Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Crvena jabukina vaš je lokalno rasprostranjena vrsta. Razmnožava se samo na jabuci. U voćnjacima gde je prisutna obično se nalazi samo na jabuci na nekoliko stabala. Odrasle žive ženke su tamno plavičastosive, prekrivene voštanom prašinom. Larva je ružičasta do plavičastosiva. Vrsta prezimljava u stadujumu jajeta, koja su položena na kori drveta ili duboko u pukotinama kore debla i ramenih grana. Larve se pile rano u proleće u vreme listanja, kolonije se nalaze na lisnim pupoljcima. Kasnije se napad širi na mlade letoraste. Prvo se javljaju ženke osnivačice koje sisaju mlado lišće, koje se kovrdža i crveni. Viviparne su i počinju se razmnožavati. U trećoj generaciji se javljaju i krilate i beskrilne ženke, dok u četvrtoj generaciji se javljaju krilati mužjaci ali beskrilne ženke. Ove polno diferencirane jedinke se parei polažu jaja, obično od sredine juna do sredine jula.Mnoge kolonije nestaju krajem jula. Pored toga što se formiraju krilate [...]
OBLIKOVANJE VRETENASTOG ŽBUNAJABUKE
Ovaj oblik karakteriše se dobro razvijenom vođicom koja je obrasla sa više horizontalnih skeletnih grana, čime se rodnost u znatnoj meri ubrzava i pojačava. Oko vertikalne ose (vođice), na sve strane u spiralnom poretku raspoređene su kraće ili duže rodne grane. Koristi se uglavnom za gajenje jabuka na umereno i slabo bujnim vegetativnim podlogama. Upotrebom slabo bujnih sorti (sper tipovi) i podloga, može se po jedinici površine saditi veliki broj voćaka. U takvim slučajevima primena vretenastog žbuna sa manjim modifikacijama predstavlja osnovu tzv. super intenzivnih voćnjaka (Pilar, Špindel, Slender). Za pravilno formiranje i održavanje ovog uzgojnog oblika kako u klasičnom tako i u modifikovanom izvođenju neophodan je naslon, bilo pojedinačno kolje ili od žice, pošto se koriste podloge čiji je korenov sistem plitak i razvijen blizu površine. Žica treba da je pocinkovana, prečnika 2-2,5 mm. Prvi red žice [...]
Obrazovanje i porast cvetnih pupoljaka predstavlja osnov proizvodnje voća. Ovaj fiziološki proces ima dosta praktičnog značaja, utičući na buduće pomotehničke zahvate u voćnjaku,npr. poznavajući brojnost i izgradjenost cvetnih pupoljaka odredjujemo vreme i intenzitet rezi- dbe. Diferenciranje cvetnih pupoljaka , u godini koja predhodi cvetanju, uslovljavaju činioci nasledne, biohemijske , ekološke i agrotehničke prirode, koji deluju kompleksno. Da bi voćka mogla da obrazuje cvetne pupoljke potrebno je :
da se nalazi u stadijumu zrelosti i periodu rodnosti,
da u voćki postoji povoljan odnos izmedju količine ugljenih hidrata i azota ( fiziološka ravnoteža ) i
da budu obezbedjeni biljni hormoni - fitohormoni, kao i da ekološki činioci bodu povoljni.
U našim klimatskim uslovima diferenciranje resa oraha i leske vrši se tokom maja i u prvoj polovini juna.
Kod stalnoradjajućih jagoda od sredine juna do sredine jula.
Cvetni pupoljci trešnje, [...]
Vreme je slavlja, kada rado nazdravljamo sa našim vinima. Flaširanje predstavlja završnicu postupka spravljanja vina. Prednost flaširanja vina je u boljem očuvanju pozitivnih organoleptičkih osobina vina, tj. mirisa, ukusa i boje. Takođe, flaširanjem se bolje čuva i kvalitet vina. Vina koja su na vreme razlivena u boce zadržavaju svežinu, svetlu boju i ne gube ugljen-dioksid. Ako bi se čuvala u bačvama duže nego što je potrebno, formirana i stabilizovana vina, vremenom bi pod uticajem vazduha izvetrela, izgubila svežinu, postala zatvorenija, oksidisana i prazna na ukusu. Bitno je da od posljednjeg preta - kanja do razlivanja vina u boce prođe najmanje 15 dana.
Pravi momenat za razlivanje vina u boce postignut je kada:
bistrina mora biti perfektna
vino mora biti stabilno
Stabilnost možemo proveriti na jedan od sledećih načina:
Zagrevanjem vina u nekoj staklenoj posudi na 70°C oko 5 min. Zatim se vino stavlja u frižider i 15 minnuta izlaže temperaturi od [...]
Odlučili smo se za ručni način sadnje kalemova vinove loze u prethodno iskopane jamice koji je i najstariji način sadnje. Jamice se kopaju ašovom i kopaju se u pravcu reda, neposredno pored i uvek sa iste strane oznake za sadno mesto. Dubina jamica je 35-45cm, a prečnika 30cm.
Dubina sadnje direktno zavisi od klimatskih uslova. U načelu lozu treba saditi tako da spojno mesto na loznom kalemu bude u nivou površine zemljišta. Ukoliko postoji veći nagib zemljišta na gornjim delovima parcele dolazi do spiranja, a na donjem do zasipanja usled erozije zemljišta, pa tako spojna mesta kalemova na višim delovima ostaju ogoljena, i izložena mehaničkim povredama, a na nižim delovima parcele zbog zatrpavanja iz njih će se obrazovati plitki korenovi. Zato se na višim delovima parcele kalemovi sade tako da im spojno mesto bude 3-4cm iznad površine zemlje. Ovakav način sadnje se vrši ako nisu preduzete mere zaštite zemljišta od [...]
Najvažnija bolest ploda jagode je siva trulež. Prouzrokivač ove bolesti je veoma raširena gljivica (Botrytis cinerea). U zasadima sa loše uređenim vodnim režimom pojava sive truleži na cvetnim organima jagoda je učestalija, a svakako je najopasnija u vreme početka dozrevanja plodova. Ona se najčešće javlja kad je vreme vlažno a temperature niske. Ova gljivica napada starije izumrle delove tkiva biljke i može da prodre u plod iako nije oštećena pokožica. Zaraženi plodovi jagode u početku su sočni, sa pegama zagasite boje, a za nekoliko se dana u uslovima vlažnog vremena razvija karakteristična siva prevlaka, po čemu bolest zovemo siva trulež. Pri gajenju jagoda na otvorenom štete od sive truleži su veće, jer je zasad duže vlažan nakon kišnih razdoblja. Međutim zbog visoke vlažnosti vazduha u zaštićenim prostorima, siva trulež nije ništa manje opasna pri gajenju jagoda u visokim tunelima, plastenicima ili staklenicima. Svakako se preporučuje [...]
