AROMA I BOJA VINA

Boja zemljišta ima veliki uticaj na porast, rodnost i kvalitet vinove loze. Najveći porast i trajnost loze se postiže na tamnim zemljištima. Međutim zbog toga se povećava rehuljavost, što nije slučaj na svetlim zemljištima. Bolji kvalitet grožđa i vina se postiže na zasadima sa svetlijeg tla. Vinogradarska praksa je pokazala da se pri svim ostalim istim uslovima na zemljištima manje obojenim, a naročito

na svetlijim, dobijaju jača, mirisnija i bolja vina. Ovo naročito vredi za bele sorte.

Tamnija obojena zemljišta (crna i crvena) su pogodnija za crne sorte.

Crveno obojena zemljišta, zbog većeg sadržaja gvožđa, daju crnom vinu lepšu i intenzivniju boju.

Među mnogobrojnim mineralnim materijama u zemljištu, najveću ulogu u životu vinove loze imaju makroelementi:

azot, osfor, kalijum, kalcijum, gvožđe, sumpor, magnezijum;

zatim mikroelementi:

bor, cink, mangan, bakar itd.

Svi ovi elementi, ukoliko nedostaju u  zemljištu moraju se dodati putem đubrenja, jer bi inače došlo do zastoja u životnim funkcijama loze, do slabljenja vegetacije, do opadanja rodnosti i na kraju do sušenja čokota.

U pogledu kiselosti zemljišta, vinova loza uspeva na slabo kiselim neutralnim i slabo alkalnim zemljištima, tj. pri kiselosti koja se kreće od 5 do 7 pH.

Na zemljištima gde je pH ispod 4, kalemljena vinova loza ne uspeva.

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.