Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Da bi vinogradar mogao uspešno da zaštiti svoj vinograd od mnogobrojnih bolesti i štetočina koje ga ugrožavaju (od zimskog mirovanja pa sve do berbe), mora pre svega da poznaje osnovu biologije,tj. načina života i uslove za razvoj bolesti i štetočina na vinovoj lozi,uslovi pod kojima se neka bolest ili štetočina razvija, a isto tako da poznaje i razvojne faze (fenofaze razvoja) vinove loze
Nakon što smo izvršili plavo prskanje (preparatima na bazi bakra) posle berbe ili posle opadanja listova i sanitarne mere koje podrazumevaju odstranjivanje zaraženih grana, grančica pa i celih stabala, uklanjanje zaraženih plodova, skidanje kore sa stabala ispod koje rade drvotočci, orezivanje i nakon svega spaljivanje svih ovih ostataka čime završavamo ovu meru, a izvodimo je u zimskom periodu kada su nam to vremenski uslovi omogućili došlo je vreme i za zimsko prskanje voćaka i vinograda.
Ovu meru izvodimo u drugoj polovini Februara i početkom Marta od fenofaze „bubrenje [...]
Postoje dva osnovna pravila rezidbe:1) Veoma kratka i kratka rezidba dovode do smanjenja prinosa grožđa po čokotu, jer se potencijalno najrodnija središna i vršna okca sa jednogodišnjeg rodnog lastara rezidbom odbacuju,2) Da bi se postigao veći prinos grožđa neophodno je pri redovnoj rezidbi, kod većine sorti, ostaviti lukove čija dužina i broj zavise od sorte, prosečne mase grozda i koeficijenta plodnosti, oblika i visine stabla čokota, naslona za lozu, uslova sredine i dr.
Postoje tri osnovna principa rezidbe vinove loze na osnovu kojih se reguliše visina prinosa i kvalitet grožđa, vegetativnog potencijala čokota, održavanje pojedinih delova na čokotu i oblik čokota u celini, kao i obezbeđenje dugovečnosti čokota.1) Prvi i osnovni princip rezidbe polazi od toga da su najrodnija prava-zimska okca na zrelim i zdravim jednogodišnjim lastarima koji su se razvili iz zimskih okaca prošlogodišnjeg kondira, luka ili reznika. Uvek su rodni dovoljno razvijeni [...]
Čokoti se sade u parovima, na svakom se obrazuje po jedno stablo sa jednostrukom kordunicom. Kordunice su na dva čokota u paru usmerene u suprotnim pravcima. Parni čokoti se oslanjaju na zajedničku potporu. Prednosti sadnje parnih čokota su u tome sto je i pored relativno velikog broja čokota po hektaru (3.333) razmak ipak dovoljno veliki da bi se obrada zemljišta u redu i između redova lako sprovodila. U slučaju uginuća jednog čokota u paru, može se formirati kordunica za zamenu. Kao potpora služi relativno mali broj pritki: svega 1.100 po hektaru, jer se na jednu oslanjaju dva čokota. Sve to znatno smanjuje troškove podizanja vinograda.Sam uzgojni oblik ima niz pozitivnih karakteristika. Pre svega, pruža mogućnost opterećivanja čokota velikim brojem okaca, što pri dobrom đubrenju omogućuje postizanje visokih prinosa i u sorti koja ima sitne grozdove. Berba i rezidba se lako obavljaju, jer se sve operacije izvode u visini grudi. Zaštita od bolesti i štetocina [...]
Vreme je slavlja, kada rado nazdravljamo sa našim vinima. Flaširanje predstavlja završnicu postupka spravljanja vina. Prednost flaširanja vina je u boljem očuvanju pozitivnih organoleptičkih osobina vina, tj. mirisa, ukusa i boje. Takođe, flaširanjem se bolje čuva i kvalitet vina. Vina koja su na vreme razlivena u boce zadržavaju svežinu, svetlu boju i ne gube ugljen-dioksid. Ako bi se čuvala u bačvama duže nego što je potrebno, formirana i stabilizovana vina, vremenom bi pod uticajem vazduha izvetrela, izgubila svežinu, postala zatvorenija, oksidisana i prazna na ukusu. Bitno je da od posljednjeg preta - kanja do razlivanja vina u boce prođe najmanje 15 dana.
Pravi momenat za razlivanje vina u boce postignut je kada:
bistrina mora biti perfektna
vino mora biti stabilno
Stabilnost možemo proveriti na jedan od sledećih načina:
Zagrevanjem vina u nekoj staklenoj posudi na 70°C oko 5 min. Zatim se vino stavlja u frižider i 15 minnuta izlaže temperaturi od [...]
Moderna poljoprivreda mora da koristi savremene preparate u proizvodnji, jer samo visoki prinosi i kvalitetni proizvodi donose dobit. Da bi se to ostvarilo nužno je odnegovati kvalitetne biljke koje donose takve plodove. Veliku pomoć u tome daju BILJNI REGULATORI RASTA.
Efikasnost primene biljnih regulatora rasta (BRR) određuje:
1./ koliko apsorbovanog aktivnog sastojka od strane biljke dospe do odgovarajućeg tkiva ili ćelije
2./ osetljivost biljke na BRR.
Uslovi sredine u vreme aplikacije, formulacije preparata, kao i način primene, utiču na stepen apsorpcije od strane biljke. Starost stabla, bujnost, doziranje, vreme primene i osobine sorte utiču na osetljivost biljaka prema primeni BRR. Razumevanje uloge svakog od pomenutih faktora pomoći će efikasnijem korišćenju biljnih regulatora rasta.
Uslovi sredine
Vremenske prilike pre, tokom i nakon primene utiču na odgovor biljke na prisustvo BRR. Visoke temperature, uslovi sporijeg isušivanja i zdravo lišće će [...]
Uzgojni oblici vinove loze visokog stabla (pergole ponekad dostižu i 250 cm, a na okućnicama i više), osetljivi su na niske zimske i prolećne temperature. U severnijim krajevima mogu se delimično zaštititi ostavljanjem kondira pri dnu čokota, koji u jesen treba zagrnuti. U slučaju izmrzavanja kordunica, čak i stablo, kondir će poslužiti za zamenu. Vinova loza spada u biljke prilično otporne na mraz – zrela jednogodišnja loza izmrzava na -25, a zimska okca na -16 stepeni. Ipak, lozi najveća opasnost preti u proleće, kada nabubreli pupoljci stradaju već na -4 stepena, a zeleni lastari na -2.5.Iz ovih podataka je jasno da visoki uzgojni oblici vinovoj lozi odgovaraju uglavnom u južnijim krajevima (pergola je najzastupljenija u Hercegovini i Makedoniji), ali i na okućnici, uz dobru negu i zaštitu, i u severnijim područjima. Iskustvo pokazuje da ovako gajena može dati zadovoljavajući i kvalitetan rod i u Vojvodini.
[...]
