Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
U prirodi obitava veći broj insekata vrlo korisnih u voćarstvu. Posebnu važnost među njima imaju solitarne (divlje) pčele koje doprinose oprašivanju voćaka i u uslovima nižih temperatura, pa voćari, naročito oni koji se bave ekološkim voćarstvom i proizvodnjom krušaka, trebalo bi da pridaju više pažnje izgradnji nastambi za njih.
Divlje-solitarne pcele ne žive u košnicama, ne roje se, nemaju maticu, niti radilice, sve rade same. Stoga ih zovemo, samotarke, solitarne ili pčele zidarice jer svoja gnezda pregrađuju i zatvaraju blatom. Zovu ih i "pčelama voćnjaka" zato što se pojavljuju rano u proleće kada se mogu videti na rascvetanim voćkama.
O solitarnim pčelama mnogo je proučavala, ali i pisala Marija Ševar, viša koordinatorka za ekološku poljoprivredu u Savjetodavnoj službi. Ona ističe da je čovek narušio biološku ravnotežu, uništio biološku raznolikost, onečistio sredinu i uticao na smanjenje broja ovih pčela u prirodi. Sve manji broj [...]
Krajnji rezultat razvoja, usavršavanja i evolucije hidroponike je aeroponika. Sistem kod koga se biljke ne drže više u mineralnom vodenom rastvoru, nego kod koga slobodno vise u vazduhu (kao u prirodi, recimo, orhideje u tropskim predelima što vise na drveću i izvlače hranjive sastojke iz atmosfere). Mineralni rastvor se u aeroponici biljkama dajeputem specijalne tehnike zaprašivanja; stvaranja mineralne magle i vlage u vazduhu. Ovo se čini specijalnim aparatima što zaprašuju na atomskom nivou (što finije, bez krupnih kapljica, kao što je u prirodi magla i vlaga).
Aeroponski sistemi štede još više vode od hidroponskih. Štede više od 90% vode u poređenju sa hidroponskim, znači, koriste samo 10% vode što koriste hidroponski. Pored ovoga imaju još više prednosti. Biljke koje su gajene aeroponski ne doživljavaju “transplant shock – šok presađivanja”, kao što je to slučaj sa hidroponskim, ako se premeste/presade u zemljište. Aeroponskom [...]
U našim agrometeoreološkim uslovima pored pepelnice i sive truleži, jedno od najznačajnijih oboljenja je i plamenjača vinove loze čiji je prouzrkovač gljiva Plasmopara viticola. U zavisnosti od meteoroloških uslova intenzitet napada ove bolesti nije isti svake godine. Godine u kojima su se svakodnevno smenjivale kiše i visoke temperature, stvaraju idealne uslove za razvoj plamenjače koja je bolest toplije i vlažnije klime. Bolest se javlja na svim zeljastim delovima biljke,a najčešće na listu, cvasti i grozdu. Faza intenzivnog porasta vinove loze je najpogodnija za infekciju lista. Ovaj patogen prezimljava u biljnim ostacima (u opalom lišću) u obliku oospora, čije je prisustvo neophodno za ostvarenje primarne infekcije.
Optimalniu uslovi za primarnu zarazu su:
- da se u prirodi nalaze klijave oospore
- da je srednja dnevna temperatura vazduha iznad 11 C u trajanju 2-3 dana
- da kišni period traje 2-3 dana sa najmanje 10 mm vodenog taloga
- da vinova loza ima [...]
Pored generativnog načina razmnožavanja putem semena i kulture tkiva koja se primenjuju jedino u naučno-istraživačkim ustanovama kada se vrši stvaranje novih sorata, vegetativni način razmnožavanja se u praksi isključivo primenjuje kada je u pitanju komercijalna proizvodnja loznih kalemova. Potomstvo koje se ovim putem dobija je po svim morfološkim karakteristikama potpuno slično roditelju od koga se dobija. Ovaj vid razmnožavanja se vrši na više načina od kojih je najzastupljenije kalemljenje a ostali načini su potapanjem čokota, položenicama i reznicama. Kalemljenje može da bude na stalnom mestu u procep, procep sa strane ili polu procep kada je debljina podloge veća od debljine vijoke ili englesko spajanje na jezičak kada imamo istu debljinu. Ipak savremena proizvodnja kalemova se bazira na kalemljenje ,,iz ruke“ koja ima više faza od izbora i pripreme reznica i vijoka za kalemljenje, spajanjem na jezičak, stratifikovanja i na kraju prporenja. Ostali [...]
Osnovna pravila rezidbe
1. veoma kratka i kratka rezidba dovode do smanjenja prinosa grožđa po čokotu, jer se
potencijalno najrodnija središna i vršna okca sa jednogodišnjeg rodnog lastara rezidbom
odbacuju,
2. da bi se postigao veći prinos grožđa neophodno je pri redovnoj rezidbi, kod većine sorti,
ostaviti lukove čija dužina i broj zavise od sorte, prosečne mase grozda i koeficijenta
plodnosti, oblika i visine stabla čokota, naslona za lozu, uslova sredine i dr.
Osnovni cilj i zadatak pravilne i kvalitetno izvedene redovne rezidbe je obezbeđenje planiranog
prinosa i kvaliteta grožđa u tekućoj godini. Rezidbom se rešavaju i drugi zadaci koji su usmereni
osnovnom cilju, a to su: pomoću rezidbe se formira i stalno održava određeni oblik čokota i njegov
raspored u prostoru, obezbeđenje odgovarajućeg broja kvalitetnih lastara koji će poslužiti za rezidbu
i plodonošenje u narednoj godini, rezidba je za sada najpogodniji i najefikasniji metod rada u [...]
Proces i postupak proizvodnje vina kreće još u vinogradu i već na tom mestu počinju da se prave prve razlike u kvalitetu vina. Zato je pravilna proizvodnja vina u svim koracima jako bitna. U zavisnosti od toga na kakvom je mestu vinograd, kakva je njegova orijentacija prema suncu i stranama sveta, kakva je podloga na kojoj raste, koliko kiše godišnje pada na toj lokaciji, takva će i vina da budu iz tog vinograda. Skup svih tih faktora vinari jednim imenom zovu Terroir.
Reč Terroir uzeta je iz francuskog jezika i za sada se u srpskom jeziku ne nalazi adekvatan i dostojan prevod. Sam pojam Terroir kompleksna je konstrukcija poimanja vina kao proizvoda majke prirode i njenih uticaja. Terroir u jednom reči sažima sve uticaje različitih vrsta tla, nadmorske visine, položaja prema suncu i položaja i nagiba vinograda. Takođe, terroir uzima u obzir i visine temperatura, ekstreme i proseke, količinu padavina, brzine i smerove vetrova, ukupan broj sunčanih sati, učestalost [...]
