Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Zasade jabuke u fenofazi mladih plodova potrebno je zaštititi od prouzrokovača čađave pegavosti i krastavosti ploda (Venturia inaequalis), jer bi svaka ostvarena infekcija nanela velike ekonomske štete. Jabukin smotavac nalazi se neposredno pred polaganje jaja. U cilju suzbijanja napred navedenih štetnih agenasa u narednih nekoliko dana potrebno je izvršiti preventivnu zaštitu.Kompanija Galenika Fitofarmacija preporučuje primenu kombinacije sledećih preparata:Metod 480 SC 3 l/ha + Sekvenca 0,3l/ha + Harpun 1 l/ha + Tonus 0,5 kg/haNeophodno je da se redovno prati brojnost grinja. Nakon prelaska ekonomskog praga štetnosti, više od 2 odrasla po listu, upotrebite:Abastate 1 l/ha + Nu Film 1 l/haPre upotrebe bilo kog preparata obavezno je pročitati uputstvo i ponašati se u skladu sa preporukama!
Kruška spada među najatraktivnije voće. Kada cvetaju, stabla kruške imaju prelepe bukete, belog cveća u rano proleće. Prva godina orezivanja postavlja budući oblik drveta. U kasnijim godinama, treba nastaviti sa oblikovanjem stabla. Rezidbu kruške obavljamo u dva navrata, i to zimsku i letnju (zelenu) rezidbu. Zavsno od klimatskih uslova, zimsku rezidbu možemo obavljati od otpadanja lišća pa sve do početka aprila. Ipak, kod najvećeg dela krušaka rezidbu obavljamo u mesecu martu. Rezidbu možemo obavljati tokom perioda mirovanja vegetacije, osim u dane kad se temperatura spušta ispod nule i ima mraza. Grane i grančice odrezane tokom zimske rezidbe ne sadrže puno organskih materija koje su tada koncentrisane u korenu, drvetu i nosećim granama.
Rezidbom, krušku dovodimo do željenoga uzgojnog oblika, te uz pomoć drugih agrotehničkih mera regulišemo redovnu i obilnu rodnost kao i dobivanje visoko kvalitetnih plodova. Rezidbom kruške treba zameniti trideset posto [...]
Malinu napada veliki broj štetnih insekata. U našim uslovima najštetniji su malinina buba, gundelj, malinin prstenar, malinin staklokrilac, malinina muva golica, malinina mušica i rnalinina zelena lisna vaš.
MALININA BUBA tByturus tonientosa F)
Malinina buba napada cvetne pupoljke, cvetove i plodove maline. lnsekt prezimljava kao larva ili odrastao imago u zeljištu na dubini 10-25 cm. Insekt se pojavljuje sredinom aprila i hrani se cvetnim pupoljcima i cvetovima; krajem aprila se pari i sredinom maja polaže jaja u cvetovc i plodove maline. U plodu maline
razvija se larva i tri puta se presvlači dok ne odraste. Larva se hrani mladim plodovima, koji se stoga deformišu i zaostaju u porastu. Odrasla larva napušta plod i ubušuje se u zemljište, gde gradi kokone od zemlje. Početkom septembra larva se preobražava u odraslog imaga koji pravi kokone od zemlje u kojima prezimljava.
Odrastao insekt je slamastocrne boje s ovalno izduženim telom dužine 4- 4,5 [...]
Obrazovanje i porast cvetnih pupoljaka predstavlja osnov proizvodnje voća. Ovaj fiziološki proces ima dosta praktičnog značaja, utičući na buduće pomotehničke zahvate u voćnjaku,npr. poznavajući brojnost i izgradjenost cvetnih pupoljaka odredjujemo vreme i intenzitet rezi- dbe. Diferenciranje cvetnih pupoljaka , u godini koja predhodi cvetanju, uslovljavaju činioci nasledne, biohemijske , ekološke i agrotehničke prirode, koji deluju kompleksno. Da bi voćka mogla da obrazuje cvetne pupoljke potrebno je :
da se nalazi u stadijumu zrelosti i periodu rodnosti,
da u voćki postoji povoljan odnos izmedju količine ugljenih hidrata i azota ( fiziološka ravnoteža ) i
da budu obezbedjeni biljni hormoni - fitohormoni, kao i da ekološki činioci bodu povoljni.
U našim klimatskim uslovima diferenciranje resa oraha i leske vrši se tokom maja i u prvoj polovini juna.
Kod stalnoradjajućih jagoda od sredine juna do sredine jula.
Cvetni pupoljci trešnje, [...]
Stručnjaci smatraju da se gajenjem višnje u gustom sklopu može povećati prinos po hektaru u odnosu na prosečne za 2,5 do 3,5 puta. Ulaganja nisu mnogo veća pa se ovakva proizvodnja isplati. Takođe, rezidba i berba su lakše, brže i jeftinije. Iako je prinos najvažniji pokazatelj, uvođenje gustog sklopa opravdava i kvalitet ploda.U našoj zemlji godišnje se proizvede preko sedamdeset hiljada tona višnje. Prosečan prinos po stablu je osam kilograma, odnosno deset tona po hektaru. To je veoma malo, jer se smatra da je optimalan rod dobrog kvaliteta dvadeset tona po hektaru. Najzastupljenije sorte su "oblačinska", uglavnom kao izdanačka i spontano raširena "cigančica". Ostalo su krupnoplode ("hajmano- va konzervna "reksele", "šumadinka"), kalemljene na divlju trešnju, dok su vegetativne podloge manje zastupljene. Najčešće se formira piramidalna kruna, ređe polupljosnata vaza, a veoma retko palmeta i vitko vreteno. Razmaci sadnje su od 6x5 do 4x2,5 metara. Po [...]
Jabučna osa (Hoplocampa testudinea) i kruškina osa (Hoplocampa brevis) se javljaju u vreme cvetanja (kraj aprila i početak maja). odlažu jaja ispod čašičnih listića ili u cvetnu ložu. Mesto odlaganja jaja kod kruškine ose je u obliku reza na pokožici gde je pokožica malo podignuta. Vreme napada je najduže mesec dana nakon cvetanja a posle toga pa gusenice idu u zemlju gde prezime. Ove štetočine imaju jednu generaciju godišnje.Štetu prave pa gusenice koje su žućkasto bele boje, savijene, i mogu narasti do 12 mm. Pa gusenice imaju tri para grudnih i 7 pari slabije razvijenih trbušnih nogu a kada se zgnječe imaju miris na stenice. Ove štetočine uzrokuju opadanje tek zametnutih plodova, pa sve dok plodovi ne dostignu veličinu lešnika. Na otpalim plodovima jabuke vidi se rupica (mesto izlaska gusenice) a po površini ploda se javlja površinska brazda smeđe boje. Kruškina osa ne pravi površinsku brazdu na plodu. Jedna larva može da ošteti 3-5 [...]
