Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Zadnjih godina su posađene velike površine novih, savremenih nasada jabuka u gustom sklopu, sa kvalitetnim „knip“ sadnicama. Voćari koji nisu uspeli obaviti sadnju u jesenskom ili u zimskom periodu,sa sadnjom su kretali u proleće, često uz izrazito sušan period, bez instaliranog sistema za navo- dnjavanje te postavljene armature. Razgranate knip sadnice velikog habitusa, sa puno privremenih izboja, dolazile bi u stanje svojevrsnog stresa, uprkos zadovoljavajućoj vlazi tla u zoni koreno - vog sistema. Razlog ovome je oštećeni korenov sistem tek posađene sadnice, koji ne može adekvatno snabdevati sadnicu sa vodom. Velike razgranate sadnice proizvode veliku lisnu površinu ubrzo nakon sadnje, za razliku od šiba. Sve to stvara potrebu za izrazito velikim količinama vode, kako bi se održao turgor i omogućila regeneracija korenovog sistema dok on ne preuzme svoju punu funkciju. U ekstremno sušnim godinama to bi uzrokovalo potpuni zastoj u vegetaciji, ali i veliki [...]
Rezidba kupine je obavezna pomotehnička mera kojom se reguliše rodnost i kvalitet plodova kupine. Rezidba se sastoji u odabiru najboljih izdanaka koji su zdravi, dobro sazreli, dovoljne dužine i sa većim brojem bočnih grana. Broj izdanaka koje ćemo ostaviti po žbunu zavisi od rastojanja sadnje i od sorte kupine. Ne treba ostavljati više od 4 izdanka po žbunu ako su žbunovi na rastojanju od 1.5 metara . Previše gust sklop dovodi do slabije provetrenosti i osunčanosti zasada, teže je izvoditi zaštitu i jača je izražena trulež plodova , kod sorte čačanska bestrna kad se ostavi puno izdanaka dolazi do prerođavanja a plodovi su slabijeg kvaliteta. Izdanci koji su ostavljeni za rod uspravljaju se i presecaju 20 do 30 cm iznad poslednje žice . Bočne grane se takođe skraćuju na 3 pupoljka i eventualno prorede ako ih je puno. Rezidbu kupine treba izvoditi kada prođe opasnost od zimskih mrazeva tj. u proleće sa kretanjem vegetacije kupine kada se [...]
PODLOGE ZA DUNJU
Za proizvodnju sadnica, sorte dunje se mogu kalemiti na generativne i vegetativne podloge.
Podloga (hipobiot) je voćka proizvedena generativnim ili vegetativnim putem na koju se kalemi sorta. Ona predstavlja osnov u rasadničkoj proizvodnji za kalemljenje voćaka, pa i sorti dunje. Od pravilnog izbora podloge umnogome će zavisiti uspeh kalemljenja, kvalitet sadnice, porast, veličina i dugovečnost stabla, odnosno zasada, otpornost prema ekološkim stresovima (mrazu i suši), a takođe i rodnost, kvalitet i skladišna sposobnost plodova dunje.
Danas se za proizvodnju sadnica dunje koristi relativno veliki broj podloga, koje se sve, po poreklu, mogu svrstati u dve grupe: generativne i vegetativne podloge.
Generativne podloge (koje se drugačije nazivaju div!jačice ili sejanci)
proizvode se iz semena nekih samoniklih vrsta i u proizvodnji sadnica dunje se relativno malo koriste.
Vegetativne [...]
Završni posao u podizanju zasada voća je sama sadnja voćnih sadnica na stalno mesto.Sam čin sadnje kao završna operacija u podizanju zasada je veoma bitan jer kao i svi ostali poslovi i sama sadnja se mora obaviti stručno i kvalitetno da bi se postigao što veći prijem. Sadnice se sade u jamiće (rupe) koje mogu biti raznih dimenzija i napravljene ručno ili mašinski. Veličina dimenzije jamića zavise od prethodne pripreme zemljišta. Ako je zemljište rigolovano tj. dobro pripremljeno jamići su manji a ako nije rigolovano dimenzije su veće. Optimalna dimenzija je 80 x 60 cm, ako su jamići većih dimenzija sadnice se bolje i brže razvijaju. Za sadnju treba tri radnika, jedan radnik drži sadnicu i na osnovu viziranja trećeg postavlja na stalno mesto ( ako se sadi uz kanap treći radnik ne treba ). Drugi radnik sadnicu zatrpava sitnom površinskom zemljom. Kada je koren i sadnica malo učvršćena onda se odredi dubina sadnje i dodata zemlja malo nagazi. Sadnice ne smeju [...]
Ovu bolest prouzrokuje patogen tipa futoplazmi.
Simptomi: Pupoljci novozaraženih čokota ne kreću u proleće ili se iz njih razvijaju lastari posle značajnog zakašnjenja. Internodije lastara su skraćene a delovi liske mogu atrofirati. Tipični simptomi se javljaju početrkom leta. Lastari se povijaju i padaju po zemlji, kao da su od gume. Oni ne odrvenjavaju. Na njima se mogu javiti crne pustule uzdužno poređane. Lišće na tim lastarima zadebljava postaje kruto i povija se naniže. Kod belih sorti, lišće poprima zlatastožutu, a kod obojenih crvenu boju. Kasnije, tokom leta, na takvom lišću se duž nerava pojavljuju žućkaste pege, koje ubrzo po pojavi nekrotiraju. Između glavnih nerava mogu se obrazovati i uglaste pege. Ako se simptomi bolesti pojave pre cvetanja, cvasti se suše. Pri kasnijoj pojavi simptoma u vegetaciji, šepurina grozda se suši i tamni, bobice se smežuravaju, a pulpa im je fibrozna i gorka.
Simptomi kod obojenih sorti.
Epidemiologija : [...]
Pri uskladištenju plodova jabuka često se ustanovljava veliki gubitak kao posledica napada parazitnih oboljenja plodova. Najopasnije parazitarno oboljenje jabuke u skladištu
je gorka trulež (Gloeosporium sp.). Pored nje javljaju se i Monilia sp, Botritis sp, Penicillium sp., Fusarium sp., Phytophtora sp. i dr.
Gorka trulež (Gloeosporium sp.). Simptomi ovog oboljenja nastaju posle nekoliko meseci lagerovanja, na pokožici ploda u vidu jedne ili više svetlih do tamnomrkih okruglih i mekih pega u čijoj sredini se obično nalazi lenticela. Izazivači ove truleži su gljivice Gleosporium album Osterw.,G. fructigenum Berk i dr. Infekcija plodova ovim gljivicama dešava se još na stablu u toku vegetacije. Gljiva se razvija za vreme čuvanja, kada plodovi dozru ili nakon izlaganja visokoj temperaturi po iskladištenju.
Trulež semene kućice (Mouldy core). plodovi jabuke oboleli od ove bolesti spolja izgledaju zdravi. Sečenjem plodova primećuje se na obolelim mestima u [...]
