ORAH

Orah je uvek plenio svojim tajnim moćima. Mnogi mladi nasadi oraha, na žalost, propali su već u godini sadnje zbog nebrige njihovih gospodara. Najveća pogreška većine voćara je njihovo shvatanje da su, nakon što su posadili voćnjak „mirni“ za dugo vremena...Voćnjak strada zbog korova, divljači, glodavaca, bolesti, štetnika, tuče i ostalih vremenskih nepogoda. Poslednjih godina je značajno porasla tražnja za sadnicama oraha u cilju podizanja novih plantažnih zasada .Na osnovu svih raspoloživih informacija rekli bismo - potpuno opravdano. Proizvodnja oraha je deficitarna, više od deset puta više uvozimo nego što ga proizvodimo, cena na tržištu je dobra, proizvodnja je akumulativna, imamo povoljne rejone za proizvodnju itd. Plodovi se lako i dobro čuvaju i transportuju. Orah ne zahteva intenzivnu hemijsku zaštitu, posebno novi sortiment, pa ovde možemo govoriti o zdravstveno bezbednim proizvodima. Plodovi se koriste u svežem stanju i za preradu, prvenstveno za konditorsku industriju. Da odemo korak dalje,upotrebnu vrednost imaju i ljuska,list a pogotovu drvo. Drvo se koristi u indu striji nameštaja, ali i pri izradi kundaka kod lovnog oružja. Velika je mogućnost proizvodnja ulja od oraha jer je zdravstveno potrebna namirnica u ovoj eri kada je veliki zahtev pred proizvođačima da zadovolje sve veću tražnju za zdravstveno ispravnim namirnicama. Najveća vrednost oraha je veliki sadržaj omega – 3 masnih kiselina i antioksidanasa. Konzumacija nekoliko oraha dnevno (30 do 50g, zavisno od težine čoveka) znatno smanjuje rizik oboljevanja od srčanih bolesti. Orasi omogućuju smanjenje holesterola na laki ukusan način.  Kako je to moguće? Zar nisu previše masni? Jesu, ali oni sadrže uglavnom mononezasićene masti,poznate po sposobnosti da smanje holesterol u krvi i da spreče oksidaciju LDL (lošeg) holesterola, čime se sprečava njegovo taloženje u zidovima arterija i nastanak plaka. NEKE SORTE ORAHA Neke naše sorte: Bačka -( Poljoprivredni Fakultet Novi Sad ), sorta autora M. Koraca, relativno kasne vegatacije, srednje bujnosti i visoke rodnosti. Srednje krupan plod radmana oko 52 %. Rasna - ( Poljoprivredni Fakultet Novi Sad ), sorta autora M. Koraca, pre svega karekteristika je kratka vegetacija i izuzetna otpornost. Odlican oprašivac za većinu sorti cveta homogamo, već u prvim godinama u rastilu kreće sa radjanjem. Male je buljnosti, visoke rodnosti,. plod veoma krupan (14 g), randman jezgra oko 52%. Kasni Rodni - ( Poljoprivredni Fakultet Novi Sad ), autori M. Korac, S. Serovic, B. Golsin. Kasne i vrlo kratke vegetacije tako da ga retko pogadjaju prolećni mrazevi. Cveta homogamno.Malo bujna i veoma rodna sorta, plod je srednje krupan(12 g). Nedostatak sorte nizak randman jezgra. Francuske sorte: Franquette - stara sorta koja se najviše uzgaja u Francuskoj, odlikuje se kasnim početkom vegetacije, tako da se smanjuju štete od mogućeg mraza, odlikuje se srednje bujnim i relativno rodnim stablom. Muški cvetovi se razvijaju 10- 12 dana pre ženskih, plod je srednje krupan, izdužen sa nešto hrapavijom ljuskom, značajno za ovu sortu je da je jezgra ploda svetle boje. Parisienne - Vegetacija ove sorte počinje i završava vrlo kasno, muški cvetovi se razvijaju 10-15 dana pre ženskih, ima nešto sitnije plodove, lepog oblika, jezgra je malo tamnija. Mayette - vegetacija počinje 10 dana pre sorte Franquette ali se završava ranije, plodovi su izduženi s tankom ali neravnom ljuskom, jezgra je svetle boje, manje je rodna od sorte Franqutte Američke sorte: Hartley - vodeća je američka sorta, vegetacija počinje malo kasnije, ali prije Franqutte,. Drvo je srednje bujno i relativno rodno, plod je srednje krupan, jezgra je svetle boje. Najčešće se prodaje u ljusci. Payne - Vegetacija počinje znatno prije Hartley ali se nešto ranije i završava,spada u manje bujne sorte,u toplijim krajevima spada u grupu najrodnijih sorti. Plod je srednje krupan, s izraženim vrhom, ljuska je deblja ali je dobro ispunjena jezgrom. Serr - je novija američka sorta,vegetacija počinje dosta rano, mana joj je prerano opadanje plodića tako da nema veliku rodnost, a plod je srednje krupan s izraženim vrhom, jezgra je vrlo svetle boje. Lompoc - novija američka sorta, vegetacija počinje dosta rano, spada u rodnije sorte, a plod je srednje krupan do krupan s izraženim vrhom. Pedro -  Američka sorta s kraćom vegetacijom, koja počinje 15-18 dana posle sorte Payne, tako da se izbegavaju štete od mraza, srednje je do slabije bujnosti, a plod je srednje krupan do krupan (13g), s malo izraženijim vrhom. Bugarske sorte: Šejnovo - najstarija bugarska sorta,  od svih bugarskih sorti najkasnije počinje vegetaciju, a nešto je kasnije i završava - srednje je bujna i dosta rodna. Obično su u grupi po 2 ploda, dobra rodnost ove sorte dolazi zbog njenog visokog koeficijenta grananja, skeletne grane prave široki ugao, postoje dokazi da je prinos ove sorte stare 12-15 godina iznosio 64,2 kg po stablu. Kod nas za dobar urod ove sorte potreban je jedan oprašivač još kasnijeg resanja. Ova je sorta otpornija prema bolestima, plod je srednje krupan (12g), obrnuto krupastog oblika, lepe ravne ljuske, jezgra je tamnije boje što se smatra nedostatkom, ljuska je tanka i dobro ispunjena jezgrom, količina ulja je dosta velika a količina belančevina relativno mala.Ovu sortu preporučujemo za uzgoj u našoj zemlji. Džinovski - Otkrivena u selu Džinovo po kome i nosi ime, vegetacija počinje 3-4 dana pre sorte Drjanovski, nekih godina strada od mraza, srednje je bujnosti i u toplim krajolicima vrlo rodna. Kod nas u vinogradarskoj zoni. Drjanovski - nastala je selekcijom iz domaćih populacija oraha, odlikuje se relativno kasnom vegetacijom koja počinje 3-4 dana pre sorte šejnove,prema bolestima je manje otporna. Plod je krupan (14-16 g), okruglastog oblika, s relativno debelom ljuskom, jezgra ima veliku količinu ulja i malo belančevina. U našim predelima treba ga gajiti samo kao oprašivača. Plovdivsk - ova je sorta stvorena u institutu za voćarstvao, odlikuje se velikom bujnošću drveta, ali i visokom rodnošću, vegetacija počinje kao i u sorte Drjanovski ili dan-dva ranije, ima krupne plodove lepog oblika, ljuska je glatka, ali nešto deblja, jezgra odlično ispunjava ljusku, jezgra ima izuzetno veliku količinu ulja, bolji rezultati uzgoja ove sorte se očekuju u toplijim krajevima. Rumunske sorte: Sibisel precoce - odlikuje se bujnim i rodnim drvetom u vinogradarskoj zoni, rese se javljaju 8-10 dana pre ženskih cvetova,  plod je krupan oko 14 g Geoagiu 65 - odlikuje se nešto kraćom vegetacijom, drvo je srednje bujno i rodno, plod je krupan 13 g, malo duguljast s nešto tamnijom i manje ravnom ljuskom. Sibisel N°44 - odlikuje se kasnom vegetacijom i velikom otpornošću na parazitnu gljivu, drvo je srednje bujno i rodno, plod je krupan oko 14 g s glatkom ljuskom i izraženim vrhom. Ova se sorta može preporučiti i za gajenje u našim uslovima. Ostale poznatije sorte: Jupiter - čehoslovačka sorta, odlikuje se kraćom vegatacijom, srednje je bujna i rodna, plod je srednje krupan oko 12 g, ovalnog oblika, ljuska je glatka i dobro ispunjena jezgrom, jezgra je nešto tamnija, ova se sorta može preporučiti za uzgoj u našim uslovima. Esterhazi I - je stara mađarska sorta koja se odlikuje relativno ranim početkom vegetacije, zbog čega spada u grupu sorti osetljivih na mrazove, ima izuzetno krupne plodove, umereno je bujna i srednje rodna, rano resa, plod je vrlo krupan 15-16 g, jajastog je oblika, ljuska je ravna i svetle boje,  jezgra je svetlomrke boje i odlično ispunjava ljusku. Esterhazi II - stara mađarska sorta koja se uzgaja i u Austriji,Nemačkoj, vegetacija počinje nešto kasnije, ali i nju često oštete mrazovi. Drvo joj je srednje bujno i rodno, a plod je srednje krupan do krupan od 13-14 g , okruglastog oblika, jezgra je svetle boje i dobro ispunjava ljusku koja je nešto deblja. Ova sorta se može preporučiti za uzgoj u vinogradarskim predelima.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.