Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
abuka je tradicionalna voćna vrsta koja se od davnina gajila na prostorima Zlatiborskog okruga. Tehnologija gajenja, sortiment i tržišni uslovi u mnogome se razlikuju od nekadašnjeg načina gajenja. Pedesetih godina prošlog veka na ovim prostorima gajene su uglavnom domaće(autohtone) sorte jabuke: Budimka, kožara, kolačara, šarenika, kadumana i dr. Ove sorte su gajene po principu slobodnog porasta bez mnogo uticaja na njihov obllik krune. Prečnik krune je bio i po 10 metara a u visinu i više. Prečnik debla (na panju ) i preko 50 cm. Ovakva stabla su mogla da daju i do 1000 kg plodova jabuke. Ozbiljniji proizvodjači vršili su zaštitu najviše 2 do 3 puta sa po jednim fungicidom i insekticidom .Bili su poznati preparati: kreozan, sevin , ortocid...Često su to bili kombinovani zasadi pa se na istoj površini mogla naći i jabuka i šljiva. Raspored sadnje nije bio strogo definisan jer su se zasadi širili uglavnom kalemljenjem na podlogu, divlju jabuku koja je već [...]
Kao biljka spontane flore DREN predstavlja genetski potencijal od ogromne važnosti za selekcione ciljeve i oplemenjivanje gajenih biljaka. Sakupljanje, čuvanje i proučavanje njegove genetske varijabilnosti, kao i uvođenje u kulturu, znatno bi obogatio postojeći genofond voćaka. Vrednovan je od čoveka još od antičkih vremena, kako zbog plodova koji su se koristili u konvencionalnoj ishrani,tako i zbog izuzetno tvrdog drveta.
Dren raste kao žbun ili nisko drvo visine do 8 metara, dostiže prečnik od 0,5 m i starost preko jednog veka. Uspeva na staništima koja su dovoljno topla i suva, a nisu izložena kasnim mrazevima zbog ranog cvetanja.
Cvetovi se ponekad pojavljuju u decembru, mada u našim ekološkim uslovima obično cveta u februaru ili martu. Plodovi u fiziološkoj zrelosti imaju kiseo mezokarp a u fazi tehnološke zrelosti omekšaju i postaju tamno crveni, poprime slatko - kiseo ukus pa se tako neprerađeni mogu konzumirati. Sadrže oko 10% šećera, 2-3,5% [...]
Pri uskladištenju plodova jabuka često se ustanovljava veliki gubitak kao posledica napada parazitnih oboljenja plodova. Najopasnije parazitarno oboljenje jabuke u skladištu je gorka trulež (Gloeosporium sp.). Pored nje javljaju se i Moniliasp., Botritissp., Penicillium sp., Fusarium sp., Phytophtora sp. i dr. Gorka trulež (Gloeosporium sp.). Simptomi ovog oboljenja nastaju posle nekoliko meseci lagerovanja, na pokožici ploda u vidu jedne ili više svetlih do tamnomrkih okruglih i mekih pega u čijoj sredini se obično nalazi lenticela. Izazivači ove truleži su gljivice Gleosporium album Osterw.,G. fructigenum Berk i dr. Infekcija plodova ovim gljivicama dešava se još na stablu u toku vegetacije. Gljiva se razvija za vreme čuvanja, kada plodovi dozru ili nakon izlaganja visokoj temperaturi po iskladištenju. Trulež semene kućice (Mouldy core). plodovi jabuke oboleli od ove bolesti spolja izgledaju zdravi. Sečenjem plodova primećuje se na obolelim [...]
Posle analize zemljišta primenjujemo odgovarajuća hraniva.U starijim voćnjacima je veoma dobro uraditi ANALIZU TKIVA VOĆAKA koja će Vam pomoći u tačnom određivanju potrebnih komponenti. Koncentracija hranljivih elemenata u biljnim tkivima jeste najpouzdaniji pokazatelj snabdevenosti voćaka hranom. Kako bi se izbegli poremećaji u sadržaju hranljivih materija, treba obavljati analize biljnog tkiva koje ce omogućiti lakšu identifikaciju simptoma i pružiti uvid u snabdevenost biljaka mineralnim elementima. Već prisutni simptomi poremećaja sadržaja hranljivih materija ukazuju na to da biljke nisu dobro snabdevene, što može dovesti do smanjenja prinosa ili kvaliteta ploda. Kako bi se na vreme sprečili nedostaci hranljivih materija, pre nego što dode do prvih simptoma ili smanjenja prinosa potrebno je sprovesti analizu tkiva.Kako bi se odredio najbolji način za popravljanje nedostatka koji je ustanovljen analizom lisnog tkiva, ponekad je neophodno izvršiti i analizu [...]
Pre nego što se pristupi podizanju zasada maline, neophodno je da se izvrši temeljna analiza pogodnosti prirodnih, ekonomskih i drugih uslova za njeno gajenje. Tek na osnovu analize podataka o raspoloživirn površinama, pretkulturama, klimatskim, zemljišnim, terenskim i saobracajnim uslovima, zatim raspoloživoj radnoj snazi, mogucnostima plasmana i nameni proizvodnje, treba pristupiti izboru lokacije (parcele), sorti za gajenje, određivanju veličine zasada, organizaciji površine, pripremi zemljišta i podizanju zasada maline.
Prirodni uslovi (klima, zernljište i položaj) osnovni su preduslovi od kojih zavisi uspeh u proizvodnji maline. Stoga analiza prirodnih uslova za određenu lokaciju mora da pruži siguran dokaz o mogucnostima njenog uspešnog gajenja.
Prilikom izbora lokacije za podizanje zasada maline treba imati u vidu i kulture koje su prethodno gajene i kako je zemljište korišćeno na određenoj površini (parceli). Obično se zasadi maline podižu [...]
Iako je limun suptropska zimzelena biljka, može se gajiti i u našim krajevima ali uz posebnu brigu i pažnju. Svojim svetlozelenim listovima, belim cvetovima i mirisnim žutim plodovima, uneće vedrinu u svaki dom. Gajenje limuna u kući ne bi trebalo da bude težak posao, ako pratite savete stručnjaka jer postoje neka pravila za pravilan uzgoj koja morate poštovati.
Limun traži dosta svetlosti pa zato birajte mesto u sobi koje gleda na jug ili jugoistok. Ako baš imate problem sa svetlošću u stanu, možete iskoristiti fluorescentnu svetiljku od 40 vati.
Ako je Vaš limun smešten u relativno tamnoj prostoriji, zalivajte ga na dve nedelje. Ako ga držite u toploj i svetloj prostoriji, zalivanje je neophodno svake nedelje. Pošto drvo limuna ne podnosi suv vazduh, obavezno mu prskajte lišće više puta sedmično. Inače, zalivanje limuna treba da bude umereno, kada je u pitanju količina vode. Zimi zalivajte vaš limun na desetak dana, a leti svakog dana, naravno, uz [...]
