Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Sadnja se može vršiti u jesen i proleće.Jesenja sadnja ima dosta prednosti u odnosu na prolećnu sadnju. Prednosti se sastoje u tome da biljke posađene u jesen imaju dovoljno vremena da se ukorene, i tako spremno dočekaju proleće i početak vegetacije. Jedini nedostatak jesenje sadnje je rizik od napada glodara i divljači u toku zime, ali se to može sprečiti tako što će se biljke zaštititi mrežom protiv glodara.Prolećna sadnja ima niz nedostataka, a ogledaju se u tome da biljke posađene u proleće sporije rastu u prvoj godini, moraju se zalevati, te je njihov prijem obično slabiji.U našim klimatskim uslovima idealno vreme za sadnju je mesec novembar do polovine decembra.
Prouzrokovač: Pseudopeziza tracheiphila Crvenilo listova vinove loze je bolest evropskog porekla i bila je značajna u 20.veku, kada se smatralo da je ona posledica nepovoljnih ekoloških uslova. U našoj zemlji za sada ne predstavlja ekonomski značajnu bolest vinove loze.
Simptomi bolesti se ispoljavaju na na lišću, lastarima i grozdovima.Početne pege na listu belih sorata su žućkaste, a kod crnih soti su svetlo crvene ili crveno mrke. Nekroza lista se javlja u centru pege i postaje tamno crven, zbog čega zahvaćeni delovi liske izgledaju kao da su sprženi. Pege su nekoliko cm u prečniku, ograničene većim nervima i ivicom lista. Slična pojava na listu javlja se u jesen pri normalnom sazrevanju loze, što je potrebno razlikovati od simptoma koje izaziva ovaj patogen. Rane zaraze se javljaju na lastaru, od pojave prvog do šestog lista, što su rezultat manji gubici.
Kasnije infekcije koje zahvataju lišće, mogu izazvati ozbiljnu defolijaciji. Patogen može zaraziti [...]
Bolest je prisutna kako u evropskim vinogorjima tako i u našoj zemlji. Dobija na značaju sa intenzivnijom upotrebom sistemičnih fungicida i ređim tretmanima preparatima na bazi bakra, gušćim sklopom biljaka i intenzivnijom prihranom.
Simptomi bolesti se javljaju kako na lastarima tako i na listu a u nekim slučajevima bolest može da zahvati i višegodišnje delove čokota. Najlakše ih prepoznajemo u proleće jer je kora obolelog lastara sivo-bele boje a u njoj se nalazi veliki broj crnih tačkica. Često je takav lastar tanji od zdravog a sa njega se kora lako odvaja. U vinogradu se bolest javlja prvo na pojedinačnim čokotima pa se kasnije širi na ostale u zasadu i u slučaju ne preduzimanja mere zaštite bolest se širi i na starije lastare i višegodišnje delove čokota. Takvi čokoti kržljaju i daju male prinose lošeg kvaliteta. Na listu se javljaju crne pege oivičene žutom bojom a često dolazi i do deformacije i cepanja liske.
Kod jačeg napada problem [...]
Đubrenju vinograda se pristupa odmah po završetku vegetacije tj. posle opadanja lista i obavljenog zimskog prskanja preparatima na bazi bakra. Po obavljenom osnovnom đubrenju pristupamo i obradi zemljišta u našem zasadu.
Đubrenje vinove loze, u poređenju sa đubrenjem njivskih biljaka, predstavalja veći problem zbog žila koje prodiru duboko u zemšište. Dok je kod njivskih biljaka 80-90% korenove mase u površinskim slojevima zemljišta-dubine 20-25 cm, dotle je kod vinove loze glavna masa korena na dubini od 20-60 cm pa slabo pokretne elemente kao fosfor i kalijum treba uneti u dublje slojeve zemljišta, gde je korenov sistem i treba ih dodati na vreme da se mogu stabilizovati i spustiti u zonu korena i to zajedno sa vodom koje u zimskim mesecima ima po pravilu dovoljno. Količina đubriva za đubrenje zavisi od stanja vinograda, tipa zemljišta, ostvarenih prinosa prethodne godine itd.... Od đubriva se mogu upotrbiti stajsko đubrivo tj. stajnjak ili kompleksno mineralno [...]
Šljivine ose (Hoplocampa flava i Hoplocampa minuta)Rasprostranjene su u svim regionima gde se gaji šljiva. Obe vrste imaju po jednu generaciju godišnje. Prezimljuju u zemlji u stadijumu larve na dubini do 10 cm. Hrizalidacija nastaje u rano proleće,a eklozija odraslih kada je temperatura zemljišta na dubini od 5-10 cm bude 10 ˚C. Fenofaza razvoja šljive u to vreme je cvetanje ili precvetavanje. Posle dopunske ishrane ženke polažu jaja u čašicu poluotvorenih ili otvorenih cvetova. Ispiljene larve prodiru u tek formiran plod i hrane se unutrašnjim sadržajem plodića. Oštećeni plodovi opadaju a odrasle larve napuštaju plodove, i u zemlji, na dubini od 5-10 cm ispredaju kokon i prezimljavaju.Zbog toga je obrada zemljišta oko voćaka u jesen veoma važna jer doprinosi smanjenju intenziteta napada ose u narednoj godini. Primenu insekticida treba sprovoditi u fenofazi precvetavanja šljive, kada je 2/3 kruničnih listića otpalo i kada cvetovi šljive nisu više atraktivni [...]
Dobra sadnica treba da je zdrava i sa dobro razvijenim i razgranatim žilama, najmanje dužine 15-25 cm i nadzemnim delom koji čini 1-3 letorasta dužine 20-30 cm.Čačanska crna – Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku I priznata 1998. godine. Sazreva srednje rano – u drugoj polovini juna. Formira bujan žbun, sa granama koje se u početku razvijaju uspravno, a kasnije pod teretom roda dobijaju raširenu formu. Listovi us krupni, tamnozeleni sa izraženom nervaturom. Otporna je prema prouzrokovaču antraknoze (Pseudopeziza ribis) i rđe ribizle (Cronartium ribicola). Samooplodna je i vrlo rodna sorta. Grozdići su dugi, sa prosečno 8,5 srednje krupnih bobica (0,82 g). Zrele bobice se lako odvajaju od peteljke, ali ne otpadaju same. Pogodna je za mehanizovanu berbu. Plodovi se mogu koristiti za upotrebu u svežem stanju i kao sirovina za preradu. Ben nivis (Ben Nevis) - Žbun ove sorte je umereno bujan i uspravan. Pokazuje otpornost prema poznim mrazevima i [...]
