Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Trnjina je listopadni, vrlo razgranat, trnovit grm sa crnom korom, visine 1–3 m. Može da raste i kao malo drvo do 5 m visine, ali ređe. Širi se po okolini pomoću izbojaka iz korena. Listovi su naizmenični, imaju peteljke, jajoliki su, nazubljenog oboda, dlakavi po žilicama naličja. Cvetovi su dvopolni, petočlani, rastu pojedinačno na kratkim drškama i cvetaju pre listanja. Latice su bele. Cveta u aprilu i maju.Plodovi trnjine su plavkasto-crvene, odnosno tamnoplave boje, sa obilatim pepeljkom po površini. Plod sadrži 5-6 % invertnog šećera, pektin, 20 mg vitamina C, mnogo tanina, 2 % organskih kiselina (jabučna i dr.) i vodu.Period cvetanja je pre listanja, u martu do kraja aprila. Plodovi dozrevaju u avgustu i na granama ostaju sve do proleća. Mogu se jesti posle dva do tri promrzavanja, čime gube trpkost i gorčinu. Plodovi se beru potpuno zreli (gotovo prezreli). Nedovoljno osušeni plodovi mogu ubuđati i postati neupotrebljivi. Semenka ploda je otrovna jer [...]
Lisne vaši čine direktne štete sisanjem biljnih sokova pa dolazi do slabljenja biljke i manjih prinosa. Neke vaši dovode do kovrdžanja lišća, a neke uzrokuju promenu boje lišća. Osim direktnih šteta vaši mogu prouzrokovati i indirektne štete pošto su prenosioci virusa.Zimskim tretmanom suzbijaju se zimska jaja onih vrsta koje prezime na voćkama. Suzbijanje za vreme vegetacije sprovodi se različitim insekticidima koji se primenjuju na početku pojave lisnih vaši odnosno na početku formiranja prvih kolonija. Lisne vaši u zasadima kajsije možemo suzbiti primenom insekticida na bazi dimetoata, hlorpirifosa ili nekih drugih insekticida.
Uzgojni oblici vinove loze visokog stabla (pergole ponekad dostižu i 250 cm, a na okućnicama i više), osetljivi su na niske zimske i prolećne temperature. U severnijim krajevima mogu se delimično zaštititi ostavljanjem kondira pri dnu čokota, koji u jesen treba zagrnuti. U slučaju izmrzavanja kordunica, čak i stablo, kondir će poslužiti za zamenu. Vinova loza spada u biljke prilično otporne na mraz – zrela jednogodišnja loza izmrzava na -25, a zimska okca na -16 stepeni. Ipak, lozi najveća opasnost preti u proleće, kada nabubreli pupoljci stradaju već na -4 stepena, a zeleni lastari na -2.5.Iz ovih podataka je jasno da visoki uzgojni oblici vinovoj lozi odgovaraju uglavnom u južnijim krajevima (pergola je najzastupljenija u Hercegovini i Makedoniji), ali i na okućnici, uz dobru negu i zaštitu, i u severnijim područjima. Iskustvo pokazuje da ovako gajena može dati zadovoljavajući i kvalitetan rod i u Vojvodini.
[...]
Iako je limun suptropska zimzelena biljka, može se gajiti i u našim krajevima ali uz posebnu brigu i pažnju. Svojim svetlozelenim listovima, belim cvetovima i mirisnim žutim plodovima, uneće vedrinu u svaki dom. Gajenje limuna u kući ne bi trebalo da bude težak posao, ako pratite savete stručnjaka jer postoje neka pravila za pravilan uzgoj koja morate poštovati.
Limun traži dosta svetlosti pa zato birajte mesto u sobi koje gleda na jug ili jugoistok. Ako baš imate problem sa svetlošću u stanu, možete iskoristiti fluorescentnu svetiljku od 40 vati.
Ako je Vaš limun smešten u relativno tamnoj prostoriji, zalivajte ga na dve nedelje. Ako ga držite u toploj i svetloj prostoriji, zalivanje je neophodno svake nedelje. Pošto drvo limuna ne podnosi suv vazduh, obavezno mu prskajte lišće više puta sedmično. Inače, zalivanje limuna treba da bude umereno, kada je u pitanju količina vode. Zimi zalivajte vaš limun na desetak dana, a leti svakog dana, naravno, uz [...]
Postoje četiri vrste ribizle: crna, crvena, bela i zlatna. Najveći značaj za voćarsku proizvodnju imaju crna i crvena ribizla. Ove dve vrste ribizla rastu u vidu žbunova do 1 m visine. Mogu se gajiti u svim voćarskim reonima Srbije, a najviše joj odgovaraju priplaniska područja. Ribizla se može gajiti po sistemu:
žbuna, žive ograde, špalira i stablašice.
Ako se ribizla gaji kao žbun, sadi se u obliku kvadrata na rastojanju 2 m x 2m; 2,5m x 2,5 m; 3m x 3m. Kod pravougaonog rasporeda sadnje rastojanje između redova bi trebalo da bude 2,5 do 3m, a redu 1,5 do 2m za mehanizovanu obradu, dok za ručnu obradu sadnja se može obaviti na rastojanju 1,5-2m x 1 m.
Sistem žive ograde. Ovaj sistem gajenja je bolji od prethodnog i primenjuje se više u komercijalnim zasadima, jer je lakša obrada i zaštita protiv prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina, a i veći je broj sadnica po jedinici površine, pa daje i veći prinos. Preporučeni razmak sadnje između redova je [...]
Rasprostranjena je u celom svetu gdje god se jabuka gaji. Bolest se intenzivno javlja u uslovima vlažnog i prohladnog proleća, Štete se manifestuju smanjenjem rodnosti voćaka, kvaliteta ploda i slabim obrazovanjem rodnih pupoljaka za sledeću godinu, kao i zaostajanjem u rastu. Najava padavina pogoduje razvoju bolesti. Razvija se na svim zeljastim delovima jabuke, a najznačajnija je na plodovima i lišću. Na mladarima je pojava biolesti bez većih posljedica. Za prolećni let askospora potrebna je kap vode koja uzrokuje stvaranje pritiska na opni askusa koji pucanjem oslobodi askospore. Askospore izlete na visinu 1-5 cm, a onda ih već i vetrić odnese na veće udaljenosti. Posluže li dnevni temperaturni uslovi, stvara se mogućnost za primarnu infekciju lista jabuke: temperatura 2 - 22 °C; kap vode na listu od 9 do 50 sati.Prvi simptomi javljaju se na čašičnim listićima, cvetnoj loži i peteljci cveta, oni su u vidu tamnozelenih somo tastih pega. Na listovima se [...]
