JAGODE U PLASTENIKU

Kada je reč o zaštićenom prostoru, srednje rane sorte velikog potencijala rodnosti i odličnog kvaliteta i ukusa, imaju niz prednosti, prvenstveno uvođenjem sorte Elsanta, koja je danas manje više svetski standard. Sorta poseduje izuzetan ukus i aromu, plodovi su vrlo lepe boje i sjaja, ali treba imati na umu da kod svih bujnih sorti, ishrana kalijumom mora biti znatno bogatija u odnosu na ishranu azotom. Elsanta u plastenicima uz pažljivu tehnologiju gajenja ima delimičnu remontantnost, odnosno specifičnom ishranom i navo dnjavanjem može naknadno da rodi i do 200 gr po živiću. Izuzetno rana sorta Clary, zbog nižeg potencijala rodnosti ima više alternativa, poput sorte Alba, Queen Elisa, Asia i drugih. Sve ove rane sorte osetljivije su u hladnijim zimama na niske tempe - rature i pogotovu onda daju slabiji rod. Inače su odličnog ukusa, sjaja, pravilnih, čvrstih i kupastih plodova. Najrodnija među njima je sorta Alba, dok se sorta Clery izdvaja velikom otpornošću na bolesti i 2 dana je ranija od ostalih. Važan element u odabiru sortimenta je i osetljivost na bolesti, prvenstveno na plamenjaču i uvenuće, zbog čega recimo, vrlo rana sorta Miss nije ocenjena perspektivnom. Niz novih švajcarskih sorata, koje su veoma rodne, podjednako se sa uspehom mogu gajiti i za svežu konzumnu potrošnju, ali i za preradu, jer imaju visok briks i uz to izuzetnu boju i aromatičnost. Ove sorte osim čvrstine ploda odlikuje i odlična adaptibilnost i otpornost na bolesti, jer su stvorene ukrštanjem sorte Marmolada i jedne autohtone švajcarske sorte. Sorta Thuchampion oblikom ploda izuzetno podseća na Marmoladu, sazreva par dana pre od ove sorte i ima mnogo bolji ukus, vrlo visok prinos i odličnu čvrstinu i sjaj. Sorta Thutop je malo kasnija, ali izuzetno dugo plodonosi. Ima izuzetno krupan, obojen i čvrst plod. Formira veliki broj cvasti i u osnovi i u kruni bokora. Izuzetno prinosna sorta. Za sadnju treba koristiti deklarisane frigo živiće, koji se proizvode kulturom meristema i po svom potencijalu  u prinosu,daleko prevazilaze klasi čan način umnožavanja jagode. Živići se razlikuju i po dijametru koreno vog vrata i po tome nose različite oznake A-,  A7, A5,  A4+,  A+,  A++. Živići A++ tzv. (waiting bad) mogu prolećnom sadnjom dati pristojan rod već u godini zasnivanja na otvorenom polju. PROIZVODNJA JAGODE – KORIŠĆENJE SAVREMENE TEHNOLOGIJE Kako integrisati pravilno sve tehnološke operacije gajenja, koje osim visokih pri - nosa treba da omoguće i vrhunski kvalitet jagode? Odgovor na ovo pitanje podra - zumeva potrebu sveobuhva tne analize osnovnih činilaca neophodnih za nesme - tano odvijanje osetljivih fizioloških procesa tokom pojedinih fenofaza porasta i razvića gajenih biljaka, zatim pravilan izbor i poznavanje neophodnih repromateri- jala i na kraju, ne sa najmanjim značajem, obezbeđivanje tehničko-tehnoloških sistema za proizvodnju sa visokim stepenom sigurnosti. Regulacija temperature, relativne vlažnosti vazduha i količine svetlosti, te pravilno navodnjavanje i ishrana, predstavljaju osnovne elemente ostvarivanja visoke tržišnosti za jagodu u zaštićenom prostoru. Poželjno je da u toku zimskih meseci temperatura vazduha u plasteniku bude oko 1-2 °C   u trajanju od 5 sedmica, ili se pak pribegava dopunskom osvetljavanju useva jagode. Zbog toga što većina sorti jagode ozbiljno izmrzava na konstatnim temperaturama ispod -12 °C neophodno je, naročito osetljivije rane i srednje rane sorte (Clery, Alba, Elsanta) prekriti debljom flis navlakom (Lutrasil 23 g/m2). U uslovima visokih temperatura tokom leta i obilnog navodnjavanja i ishrane azotom, često dolazi do kašnjenja ili čak izostajnja formiranja plodova. Uz to jaka osunčanost dovodi do pojave oštećenja plodova. Zbog toga je u letnjim mesecima kod nas neophodno koristiti mreže, ili neki drugi oblik zasene koji će redukovati intenzitet insolacije za 25 do 35% i mistere kako bi se uz smanjenje temperature povećala i relativna vlažnost vazduha. U objektima zaštićenog prostora, pravilan menadžment svetlosti predstavlja veoma važan element, gde se osim intenzitetom i odnosom direktne i difuzne sve - tlosti,može upravljati i kvalitetom, odnosno spektralnim sastavom svetlosti. Fotoselektivne folije omogućuju bolju zaštitu od fizioloških nedostataka, odnosno od oštećenja usled pojave patogena i štetočina. Tzv. antivirusne folije smanjuju napad vaši, bele mušice, te tripsa, grinja i minera, ali i pojavu sive truleži, što umnogome doprinosi boljem finansijskom rezultatu. U vansezonskoj proizvodnji jagode u Srbiji, količina svetla ne omogućuje gajenje jagode u gustinama većim od 10 živića/m2, za razliku od Italije gde se u zavisnosti od tehničke savršenosti sistema broj penje i do 14 živića/m2, a u Izraelu preko 20 živića po kvadratu, bez obzira na mogućnost vertikalanog ili stepenastog uzgoja. Takođe kod vertikalnog sistema uzgoja visok % difuzne svetlosti omogućuje ravomeran porast živića jagode u svim etažama. Uloga malč folije ili PP tkanih agrotekstilnih podloga je još značajnija sa aspekta tržišnosti. U reflektovanoj difuznoj svetlosti spektralni sastav može biti takav da posebno pogoduje intenzitetu boje i sjaja plodova, ali i u smanjenju osetljivosti na najvažnije bolesti i štetočina. U vansezonskoj proizvodnji sa grejanjem koristi se belo-crna folija ili beli agrotekstil kao podloga, ne samo zbog veće količine svetla, već i zbog manje pojave plamenjače u odnosu na crnu ili srebrno-braon foliju. Pravilno navodnjavanje i dobro izbalansirana ishrana predstavlja, ipak, najznačajnije oruđe u postizanju visokih prinosa i dobrog kvaliteta i tržišnosti jagode. Predozirana ishrana azotom u odnosu na kalijum, slabi imunološki sistem biljke, čime se otva raju putevi infekcije fitopatogenima i pojačava intenzitet napada i brojnost populacije štetnih insekata. Kod jagodastog voća kalijum čini čak 60% ukupnog sadržaja suve materije ploda i praktično je nemoguće u fazi porasta i zrenja plodova jagode izvan odnosa NPK 2:1:3 do 2:1:4 dobiti odgovarajuću čvrstinu, ispunjenost, boju, sjaj, sadžaj šećera i dobar ukus. U hidroponskom gajenju jagode na supstratima, najčešće prihvaćen standard jeste receptura 165 do 185 ppm N, 70 do 85 ppm P2O5 , 265 do 420 ppm K2O, čak 240 ppm CaO zimi, odnosno 165 ppm CaO leti i 40 do 70 ppm MgO, uz pH vode za navodnjavanje 5,5-6 i EC 1,7 mS/cm,odnosno 1,5 mS/cm, u zrenju jagode. Kada se tome dodaju brojni problemi sa pojavom deficita mikroelemenata, u prvom redu gvožđa i cinka, onda zaista uviđamo svu kompleksnost ove problematike. Proizvodnja jagode u zaštićenom prostoru ima niz ograničenja u našoj zemlji, koja su prvenstveno vezana za klimatske karakteristike regiona. Pošto jagoda predstavlja atraktivnu vrstu sa kojom se zbog relativno visoke vansezonske cene dosta trguje na udaljenim tržištima ( cena trpi skup transport ) onda krajnje domete u proizvodnji u zaštićenom prostoru treba sagledavati u odnosu na konkurenciju iz zemalja Mediterana.   prof. dr Nebojša Momirović

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.