Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Bolest je prisutna kako u evropskim vinogorjima tako i u našoj zemlji. Dobija na značaju sa intenzivnijom upotrebom sistemičnih fungicida i ređim tretmanima preparatima na bazi bakra, gušćim sklopom biljaka i intenzivnijom prihranom.
Simptomi bolesti se javljaju kako na lastarima tako i na listu a u nekim slučajevima bolest može da zahvati i višegodišnje delove čokota. Najlakše ih prepoznajemo u proleće jer je kora obolelog lastara sivo-bele boje a u njoj se nalazi veliki broj crnih tačkica. Često je takav lastar tanji od zdravog a sa njega se kora lako odvaja. U vinogradu se bolest javlja prvo na pojedinačnim čokotima pa se kasnije širi na ostale u zasadu i u slučaju ne preduzimanja mere zaštite bolest se širi i na starije lastare i višegodišnje delove čokota. Takvi čokoti kržljaju i daju male prinose lošeg kvaliteta. Na listu se javljaju crne pege oivičene žutom bojom a često dolazi i do deformacije i cepanja liske.
Kod jačeg napada problem [...]
Uzgojni oblici vinove loze visokog stabla (pergole ponekad dostižu i 250 cm, a na okućnicama i više), osetljivi su na niske zimske i prolećne temperature. U severnijim krajevima mogu se delimično zaštititi ostavljanjem kondira pri dnu čokota, koji u jesen treba zagrnuti. U slučaju izmrzavanja kordunica, čak i stablo, kondir će poslužiti za zamenu. Vinova loza spada u biljke prilično otporne na mraz – zrela jednogodišnja loza izmrzava na -25, a zimska okca na -16 stepeni. Ipak, lozi najveća opasnost preti u proleće, kada nabubreli pupoljci stradaju već na -4 stepena, a zeleni lastari na -2.5.Iz ovih podataka je jasno da visoki uzgojni oblici vinovoj lozi odgovaraju uglavnom u južnijim krajevima (pergola je najzastupljenija u Hercegovini i Makedoniji), ali i na okućnici, uz dobru negu i zaštitu, i u severnijim područjima. Iskustvo pokazuje da ovako gajena može dati zadovoljavajući i kvalitetan rod i u Vojvodini.
[...]
Svrha tehničkih pravila rezidbe jeste da uskladi i obezbedi planirane tekuće i dugoročne potrebe
koje su vezane za dugovečnost čokota, njegov vegetativni i rodni potencijal, prinos i kvalitet
grožđa, šire i vina. Od tehničkih pravila mogu se spomenuti sledeća, koja doprinose pomenutom
cilju:
a). rodni lastari koji se pri rezidbi ostavljaju za kondire i lukove orezuju se tako što se rez obavlja na
1,5 – 2,0 cm iznad gornjeg okca koje se želi ostaviti. Rez, po pravilu, treba da je gladak i kos i to sa
suprotne strane od najvišeg okca.
b). lastare jalovake ili rodne, ali suvišne lastare sa stabla čokota, krakova ili rodnih rodnih čvorova
kordunice koje želimo da odstranimo, treba orezati što niže, tj. do njihove osnove na praveći pri tom
tzv. „čepove“, na kojima pored spavajućih okaca ostaju i crna okca koje će se za vreme vegetacije
sigurno razviti u nepotrebne jalovake.
c). pri rezidbi starijih i debljih delova loze na čokotu, bilo da se rezidba [...]
Do trovanja dolazi najčešće usled nepravilnog rukovanja pesticidima i usled greške ili nesrećnim slučajem. Znatan broj pesticida a posebno insekticida koji se danas koriste
u zaštiti bilja predstavljaju jake otrove za čoveka, domaće životinje, pčele, ribe, ptice...Međutim, pri radu sa njima, ako se vodi dovoljno računa o njihovoj otrovnosti i merama predostrožnosti, retki su slučajevi trovanja. Pesticidi mogu da prodru preko usta (oralno), preko kože (penetracijom), naročito na povređenim mestima (ranama)
i usled udisanja čestica prašine koje se zbog nestručnog rukovanja dižu u vazduh, kao i
udisanjem izmaglice koja se diže usled primene.
Posebna opasnost trovanja ljudi i domaćih životinja nastaje usled korišćenja biljnih proizvoda ubrzo nakon primene pesticida. U slučaju trovanja pesticidima najbitnije je pružiti prvu pomoć na vreme. Najčešći znaci trovanja pesticidima su: glavobolja, mučnina, osećaj dekoncentracije, znojenje, drhtanje, vrto [...]
Da bi vinogradar mogao uspešno da zaštiti svoj vinograd od mnogobrojnih bolesti i štetočina koje ga ugrožavaju (od zimskog mirovanja pa sve do berbe), mora pre svega da poznaje osnovu biologije,tj. načina života i uslove za razvoj bolesti i štetočina na vinovoj lozi,uslovi pod kojima se neka bolest ili štetočina razvija, a isto tako da poznaje i razvojne faze (fenofaze razvoja) vinove loze
Nakon što smo izvršili plavo prskanje (preparatima na bazi bakra) posle berbe ili posle opadanja listova i sanitarne mere koje podrazumevaju odstranjivanje zaraženih grana, grančica pa i celih stabala, uklanjanje zaraženih plodova, skidanje kore sa stabala ispod koje rade drvotočci, orezivanje i nakon svega spaljivanje svih ovih ostataka čime završavamo ovu meru, a izvodimo je u zimskom periodu kada su nam to vremenski uslovi omogućili došlo je vreme i za zimsko prskanje voćaka i vinograda.
Ovu meru izvodimo u drugoj polovini Februara i početkom Marta od fenofaze „bubrenje [...]
Za one koji su podigli zasade vinove loze važno je da poznaju kroz koje faze razvoja prolazi vinova loza. Period vegetacije vinove loze počinje kretanjem sokova u proleće a završava se u jesen
sa opadanjem lišća. U toku perioda vegetacije mogu se izdvojiti sledeće faze vegetacije –fenofaze razvoja.
1. kretanje sokova (suzenje)
2. porast lastara
3. cvetanje
4. razvoj bobica
5. sazrevanje bobica
6. sazrevanje lastara i opadanje lišća
Redosled odvijanja svake fenofaze uslovljena je genetski, a dužina trajanja zavisi od sorte, lozne podloge, meteoroloških uslova idr.
Metode proučavanja kretanja sokova
Početak kretanja sokova – suzenje se registruje kada na preseku zrelog lastara ili na starijem delu čokota ističe sok. Kada se zemljište oko korena zagreje na 6-8 C koren počinje svoju aktivnost, počinje da raste da se grana i usvaja vodu i mineralne materije koje potiskuje u nadzemni deo čokota. Početak kretanja sokova zavisi od [...]
