ĐUBRIVO I ŠTETOČINE

Органска и минерална ђубрива ( са макро - и микро - елементима) се могу користити (непосредно или посредно) у борби против штеточина ратарских култура, као и за смањење губитака које оне наносе. Применом цинк-сулфата забележен је напад шведске мушице на 7% биљака кукуруза, у поређењу са 23% у неђубреној контроли (Susidko et al., 1982). Бакар и никал су се показали токсичним за ларве скочибуба. Применом молибдена умањују се штете од ситона на детелини. Такође неке врсте азотних ђубрива могу се користити за сузбијање извесног броја врста или група штеточина, али је њихов број неупоредиво мањи у односу на штеточине код којих азот доприноси повећању размножавања и штетности. Уношењем амонијачне воде (25%, 300 литара/ха) у земљиште поља под јечмом, Nadvorni (1968) је установио смањивање бројности штеточина у земљишту: ларва скочибуба 21%, диптера 17% и сурлаша 18%. Šurovenkov i Alehin (1995) наводе да се, када се међуредна култивација земљишта обавља у раним агротехничким роковима, истовремено са уношењем амонијачне воде у тло, доприноси не само бољем порасту биљака, него се остварује и негативно деловање на све штеточине земљишта. Прихрањивање кукуруза азотом, чиме се доприноси регенерацији оштећеног кореновог система услед напада ларви кукурузне златице, смањује се полегање биљака и до 44% (Spike i Tollefson, 1988). Органска ђубрива увећавају отпорност биљака према нападу штетних инсеката.

Применом зеленишног ђубрива смањује се бројност неких врста нематода, пегавости корена и коренових гука. Стајњак и компост пре употребе морају бити сасвим згорели јер, у противном, доприносе појави неких штеточина (стабљикине нематоде, диптере). Наведена ђубрива након растурања по пољу морају се што пре унети у земљишту (заорати). Поред позитивних ефеката примена ђубрива има и негативне последице. Коришћењем стајњака и компоста, нарочито у већим количинама, доприноси се размножавању ровца, обичног гундеља, муве клијанаца, вртне мушице и др., с обзиром да женке првенствено полажу јаја на поља где су растурена наведена ђубрива. При једностраној минералној исхрани веће дозе азота доприносе размножавању атлантског прегља, обичног паучинара, разних врста лисних вашију, цикада, житног трипса, пшеничног трипса, дувановог трипса, житних мува, памукове совице, купусне совице, кукурузног пламенца, житне пијавице, коренових нематода и др., док фосфор и калијум, најчешће, утичу на смањивање њиховог множења. Употребом ђубрива утиче се не само на штеточине, него и на појаву других штетних организама (корова и паразита проузроковача болести), о чему такође треба водити рачуна приликом планирања коришћења ове важне агрптехничке мере. Негативни ефекти примене ђубрива нарочито се запажају када се у земљиште уносе велике дозе азота, услед чега се повећава осетљивост биљака према већем броју паразита, што намеће и учесталију примену фунгицида. Бујни и густи усеви подложнији су стресу при недостатку влаге у земљишту и на високим температурама, када долази до слабљења виталности биљака. Већа употреба азота повећава појаву фузариозне трулежи стабла пшенице и кукуруза, а бујнији усеви кукуруза продужавају вегетацију усева и проузрокују појаву плеснивости клипа у складиштима (Марић, 1988). Избалансирана минерална исхрана, са NPK-ђубривима, најчешће допри - носи снижавању губитка од многих врста штеточина, утичући на повећање отпорно сти гајених култура, бржу регенерацију оштећених органа, убрзава - ње раста и брже пролажење критичног периода за време напада штеточина. Примена минералних ђубрива има и других негативних последица. Минерална ђубрива се убрајају  у загађиваче животне средине,  док присуство нитрата и нитрита у храни представља опасност по здравље људи.

Ефикаснијој заштити гајених култура од напада штеточина применом ђубрива, доприноси систем контроле плодности земљишта и употребе ђубрива, као и научна основа за њихово коришћење на нивоу пољопривредне парцеле. О овој контроли Манојловић (1989) наводи следеће: „Систем контроле плодности земљишта и употребе ђубрива представља основу за рационалну употребу ђубрива и контролу еколошких фактора у биљној производњи, с циљем остваривања високих, стабилних и квалитетних приноса уз минимална улагања материјала, енергије и радне снаге (економска оптимизација) у заштити агросистема, животне средине и биосфере од загађења“.

Љубиша Ђорђевић, дипл.инг.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.