MUŠMULA

Mušmula pripada jabučastim voćnim vrstama.To je stara voćna vrsta koja nije zastupljena u proizvodnim zasadima i na većim površinama. Uglavnom se može naći kao sporadična voćka u amaterskim zasadima ili na okućnicama. Stablo mušmule je srednje bujno, cvet je bele boje i kada je voćka u cvetu ima dekorativan izgled. List je zelene boje, krupan. Samooplodna je voćna vrsta pa za uspešno gajenje nije potreban oprašivač. Dugo večna je, može se uzgajati bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja,pa se u tom smislu može svrstati u organsku proizvodnju voća.Podloga na koju se kalemi mušmula je ista kao i za dunju ( Dunja MA, Provansalska dunja Ba 29 i njihovi klonovi), mada se kao podloga može koristiti i glog.

Sa uspehom se može gajiti na terenima do 1000 m n.v. Više joj pogoduju osunčaniji i provetreniji tereni. Otporna je na niske temperature, pa bez oštećenja može podneti temperature i do -30°C, mada joj visoke temperature mogu naneti štetu, pogotovo ako se jave u dužem periodu.

Cveta kasno, tako da je smanjena mogu- ćnost nastanka šteta od kasnih prolećnih mrazeva. Odgovaraju joj plodnija i rastre-sitija zemljišta na kojima se duže ne zadržava voda ili gde nivo podzemnih voda nije previsok, jer suviše vode može izazvati gušenje korenovog sistema. Otporna je prema suši, a štete mogu nastati ukoliko se suša javi u dužem periodu, pa je neophodno izvršiti navodnjavanje. Sadi se na rastojanju 5X4 ili 5X3 metra, a preporučeni uzgojni oblik je kotlasta kruna ili vaza. Rezidba u rodu je slična kao kod ostalih jabučastih voćki, a svodi se na uklanjanje suvih ili polomljenih i oštećenih grana i proređivanje krune. Jednogodišnje grane se mogu skraćivati u cilju pospešivanja rodnosti,sprečavanja izduživanja grana i boljeg obrastanja grana sa rodnim grančicama.

Plodovi dospevaju za berbu krajem oktobra ili poče tkom novembra. U običnom skladištu se mogu čuvati 2-3 meseca, a u hladnjačama znatno duže.

Za potrošnju se koriste sveži plodovi, mada se može koristiti i kao prerađevina. Za jelo se koriste plodovi kada ugnjile, jer su tada mekani, sočni, slađi ili kada promrznu. Plodovi mogu biti mase od 10-70 grama u zavisnosti od sorte. Pored hranljive vrednosti jer sadrži šećer, organske kiseline, pektine, vitamine B i C, aromatične materije, plod ima i lekovita svojstva.

Najzastupljenija sorta je domaća mušmula. To je stara sorta izduženo kupastog oblika ploda,mase 15-25 gram. Pokožica je tamno mrka i debela, meso ploda je bledo zelene boje, kada ugnjili potamni.

Ostale sorte:

krupna holandska -ima krupan plod oko 50 grama i više. Plod je spljošten sa širokom čašicom. Pokožica je debela, meso zelenkastobele boje. Osrednjeg je kvaliteta;

kraljevska krupna ili rojal ima veoma krupne okrugle plodove mase preko 50 grama. Meso je veoma prijtnog ukusa;

mušmula bez semenki -ima sitne plodove mase oko 10 grama prijatnog aromatičnog ukusa. Mogu se konzumirati čitavi plodovi jer nemaju semenke, za razliku od ostalih sorti.

 

dipl.ing.Dejan Jocić

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.