OPRAŠIVANJE I OPLOĐAVANJE JABUKE

OPRAŠIVANjE JABUKE

U voćarstvu polinacija (prenošenje polena na žig tučka) se vrši spontano, do­di rom žiga ili posredništvom različitih prenosilaca, kao što su vetar (anerno­filija u oraha, leske i kestena), insekti (entomofilija kod većine voćnih vrsta) i čovek (u eksperimentima - homofilija).

Cvet i polen pojedinih vrsta voćaka su prilagodjeni načinu oprašivanja. Tako je polen anemofolnih biljaka lakši i suv, pa ga vetar lako prenosi a u entomofilnih je lepljiv i teži, pa se zadržava na telu insekta. Pored toga, u jednoj anteri ane­mofilnih voćaka ima i po 20 000 polenovih zrna, a u entomofilnih 1000 - 2000.

Medju skoro dvadeset hiljada vrsta insekata koji oprašuju voćke, najviše se ističe medonosna pčela. Ona živi u pčelinjim društvima a po lepom vremenu odlazi i po 3 km od košnice. Pri svakom izletu pčela poseti oko 70 cvetova. Na njenom maljavom telu se često nalazi i do 100000 polenovih zrna. Najaktiv­nija je na t" 20-22.

Zbog toga je za uspešno oprašivanje voćaka neophodno da se u vreme cvetanja u voćnjacima nalaze prosečno po dve košnice na 1 ha.

OPLOĐAVANjE JABUKE

Oplodjavanje je uslov za razvitak embriona i ploda. Kao kod svih viših biljaka Phaerogama, tako i kod voćaka, oplodjavanje počinje kad polen dospe na ra­zvijen i vlažan žig, posle pola časa klija i cevčica se probija ka semenom zamet­ku. Kroz cevčicu prodiru dva jedra polenovog zrna - generativno i vegetativno.

Prvo se sjedinjuje sa jednim jedrom i to predstavlja oplodjenje u pravom smi­slu, a drugo se sjedinjuje sa jedrom embrionove kesice. Pravo oplodjavanje je dalo postanak zigotu (oplodjena jajna ćelija) koji se deobom razvija u seme (klicu). Iz oplodjenog jedra embrionove kese nastaje endosperm, koji pred­stavlja samo hranljivu materiju za klicu sa kotiledonima. Samim svojim razvi­janjem klica čini nadražaj na okolno tkivo iz kojeg postaje plod. Utvrdjeno je da za razvijanje ploda ima naročit značaj neki od biljnih hormona koji postaje u semenki pri njenom razvijanju. Otuda je zapaženo da je često dovoljno samo oplodjavanje da bi se plodovi normalno razvili, bez obzira da li će semenka moći da se razvija ili će u svom početnom stadijumu zakržljati. Ova pojava se naziva pseudopartenokarpija za razliku od prave partenokarpije koja predstav­lja razvijanje plodova bez oplodjavanja. Partenokarpija je sposobnost neke sorte da daje plodove bez prethodnog oplo­djavanja jajne ćelije. Usled toga plodovi ne sadže semenke, ili se nalaze samo tragovi semenjače (integumenta).

Kod raznih sorti jabuke postoje razne mogućnosti i razni oblici oplodnje. Voćke mogu biti: samooplodne (autokarpija - autofertilnost), što znači da se putem samooprašivanja može obezbediti normalna rodno st, odnosno da se oplodnja može obezbediti sopstvenim polenom.

Samobesplodne (autosterilnost) znači da sopstveni polen nije u stanju da obez­bedi normalnu oplodnju, odnosno da se samooprašivanjem praktično ne obezbedjuje normalna rodnost.

Međuplodne (interferilnost) - znači da se pri ukrštenom oprašivanju može obezbediti normalna rodnost.

Delimično samooplodne - znači da se samooprašivanjem obezbeđuje delimična, ali ne potpuna rodnost.

Intersterilne (ukrštena besplodnost) - znači da se pri ukrštenom oprašivanju iste vrste ne obezbedjuje rodnost.

Jabuka se ubraja u samobesplodne voćne vrste, a malo ima samooplodnih. Zbog toga se za uspešno gajenje samobesplodnih sorti jabuke moraju obez­bediti dobri oprašivači koji moraju imati fertilan i kompatibilan polen i koji istovremeno cvetaju. 

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.