Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
PROIZVODNJA GENERATIVNIH PODLOGA JABUKE
Generativna proizvodnja sadnica jabuke najstariji je način razmnožavanja. Prve jabuke razmnožene su semenom. Podloge proizvedene iz semena (generativno) nazivaju se sejanci. Njihova proizvodnja obuhvata: sakupljanje plodova i vadjenje semena; prosušivanje, klasiranje i čuvanje semena; ispitivanje klijavosti semena; jarovizaciju (stratifikovanje) i setvu semena; negu sejanaca i njihovo vadjenje, klasiranje i trapljenje.
Za proizvodnju generativnih sejanaca za jabuku treba koristiti seme iz plodova divljih jabuka. Da bi se dobili kvalitetni sejanci za potrebe rasadničke proizvodnje, potrebno je da se odaberu matična stabla divlje jabuke. Dobra matična stabla treba da su diploidna (2n = 2x = 34), dugovečna, umereno bujna, otporna prema mrazu, suši i izazivačima bolesti, rodna, da su im plodovi umereno krupni.
Pre podizanja matičnih zasada za proizvodnju semena, neophodno je ispitati [...]
Ovu bolest prouzrokuje patogen tipa futoplazmi.
Simptomi: Pupoljci novozaraženih čokota ne kreću u proleće ili se iz njih razvijaju lastari posle značajnog zakašnjenja. Internodije lastara su skraćene a delovi liske mogu atrofirati. Tipični simptomi se javljaju početrkom leta. Lastari se povijaju i padaju po zemlji, kao da su od gume. Oni ne odrvenjavaju. Na njima se mogu javiti crne pustule uzdužno poređane. Lišće na tim lastarima zadebljava postaje kruto i povija se naniže. Kod belih sorti, lišće poprima zlatastožutu, a kod obojenih crvenu boju. Kasnije, tokom leta, na takvom lišću se duž nerava pojavljuju žućkaste pege, koje ubrzo po pojavi nekrotiraju. Između glavnih nerava mogu se obrazovati i uglaste pege. Ako se simptomi bolesti pojave pre cvetanja, cvasti se suše. Pri kasnijoj pojavi simptoma u vegetaciji, šepurina grozda se suši i tamni, bobice se smežuravaju, a pulpa im je fibrozna i gorka.
Simptomi kod obojenih sorti.
Epidemiologija : [...]
Virus mozaika jabuke je rasprostranjen svuda gde se gaji jabuka i jedan je od najrasprostranjenijih virusa jabuke. On takodje zaražava i druge biljke kao što su šljiva, višnja, breskva, jagoda. Štete su najizraženije kod osetljivih sorti kao što su Zlatni delišes, Jonatan, Greni Smit i tada se simptomi javljaju na celoj krošnji. Međutim i takve biljke daju prinos, s tim što on može da se smanji i za polovinu.Simptomi su vidljivi u proleće na lišću jabuke kada se obrazuju jasno oivičene svetložute pege nepravilnog oblika. U početku se vide kao sitne pege, zatim kao mrlje nepravilnog oblika koje se pružaju crtičasto ili trakasto duž glavnih nerava. Bledožuta pega može usled izloženosti suncu da pređe u nekrotično tkivo. Jako zaraženo lišće opada pre vremena. Suzbijanje se svodi na proizvodnju zdravih sadnica. Nisu poznati prirodni prenosioci virusa pa se virus prenosi preko zaraženog materijala za kalemljenje. Stoga su i osnovne mere zaštite [...]
Iako je limun suptropska zimzelena biljka, može se gajiti i u našim krajevima ali uz posebnu brigu i pažnju. Svojim svetlozelenim listovima, belim cvetovima i mirisnim žutim plodovima, uneće vedrinu u svaki dom. Gajenje limuna u kući ne bi trebalo da bude težak posao, ako pratite savete stručnjaka jer postoje neka pravila za pravilan uzgoj koja morate poštovati.
Limun traži dosta svetlosti pa zato birajte mesto u sobi koje gleda na jug ili jugoistok. Ako baš imate problem sa svetlošću u stanu, možete iskoristiti fluorescentnu svetiljku od 40 vati.
Ako je Vaš limun smešten u relativno tamnoj prostoriji, zalivajte ga na dve nedelje. Ako ga držite u toploj i svetloj prostoriji, zalivanje je neophodno svake nedelje. Pošto drvo limuna ne podnosi suv vazduh, obavezno mu prskajte lišće više puta sedmično. Inače, zalivanje limuna treba da bude umereno, kada je u pitanju količina vode. Zimi zalivajte vaš limun na desetak dana, a leti svakog dana, naravno, uz [...]
Cikade ili cvrčci su vrlo različite veličine, od velikih vrsta do jako malih. Vrlo su pokretljivi i mogu preleteti hiljade kilometara. Neke vrste se kreću skakanjem. Hrane se sisanjem biljnih sokova. Neke vrste prenose viroze i fitoplazme. Fitoplazmoze predstavljaju novoutvrđene i verovatno najneistraženije bolesti koje su na vinovoj lozi u Srbiji prisutne u velikoj meri. Najnovija istraživanja potvrdila su širenje najde - struktivnije fitoplazme vinove loze Flavesscense doree FD koja prouzrokuje bolest poznatu kao zlatasto žutilo vinove loze. Insekatska vrsta - cikada Scaphoideus titanus je nova štetočina u vinogradima Srbije i jedini je poznati prenosilac fitoplazme Flavesscense doree. Štete koje zbog ove bolesti trpe vinogradari širom Srbije još nisu do kraja sagledane. U selima Aleksandrovačke Župe u poslednjih 15 godina iskrčeno je čak 800ha proizvodnih vinograda.
Stručnjaci su predvideli niz mera zaštite i prevencije u cilju spreča- vanja širenja glavnog [...]
O rasporedu sorti prema odnosima oplođenja treba posebno voditi računa, zato što je to jedan od osnovnih uslova uspešne proizvodnje nekih voćnih vrsta. Voćnjaci u kojima se oko ove stavke, prilikom podizanja nije vodilo računa, morali su se prekalemljivati sa sortama oprašivača, ili su se nakon izvesnog perioda krčili.
Pri podizanju voćnjaka , ako se u njemu podižu autosterilne vrste, neophodan je izbor i raspored sorti prema odnosima oplođenja. To je jedan od osnovnih uslova rodnosti voćaka. Ukoliko je izražena samobesplodnost sorti, potrebno je da u svakom takvom voćnjaku bude zastupljeno najmanje po dve do tri sorte. Samo u voćnjacima gde su zastupljene samooplodne vrste može se u jednom zasadu održavati samo jedna sorta.
Rešenje se postiže izborom sorti i njihovim pravilnim rasporedom prema međusobnim odnosima sa oprašivačima. Treba saditi najmanji broj sorti, ali koje daju zadovoljavajuće prinose. Dve do tri, pa i više sorti gaje se kao osnovne za [...]
