Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Šljivine ose (Hoplocampa flava i Hoplocampa minuta)Rasprostranjene su u svim regionima gde se gaji šljiva. Obe vrste imaju po jednu generaciju godišnje. Prezimljuju u zemlji u stadijumu larve na dubini do 10 cm. Hrizalidacija nastaje u rano proleće,a eklozija odraslih kada je temperatura zemljišta na dubini od 5-10 cm bude 10 ˚C. Fenofaza razvoja šljive u to vreme je cvetanje ili precvetavanje. Posle dopunske ishrane ženke polažu jaja u čašicu poluotvorenih ili otvorenih cvetova. Ispiljene larve prodiru u tek formiran plod i hrane se unutrašnjim sadržajem plodića. Oštećeni plodovi opadaju a odrasle larve napuštaju plodove, i u zemlji, na dubini od 5-10 cm ispredaju kokon i prezimljavaju.Zbog toga je obrada zemljišta oko voćaka u jesen veoma važna jer doprinosi smanjenju intenziteta napada ose u narednoj godini. Primenu insekticida treba sprovoditi u fenofazi precvetavanja šljive, kada je 2/3 kruničnih listića otpalo i kada cvetovi šljive nisu više atraktivni [...]
Gljiva Taphrina deformans je prouzrokovač kovrdžavosti lišća breskve. Kovrdžavost lista predstavlja jedno od ekonomski najznačajnijih oboljenja breskve. Javlja se svake godine i ukoliko se ne sprovedu mere zaštite može dovesti do potpune defolijacije biljaka. Karakteristični simptomi ove bolesti su kovrdžavost lišća, zadebljanja i pojave klobuka na listovima.Taphrina deformans prezimljava konidijama (sporama) koje su locirane oko pupoljaka ili u šupljinama kore breskve. U vreme bubrenja pupoljaka breskve, kada počne razmicanje ljuspica pupoljka, konidije klijaju u kapi vode i ostvaruju primarnu zarazu. Za ostvarivanje primarnih zaraza neophodno je prisustvo vlage (kiša, rosa, magla...). Najveći intenzitet zaraze se ostvaruje kada je u fenofazi bubrenja pupoljaka breskve kišovito vreme sa temperaturama između 15-21°C. Kada se pojave prvi listići, od fenofaze roze pupoljka, oni ne mogu biti zaraženi patogenom Taphrina deformans. Kasnije tokom vegetacije nema novih [...]
Rđa šljive je uz plemenjaču sigurno najštetnija bolest koja uzrokuje prevremeno opadanje lišća kod šljive.Sve sorte šljive su podložne ovoj bolesti.
Uzročnik bolesti je gljiva Tranzschelia pruni spinosae.Bolest napada lišće.
Što se tiče simptoma krajem juna i početkom jula na lišću se pojavljuju veće pege i tamnocrveni jastučići.Jastučići kasnije tokom leta pocrne.Za razliku od plemenjače rđa se širi i tokom leta pa se broj tih jastučića stalno uvećava sve do avgusta kada inficirana stabla prevremeno gube lišće.To se naravno odražava i na loše dozrevanje plodova kao i izostanak cvetanja naredne sezone i iscrpljivanje voćke tokom zime.Ako iz jakog napada rđe usledi i jaka zima rezultat je propadanje voćke i sušenje stabla.
Za razliku od patogena plamenjače, patogen rđe ima komplikovaniji razvoj. Kod uzročnika rđe, postoje tri načina prezimljavanja.
Prvi način je da gljiva Tranzschelia pruni spinosae [...]
Da bi zemljište bilo plodno nije dovoljno samo da sadrži određene količine hranljivih sastojaka, već da ovi budu takvi da ih loza može koristiti. Loza svojim korenom može da usisava
samo one hranljive sastojke koji se nalaze rastvoreni u zemljišnoj vodi.One pak sastojke, koji u vodi nisu rastvorljivi, loza neće moći da iskorišćava, pa ma koliko bili rasprostranjeni u zemljištu. Zato se i pravi razlika između bogastva i plodnosti zemljišta, i pogrešno je misliti da će jedno zemljište bogato u hranljivim sastojcima biti istovremeno i plodno. Iz ovog jasno izlazi, da plodnost jednog zemljišta, pa prema tome i prinosi koji se na njemu postižu, zavise samo od količine gotove biljne hrane, koju biljka može odmah da usisa svojim korenom. Da bi biljka mogla da se hrani svi hranljivi sastojci moraju biti rastvoreni u zemljišnoj vodi jer žile mogu da usisavaju samo rastvorenu hranu. Zbog toga je potrebno da se u zemljište unese ogromna količina vode, pošto se u [...]
Za one koji su podigli zasade vinove loze važno je da poznaju kroz koje faze razvoja prolazi vinova loza. Period vegetacije vinove loze počinje kretanjem sokova u proleće a završava se u jesen
sa opadanjem lišća. U toku perioda vegetacije mogu se izdvojiti sledeće faze vegetacije –fenofaze razvoja.
1. kretanje sokova (suzenje)
2. porast lastara
3. cvetanje
4. razvoj bobica
5. sazrevanje bobica
6. sazrevanje lastara i opadanje lišća
Redosled odvijanja svake fenofaze uslovljena je genetski, a dužina trajanja zavisi od sorte, lozne podloge, meteoroloških uslova idr.
Metode proučavanja kretanja sokova
Početak kretanja sokova – suzenje se registruje kada na preseku zrelog lastara ili na starijem delu čokota ističe sok. Kada se zemljište oko korena zagreje na 6-8 C koren počinje svoju aktivnost, počinje da raste da se grana i usvaja vodu i mineralne materije koje potiskuje u nadzemni deo čokota. Početak kretanja sokova zavisi od [...]
Da bi zemljište bilo plodno nije dovoljno samo da sadrži određene količine hranljivih sastojaka, već da ovi budu takvi da jih loza može koristiti.Loza svojim korenom može da usisava samo one hranljive sastojke koji se nalaze rastvoreni u zemljišnoj vodi. One pak sastojke, koji u vodi nisu rastvorljivi, loza neće moći da iskorišćava, pa ma koliko bili rasprostranjeni u zemljištu. Zato se i pravi razlika između bogastva i plodnosti zemljišta, i pogrešno je misliti da će jedno zemljište bogato u hranljivim sastojcima biti istovremeno i plodno. Iz ovog jasno izlazi, da plodnost jednog zemljišta, pa prema tome i prinosi koji se na njemu postižu,zavise samo od količine gotove biljne hrane, koju biljka može odmah da usisa svojim korenom. Da bi bljka mogla da se hrani svi hranljivi sastojci moraju biti rastvoreni u zemljišnoj vodi jer žile mogu da usisavaju samo rastvorenu hranu. Zbog toga je potrebno da se u zemljište unese ogromna količina vode, pošto se u njoj [...]
