KARENCA PESTICIDA

Pored direktne opasnosti od trovanja pesticidima u toku procesa proizvodnje postoji velika opasnost od trovanja ostacima pesticida na plodovima, posle primene zbog nepoštovanja karence, tj.poslednjih rokova primene preparata pred berbu. Karenca je vremenski period neophodan za razgradnju nekog pesticida u normalnim ekološkim uslovima, a računa se od momenta primene - izražava se u danima. Po isteku tog vremeskog perioda dozvoljena je berba. Nijedan pesticid nije večan. Svaki pesticid se razgrađuje, a vreme razgradnje je različito u zavisnosti od fizičko-hemijskog sastava preparata i uticaja klimatskih faktora. Za svaki pesticid postoji propisana karenca. Vrlo često proizvođači u želji da postignu veće prinose i bolji kvalitet izvode prskanja i pred samu berbu ne vodeći računa o karenci, a time i o maksimalno dozvoljenim količinama pesticia u plodovima voća i grožđa što predstavlja veliku opasnost za potrošače od trovanja. Kao što se prozvodnja hrane ne može zamisliti bez primene pesticida, tako nije moguće imati voće i grožđe bez prisustva pesticida. Upravo zato određene su maksimalno dozvoljene količine pesticida u voću i grožđu, kao i u namirnicama. Ukoliko se ne poštuje karenca sigurno je da će se u voću utvrditi povećana količina pesticida ,tj.veća od dozvoljene. Česti su slučajevi da proizvođači tretiraju pojedine voćne vrste ili pak povrće pred samu berbu ne sluteći kakve posledice mogu da izazovu za korisnike tih plodova. Zbog toga proizvođači moraju da shvate ozbiljnost problema i da se strogo pridržavaju uputstava i propisanih rokova primene preparata. Možda se ovo događa iz razloga što je u našoj zemlji kontrola prisustva pesticida u plodovima i proizvodima nedovoljna, pa se ovom problemu u budućnosti treba posvetiti posebna pažnja. Neki od pojmova u upotrebi pesticida: Fitotoksičnost. Pesticidi posle primene mogu često da izazovu na plodovima, lišću, cvetovima ili celim biljkama razne promene koje se manifestuju u prolaznim ili trajnim oštećenjima. Ona se ispoljavaju u vidu opekotina, sušenja i opadanja lišća, deformaciji biljnih delova, propadanju celih biljaka ili sličnim promenama. Uzroci koji dovode do ove pojave mogu biti različiti: neispravni preparati, njihov pogrešan izbor, predoziranje, različita osetljivost biljaka i sorti, nepovoljni klimatski uveti, nekvalitetan način primene itd.  Kompatibilnost. U praksi se često nameće potreba za istovremenim suzbijanjem prouzrokovača bolesti i štetočina, te je potrebno izmešati 2-3 preparata. Ovakva tretiranja predstavljaju uštedu u radnoj snazi i materijalnim sredstvima. Kompa - tibilnost je pojava kada se dva ili više preparata mogu međusobno mešati radi istovremene primene, a da se ne ispolje nikakve negativne posledice na biljkama. Međutim, kod nekih preparata prilikom istovremenog mešanja dolazi do hemijske reakcije koja smanjuje njihovu efikasnost ili dovodi do drugih neželjenih posljedica (pojava fitotoksičnosti i dr.). Ova pojava se naziva inkopatibilnost.  Većina pesticida se ne može mešati sa pesticidima alkalne (bazne) reakcije, kao što je bord. čorba. U uputama svakog preparata je naznačeno sa kojim se sredstvima može mešati. Pored toga izrađuju se specijalne tablice, gde se može videti mogućnost mešanja pesticida.  Karenca. Ona označava najkraći period vremena koje mora proći od poslednje primene pesticida pa do berbe ili žetve. Karence postoje za svaki preparat koji se koristi u zaštiti bilja i one su navedene u upustvima za njihovu primenu. Izražavaju se u danima ili nedeljama. Na primer, karenca za preparate dijazinona je 14 dana, što znači da se oni mogu primeniti najkasnije 14 dana pred berbu ili žetvu.  Toleranca. Posle primene pesticida, na plodovima ili drugim biljnim delovima ostaju njihovi ostaci ili residue, koje se mogu lako otkriti preciznim hemijskim analizama i biološkim metodama. U interesu zdravlja potrošača određene su najveće dozvoljene količine ostataka ili rezidua pesticida na raznim proizvodima i oni predstavljaju tolerancu. Ona se izražava u miligramima na kilogram svežeg proizvoda. Prilikom primene pesticida, ako se poštuje karenca, u momentu berbe ili žetve na proizvodima neće biti više ostataka nego što dopušta toleranca.  Perzistentnost. Predstavlja postojanost ili produženo delovanje pesticida. Neki pesticidi posle primene deluju na štetočine i prouzrokovače bolesti kratko, svega nekoliko dana, dok drugi deluju 10-15 dana i više. Perzistentnost preparata zavisi od osobina pesticida, klimatskih i drugih faktora.  Rezistentnost. Posle višegodišnje upotrebe nekog pesticida pojedine štetočine, bolesti ili korovi postaju otporni ili rezistentni na njih. U takvim slučajevima ni mogostruko povećane doze ne daju željene rezultate. Pojava rezistentnosti naročito je zapažena kod primene insekticida i fungicida. Registrirano je preko 500 štetočina kod kojih je utvrđena rezistentnost. Nastajanje otpornosti se usporava često izmenom upotrebljavanih pesticida i primenom samo u dozama i koncentracijama koje su naznačene u uputama. Takođe i racionalna primena pesticida (samo kad je neophodno) usporava nastajanje rezistentnosti.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.