

Najbolja su malo nakisela zemljišta čija pR vrednost iznosi oko 6. Ako je pR vrednost manja od 5, zemljište je suviše kiselo za malinu, a ako je iznad 7, po­javljuje se nedostatak gvožđa i magnezijuma. 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.