Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Izdanak maline je dvogodišnji. U prvoj godini razvija se vegetativno dostužući svoju punu visinu a u drugoj godini donosi rod i ugine. Novi izdanci se razvijaju iz korena koji je višegodišnji, odnosno iz korenovog vrata i služe kao zamena izdancima koji su doneli rod. Rod donose rodne grančice koje nastaju razgranavanjem pupoljaka na središnjem delu dvogodišnjeg izdanka (niži pupoljci su manje rodni, jer su razvijeni u zaseni a vršni su kasnije formirani i manje diferncirani.Ove biološke karakteristike maline uslovljavaju način njene rezidbe, koja se izvodi u dva navrata,plus zelena rezidba:
- Letnja rezidba Posle berbe ( krajem Jula ). Obavlja se po završetku berbe, tako što se dvogodišnji izdanci, koji su doneli rod odseku do zemlje, iznesu iz malinjaka i spale. Takođe se uklanjaju i jednogodišnji izdanci iz žila. Mladi izdanci se uklanjaju ako su formirani daleko od centralnog dela žbuna i imaju slabije razvijen koren od centralnog dela koji će dati izdanke za [...]
Bor je biogeni elemenat višestruko značajan za biljke. Biljke ga usvajaju iz zemljišta i on se kreće zajedno sa vodom. Pre svega, on utiče na sintezu ugljenih hidrata i proteina, pomaže pri klijanju polena.
Najviše ga ima u reproduktivnim organima (prašnicima i plodnicima).
Na alkalnim zemljištima, gdje je ph iznad 6, uz višak kalijuma i kalcijuma, nastaje blokada bora i problemi u njegovoj apsorpciji. To je posebno izraženo na takvim zemljištima u sušnim godinama.
Povećanjem kiselosti zemljišta, raste i rastvorljivost jedinjenja bora pa se može desiti da kod kiselih zemljišta dođe do njegovog ispiranja. Kao posledica nedostatka bora, smanjen je porast biljaka, mladari su krti sa nekrozama (oštećenjima), oplodnja i zametanje plodova je slabo a veći je procenat nastanka deformisanih plodova. Kod vinove loze je česta pojava krupnijih i sitnijih bobica.
Pozitivan efekat bora se ogleda na smanjenje pojave sitnozrnosti, posebno kod stonih sorti. Takođe, [...]
Vinogradarstvo, po principima organske poljoprivrede, podrazumeva proizvodnju zdravog grožđa i kvalitetnog vina. Uvažavaju se biološki zakoni, podržavaju i unapređuju prirodna plodnost i biološki procesi u zemljištu, koristi njegova mikrobiološka aktivnost koja doprinosi pravilnoj ishrani loze. Obrada zemljišta svodi se na najmanju meru, a zabranjena je upotre- ba mineralnih djubriva i sintetičkih pesticida u zaštiti.
Vinograd mora biti dovoljno udaljen od industrijskih zagađivača, auto-puteva i zasada sa klasičnom proizvodnjom. U blizini treba posaditi pojas drveća i grmlja, jer to povoljno utiče na prisustvo korisnih organizama i stabilnost agro - ekološkog sastava. Sadržaj štetnih materija u zemljištu mora biti ispod propisanih vrednosti.
Ako su prethodne godine primenjivani sintetički hemijski preparati, za organsku proizvodnju može se koristiti tek posle godinu - dve. Odluku o pogodnosti neke parcele za ovakvu proizvodnju donosi ovla- šćena osoba iz [...]
Kovrdžavost lista breskve (Taphrina deformans)Ova gljiva se razvija na svim zeljastim delovima breskve: lišću, mladarima, cvetu i plodu. Najtipičniji simptomi su na lišću koje postaje zadebljano, deformisano, naborano i kovrdžavo. Simptomi se javljaju oko mesec dana nakon infekcije. Obolelo lišće ili njegovi delovi vrlo brzo gube hlorofil, postaju zelenožuti ili crvenkastoljubičasti, u zavisnosti od sorte. Požutelo zaraženo lišće vene i opada, nekoliko nedelja posle zaraze. Opalo lišće u toku juna i jula bude zamenjeno zdravim. Zbog dodatnog utroška hraniva za stvaranje novog lišća stablo breskve slabi, što se može negativno odraziti na njegovu otpornost prema zimskim negativnim temperaturama, na diferenciranje cvetnih pupoljaka i na rod u narednoj godini. Zaraženi mladari se takođe deformišu, ostaju kraći i deblji i suše se. To se dešava i sa zaraženim cvetovima i plodovima koji deformisani i sasušeni opadaju, što najdirektnije utiče na rodnost u toj [...]
Trnjina je listopadni, vrlo razgranat, trnovit grm sa crnom korom, visine 1–3 m. Može da raste i kao malo drvo do 5 m visine, ali ređe. Širi se po okolini pomoću izbojaka iz korena. Listovi su naizmenični, imaju peteljke, jajoliki su, nazubljenog oboda, dlakavi po žilicama naličja. Cvetovi su dvopolni, petočlani, rastu pojedinačno na kratkim drškama i cvetaju pre listanja. Latice su bele. Cveta u aprilu i maju.Plodovi trnjine su plavkasto-crvene, odnosno tamnoplave boje, sa obilatim pepeljkom po površini. Plod sadrži 5-6 % invertnog šećera, pektin, 20 mg vitamina C, mnogo tanina, 2 % organskih kiselina (jabučna i dr.) i vodu.Period cvetanja je pre listanja, u martu do kraja aprila. Plodovi dozrevaju u avgustu i na granama ostaju sve do proleća. Mogu se jesti posle dva do tri promrzavanja, čime gube trpkost i gorčinu. Plodovi se beru potpuno zreli (gotovo prezreli). Nedovoljno osušeni plodovi mogu ubuđati i postati neupotrebljivi. Semenka ploda je otrovna jer [...]
Moljac jabuke – Hyponomeuta malinellusOpis štetočine: Štetočina je monofag, napada samo jabuku, ima jednu generaciju godišnje. Leptiri su dugi 7-9 mm, sa rasponom krila 19-20 mm. Prednja krila su bela, posuta crnim tačkicama, dok su zadnja krila siva. Imaga se pojavljuju krajem juna, na vrhovima grana polažu jaja u legla od 20-60 komada. U tim leglima larve i prezimljavaju.Simptomi: Leptiri se javljaju krajem juna i nakon parenja polažu jaja na vrhovima grana jabuke u grupama od 20-60 komada koja su rasporedjena u vidu crepova na krovu. Kada otpočne vegetacija larve napuštaju jajna legla i kreću ka mladim listovima u koje se uvlače. Hrane se unutrašnjim delom lista - parenhimom dok je gornji i donji deo epidermisa lista neoštećen. Nakon 10 do 15 dana larve napuštaju lišće ispredaju gnezda sivkastim nitima, ostaju u grupama i hane se lišće. Kada pojedu svo lišće sele se opredajući nova gnezda. Krajem maja završavaju svoj razvoj i u tim gnezdima [...]
