DUD MURGA

 RAZMIŠLJATE O SADNJI DUDA ? Dud (Morus) je rod višegodišnjeg listopadnog drveća i grmlja iz istoimene porodice (Moraceae). Ovaj rod obuhvata 10—16 vrsta, raširenih u umerenom pojasu

severne polulopte. Najveći broj vrsta potiče iz Azije. Listovi su jednostavni, naizmenično raspoređeni. Cvetovi su jednopolni, sakupljeni u guste rese (muške cvasti su duguljaste, ženske okruglaste).

U Srbiji se uglavnom gaje beli i crni dud. Osim u ishrani i za proizvodnju rakije (dudovača), beli dud (njegov list) se koristi i kao hrana za larve svilene bube. Dud je dugovečno drvo s bujnom krošnjom. Odgovaraju mu klima- tski i drugi uslovi u većini naših krajeva. Dostiže visinu od 25 i debljinu od metar i po, a starost od 200 do 300 pa čak i 500 godina. Njegovi plodovi mogu biti bele. ružičaste i crne boje. Dud se može koristiti za ishranu svinja i živine, a neki ga koriste za pečenje rakije. Majstori za rakiju tvrde da se dudovača mora pripremati i peći po posebnom postupku i u tom slučaju njen kvalitet je izvanredan.

Najbolje vreme za sadnju duda je jesen, od druge polovine oktobra do kraja novembra, mada može da se sadi sve do prvih mrazeva. Može da se sadi i u proleće. Uspešno raste u vrlo skromnim ekološkim uslovima. Nije probirač, skoro da mu odgovara svako, pa i najlošije, zemljište. Jedino ga NE treba saditi na zaslanjenim i zemljištima s visokim nivoom podzemnih voda. Podnosi niske tempera- ture, čak i do minus 30 stepeni Celzijusa.

Lekovita svojstva duda

Dudinje sadrže oko 10% invertnog šećera, oko 2% slobodnih organskih kiselina (limunske i jabučne), vitamin C, sluz, pektinske i druge korisne materije. Zrele, vrlo slatke bele i aromatične nakiselo - slatke tamnoljubičaste ili potpuno crne dudinje jedu se sveže, prerađene ili osušene. Osušene dudinje mogu da zamene šećer i zbog toga ih melju i dodaju testu pri izradi slatkiša. Od dudinja se izrađuju sokovi, kompoti, slatka, želea, sirupi i dr.

Od isceđenog soka uparavanjem dobija se sirup koji podseća na med (i sadrži u koncentrovanom obliku hranljive sastojke svežeg soka dudinja). U narodnoj medicini sveže nedozrele dudinje daju protiv proliva, a zrele kao blag laksans. Sok dudinja daju i za lakše iskašljavanje, znojenje i mokrenje, za ispiranje kod zapaljenja grla i usta, naročito sok crnih dudinja, koji deluje i antiseptično. Antidijabetično delovanje se delimično pripisuje prisustvu vitamina B2 i ima značaj kao dopunska terapija.

 

Dragoljub Glišić, ing.polj

Stručni saradnik za voćarstvo i vinogradarstvo

 

 

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.