Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Malina je dosta osetljiva prema raznim bolestima i štetočinama, ali je najosetljivija prema virusima, koji značajno smanjuju prinos i pogoršavaju kvalitet plodova.
Od više viroza maline najštetniji su hlorotična mrežavost i hlorotična pegavost lišća.
Zaražene biljke su slabijeg porasta i rodnosti, nekada malina ima i patuljast porast. Lišće postaje šareno, žuto, kovrdžavo, krto i veoma sitno. Plodovi su sitni, deformisani, mekani i bez ukusa. Posle berbe lako i brzo se gnječe, pa kao takvi ne mogu se upotrebiti za duboko zamrzavanje.
Viroze maline izazivaju degeneraciju cele biljke i toliko smanjuju prinos da se gajenje ne isplati. Zaraženi žbunovi se ne mogu lečiti. Ako se zaraza primeti
samo na jednom izdanku, možemo biti sigurni da je ceo žbun zaražen istim virusom.
Za suzbijanje virusa maline najvažnije je da se zasadi podižu od potpuno - zdravog sadnog materijala, nove zasade ne treba podizati na zemljištu koje je zaraženo [...]
Određivanje zrelosti grožđa ima veliki značaj da bi se berba obavila onda kada sastav grožđa i njegove ogranoleptičke osobine najviše odgovaraju njegovoj nameni odnosno tehnološkoj upotrebi.
Od sastojaka grožđa, posebno su značajni količina šećera i kiselina u njemu. Do pune zrelosti grožđa i dolazi onda kada se na kraju faze sazrevanja, ustanovi da se, u dva uzastopna merenja u razmaku od 2 do 3 dana, šećer više ne povećava a kiselina ne smanjuje, ili su te promene neznatne. Puna zrelost mesa bobica nastupa skoro redovno kasnije od fiziološke zrelosti semenki, naročito kod sorti poznijih epoha sazrevanja grožđa. Fiziološku zrelost karakteriše zrelost semenki koja nastupa onda kada semenke završe svoj razvoj. Puna zrelost grožđa karakteriše se sledećim osobinama:
1. Pokožica bobica postaje tanja i elastična, primi aromu i boju svojstvenu sorti i pokrije se pepeljkom;
2. Grožđe istovremeno sadrži najviše šećera i ima najveću težinu;
3. U [...]
ŠLJIVINA ŠTITASTA VAŠ - Eulecanium corniČesto, tokom zimskih meseci na stablu i granama mogu se uočiti okruglasti ispupčeni štitići smeđe do crvenkasto- smeđe boje. To su prezimljujuće larve šljivine štitaste vaši Eulecanium corni. Šljivina štitasta vaš je jedna od opasnijih štetočina šljive i može biti uzrok uništenja i krčenja stabala šljive. Na zaraženim stablima, grančice se suše, rodnost se smanjuje, a voćka se iscrpljuje i biva napadnuta od drugih parazita, što dovodi do propadanja cele biljke. Šljivina štitasta vaš ima jednu generaciju godišnje. Prezimljavaju larve drugog stupnja na granama i stablu. Larve su vrlo otporne na niske temperature. Kretanjem vegetacije i biljnih sokova štitaste vaši migriraju prema vrhu krošnje i tanjim granama radi ishrane. Ženke polažu jaja u junu u gomilice ispod štita obezbeđujući im na taj način zaštitu. Nakon polaganja jaja ženke uginu, a larve se pile od sredine do kraja juna. Ispiljene larve [...]
Kao biljka spontane flore DREN predstavlja genetski potencijal od ogromne važnosti za selekcione ciljeve i oplemenjivanje gajenih biljaka. Sakupljanje, čuvanje i proučavanje njegove genetske varijabilnosti, kao i uvođenje u kulturu, znatno bi obogatio postojeći genofond voćaka. Vrednovan je od čoveka još od antičkih vremena, kako zbog plodova koji su se koristili u konvencionalnoj ishrani,tako i zbog izuzetno tvrdog drveta.
Dren raste kao žbun ili nisko drvo visine do 8 metara, dostiže prečnik od 0,5 m i starost preko jednog veka. Uspeva na staništima koja su dovoljno topla i suva, a nisu izložena kasnim mrazevima zbog ranog cvetanja.
Cvetovi se ponekad pojavljuju u decembru, mada u našim ekološkim uslovima obično cveta u februaru ili martu. Plodovi u fiziološkoj zrelosti imaju kiseo mezokarp a u fazi tehnološke zrelosti omekšaju i postaju tamno crveni, poprime slatko - kiseo ukus pa se tako neprerađeni mogu konzumirati. Sadrže oko 10% šećera, 2-3,5% [...]
Uspeh kalemljenja zavisi od obrazovanja traumatičnog tkiva kalusa na spojnom mestu. Da bi se ono moglo obrazovati neophodno je da postoji botanička srodnost između podloge i vijoke (tzv. podudarnost, kompatibilnost ili afinitet), tj. da se kambijalna tkiva kalem-komponenata što više preklapaju.
Ovo je uslovljeno:
1) Botaničkom srodnošću kalem-komponenata (da kalem-komponente pripadaju jednoj vrsti voćaka ili barem istom rodu; za sada nema uspeha kod kalemljenja biljaka iz botanički različitih familija). Kompatibilnost je pravilo pri kalemljenju, ali ima i izuzetaka; npr. mogu se kalemiti i nesrodne voćke (kruška na dunju, glog, oskorušu, mušmula na glog, breskva na šljivu, badem na kajsiju, kruška na limun), ali ima i primera gde se botanički srodne voćke ne mogu kalemiti (npr. jabuka na dunju, kruška i jabuka, dunja na krušku, itd.).
2) Kod mehaničke inkopatibilnosti kalem sraste i u prvo vreme se ne primećuje nepodudarnost, ali kasnije kada ta [...]
Osnovni simptomi bakterioznog raka su izrasline (tumori, gale), koje se javljaju na starijem delu stabla (glavi, krakovima, kordunici i lukovima), ali i na jednogodišnjim lastarima i spojnom mestu.
Ređe se pojavljuje na korenu korenovom struku. Tumori su ili okruglasti ili u obliku nepravilnih zadebljanja, odnosno proliferacija. Mogu dostići veličinu i do desetak santimetara, a u dužinu i do nekoliko desetina santimetara.
Nove gale se javljaju najčeće početkom leta i to u blizini starih izraslina ili blizu povreda na lastarima. Gale su u početku beličaste i liče na kalusna zadebljanja, a kasnije odrvenjavaju i dobijaju braonkastu boju. Za godinu ili dve tumori mogu da istrunu ili da otpadnu, a oko njihovog mesta obrazuju nove gale. Izrasline na lastarima začinju se najčešće kao sitna ispupčenja ispod kore.
Lišće čokota obolelog od bakterioznog raka počinje da žuti ranije, krajem jula ili početkom avgusta. Lastari su kržljavi, a rodna okca se suše iznad [...]
