RODNOST I NERODNOST JABUKE

FIZIOLOŠKE OSNOVE JABUKE RODNOST I NERODNOST JABUKE

Opšte napomene

Vrednost voćaka se ceni po obilnosti, urednosti i kvalitetu prinosa. Otuda i na­stojanja voćara, zasnovana na nauci, tehnici i bogatom iskustvu, da obezbede rodnost voćaka i održavanje plodova do berbe. Rodnost voćaka je uslovljena nizom činilaca, a pre svega sposobnošću obrazovanja cvetnih pupoljaka, zatim cvetanjem, oprašivanjem, zametanjem, razvitkom i održavanjem plodova. Me­djutim, kod voćaka se javlja i nerodnost koja može biti povremena i uslovljena čitavim nizom različitih pojava.

Ako se uzmu uzroci koji izazivaju nerodnost, ona se može podeliti na dve osnovne grupe, i to: biološku i ekološku.

Biološki oblici nerodnosti uslovljeni su samom prirodom, naslednošću, znači unutrašnjim činio cima na koje se ne može uticati, izuzev dugogodišnjom se­lekcijom. Ti oblici su:

I. Nerodnost usled odsustva obrazovanja cvetnih pupoljaka:

1. biološka sa oblicima: a) mladalačka nerodnost usled stadijske mladosti; b) mladalačka nerodnost usled mladog uzrasta

2.  ekološka sa oblicima: a) nerodnost izazvana bujnošću ili iznurenošću; b) alternativna nerodnost; c) nerodnost usled zasenjenosti krune i nedostat­ka mineralnih materija (hrane).

B. Nerodnost zbog raznovrsnih smetnji u oprašivanju, oplođenju i zametanju plodova:

1. biološka sa oblicima: a) anatomsko-morfološka nerodnost; b) citološko-ge­netski zigotna nerodnost; c) fiziološka nerodnost;

2. ekološka sa oblicima: a) ekološke smetnje oplodjavanju ili oprašivanju; b) ekološki izazvana umanjena vitalnost rasplodnih organa.

III. Nerodnost usled smetnje u razvitku i održavanju plodova:

1. biološka - uslovljena sortnim nejednakostima da održavaju dovoljno plo­dova

2.  ekološka sa oblicima: a) klimatski (niska temperatura, suša, vetar itd.); b) edafska (nedostatak mineralnih materija za održavanje plodova); c) pato­loško opadanje plodova usled crvljivosti, oštećenje lista štetičinama, ošteće­nje plodova koje izazivaju izvesne parazitne gljivice itd.).

 

 Ovakva podela bila bi najpouzdanija i najprikladnija, jer se zasniva na uzro­cima koji izazivaju različite oblike nerodnosti. Na takvoj podeli treba da se zasniva i primenjena pomotehnika i druge mere kojima se mora težiti da se obezbedi što veća rodnost.

 

ČINIOCI RODNOSTI JABUKE

 

Formiranje cvetnih pupoljaka

 

formiranje cvetnih pupoljaka je jedna od najvažnijih fenofaza kod voćaka. Od toga zavisi rodnost (plodonošenje voćaka). Da bi se upravljalo rodnošću voća­ka, moraju se poznavati činio ci koji uslovljavaju formiranje cvetnih pupoljaka kako bi se mogle primeniti one pomotehničke mere koje su najpogodnije za odredjenu sortu u odredjenoj ekološkoj sredini.

 

Kao što je poznato, pupoljci se ne formiraju neposredno pred cvetanje, već prethodnog leta.

 

Koštićavo voće ima čisto cvetne pupoljke iz kojih se razvija samo cvet, dok kod jabučastog voća imamo mešovite pupoljke iz kojih se razvija cvet ili list.

 

Formiranje cvetnih pupoljaka ne teče neprekidno u toku cele godine. Utvr­djeno je da formiranje cvetnih pupoljaka počinje u toku leta, u fazi zastoja usporenja rastenja letotasta.

 

Ovome prethodi intenzivna fotosinteza praćena nagomilavanjem organskih materija koje su nužne za stvaranje cvetnih začetaka. Tada je površina lista maksimalna a nagomilavanje ugljenih hidrata u odgovarajućoj meri pojačano.

 

Početak i tok formiranja cvetnih začetaka zavisi pre svega od osobenosti sorti. Za razne sorte razlika može da dostigne čitavih 20-30 dana. Ovo je podložno osetnim kolebanjima u zavisnosti od mnogobrojnih spoljašnjih činilaca, kao što su toplo ta, vlažnost vazduha i zemljišta, količina hranljivih elemenata u zemljištu, vreme i način djubrenja, uzrast voćaka, stanje voćaka, rezidba itd. Ustanovljeno je da je početak formiranja cvetnih pupoljaka raniji u južnim a docniji u severnim krajevima.

 

Različite sorte pod istim uslovima ponašaju se potpuno različito u pogledu početaka formiranja cvetnih pupoljaka. Takodje, jedna ista sorta u različitim godinama na istom mestu počinje u različito vreme s formiranjem cvetnih pu­poljaka.

 

Kod bujnih stabala i sorti ono počinje nešto kasnije nego kod manje bujnih. Sorte koje ranije cvetaju i sazrevaju, po pravilu, počinju ranije s formiranjem cvetnih pupoljaka. Slabo bujne podloge ubrzavaju početak ovog procesa. Svi cvetni pupoljci na istom stablu ne počinju u isto vreme formirati cvetne pupolj­ke. Početak formiranja cvetnih pupoljaka zavisi još i od doba cvetanja, zrenja i završetka vegetacije, zatim od položaja, orezivanja, đubrenja i drugih činilaca.

 

Pre početka zimskog mirovanja u cvetnim pupoljcima začeti su (diferencira­ni) svi organi izuzev generativnih ćelija, koje se formiraju u proleće naredne godine.

 

Eksperimentima je utvrdjeno da formiranje cvetnih pupoljaka nastaje u mo­mentu kada se formira ispupčenje vegetacione kupe u pupoljku. U to vreme pupoljci su prekriveni ljuspastim listićima. Perifernim naborima iz ovog is­pupčenja postaju najpre začeci čašičnih listića, zatim kruničnih listića, praš­nika i tučka. Zače ci tučka se javljaju pri završetku vegetacije, a pre ulaska u zimsko mirovanje.

 

U predelima umerene klime, kod jabuka formiranje cvetnih pupoljaka nastaje obično u početku jula.

 

Po Stankoviću (1958), Rou je ustanovio da od početka do završetka formiranja cvetnih začetaka u pupoljcima protekne kod jabučastih voćaka 3 - 3,5 meseca. Treći bitni uslov za formiranje cvetnih začetaka je fiziološko stanje tkiva, s na­ročitim osvrtom na odnos mineralnih i organskih materija.

 

Nemački fiziolog Klebs, početkom dvadesetog stoleća, proučavajući uzroke formiranja cvetnih pupoljaka, utvrdio je da za formiranje cvetnih začetaka u pupoljcima nužno treba da budu pored ugljenih hidrata i neke mineralne materije, a naročito azot. Prema njemu, rodnost jabuke je uslovljena ravno­težom izmedju ovih materija. Kad preovladjuju ugljeni hidrati, nastaje formi­ranje cvetnih pupoljaka a kad preovladjuju mineralne materije, voćke ostaju besplodne, jer mineralne materije potenciraju vegetativni porast.

 

Teoriju Klebsa detaljno su razradili Amerikanci Klaus i Raybill (1918) koji nisu uključili mineralne materije već samo azot. Tako su oni postavili teoriju uglja­nohidratno-azotnog odnosa. Oni su prema sadržaju ugljenih hidrata i azota u biljkama izvršili klasifikaciju formiranja cvetnih pupoljaka u četiri klase.

 

I.        Nedostatak ugljenih hidrata ima za posledicu obrazovanje dugačkih i tan­kih grančica, sa bledunjavim lišćem, bez cvetnih pupoljaka.

 

II. Obilje mineralnog azota uz neznatan deficit ugljenih hidrata ima za posle­dicu bujno rastenje vegetativnih organa, dok se cvetni pupoljci ne obrazu­ju, jer se i organske i mineralne materije troše za rastenje.

III. Izobilne količine ugljenih hidrata i mineralnog azota obezbedjuju masov­no obrazovanje cvetnih pupoljaka i time omogućavaju odgovarajuću rod­nost, uz umereno rastenje vegetativnih organa 

IV Nedostatak mineralnog azota i velike količine ugljenih hidrata imaju za po­sledicu slabo rastenje i odsustvo obrazovanja cvetnih pupoljaka, pri čemu je lišće nešto hlorotično.

Kobel je grafički prikazao da pri konstantnom snabdevanju ugljenim hidrati­ma i drugim povoljnim uslovima varira snabdevanje azotom, nastaju odnosi koji su prikazani na grafikonu.

Postoji i fitohormonalna teorija koju naročito zastupa C. N. Čajlahan (1968) po kome osnovni činilac za diferenciranje cvetnih začetaka u pupoljcima je prisustvo specifičnih fitohormonalnih materija (florigena).

Danas se smatra da se te dve teorije skladno dopunjavaju, tim pre što se po­kazalo da su ugljeni hidrati istovremeno i osnova za sintezu fitohormona (E. Baldvin, 1968). Pri tome ne treba zanemariti još jedan veoma važan preduslov za ovaj proces, a to je uravnoteženo i ograničeno rastenje i umerena bujnost voćaka.

Za praksu je od najveće važnosti saznanje da se povoljnim pomotehničkim merama može uticati na obrazovanje cvetnih pupoljaka. Pri tome se mora vo­diti računa o neophodnosti da se održava ravnoteža izmedju reproduktivnog i vegetativnog razvitka. Vrlo je važno da se voćke dok su mlade razvijaju vegeta-

 

 tivno, da bi kad odrastu obilno obrazovale cvetne pupoljke pri istovremenom umerenom rastenju i obrazovanju novih grančica.

Djubrenje, rezidba, savijanje grančica i prstenovanje su pomotehničke mere koje pojačavaju i ubrzavaju obrazovanje cvetnih pupoljaka. Pri tome je neop­hodno da su voćke zaštićene od bolesti i štetočina, da je lišće zdarvo, kako bi se u njemu fotosintezom stvaralo što više organske materije.

Iznurenost se najnepovoljnije odražava na rodnost jabuke.

 

 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.