Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
U toku gajenja uzrodica u voćnjacima treba vršiti smenu useva odnosno odgovarajući plodored , koji će najbolje koristiti i voćkama i uzrodicama , pogotovo što su njihovi uticaji obostrani. Stoga pri izboru uzrodica za gajenje u voćnjacima treba uzeti one koje će najmanje smetati pravilnom izvođenju odgovarajućih agrotehničkih mera u zasadima i da ti usevi delom podnose zasenu , zatim da ne škode voćkama , a da ipak njihovo gajenje bude rentabilno.
Prilikom formiranja plodoreda treba nastojati da se jedan isti usev ne gaji uzastopno dve godine , već da se smenjuje s drugim koji ima drugačije zahteve u pogledu hranljivih materija u zemljištu.
Za plodored se preporučuje:
- prva godina : tikve,dinje , lubenice , krastavci
- druga godina: mahunjače( pasulj , grašak, sočivo)
- treća godina: zelena salata , crni i beli luk, spanać , blitva.
-Četvrta godina: rani kupus , kelj , karfiol , keleraba , prokelj.
Pri izboru uzrodica za gajenje u voćnjacima treba [...]
Najvažnija bolest ploda jagode je siva trulež. Prouzrokivač ove bolesti je veoma raširena gljivica (Botrytis cinerea). U zasadima sa loše uređenim vodnim režimom pojava sive truleži na cvetnim organima jagoda je učestalija, a svakako je najopasnija u vreme početka dozrevanja plodova. Ona se najčešće javlja kad je vreme vlažno a temperature niske. Ova gljivica napada starije izumrle delove tkiva biljke i može da prodre u plod iako nije oštećena pokožica. Zaraženi plodovi jagode u početku su sočni, sa pegama zagasite boje, a za nekoliko se dana u uslovima vlažnog vremena razvija karakteristična siva prevlaka, po čemu bolest zovemo siva trulež. Pri gajenju jagoda na otvorenom štete od sive truleži su veće, jer je zasad duže vlažan nakon kišnih razdoblja. Međutim zbog visoke vlažnosti vazduha u zaštićenim prostorima, siva trulež nije ništa manje opasna pri gajenju jagoda u visokim tunelima, plastenicima ili staklenicima. Svakako se preporučuje [...]
U junu, a u nekim krajevima i krajem maja, počinje drugi talas opadanja plodova. Junsko opadanje je više izraženo kod jabučastih i koštičavih voćnih vrsta, naročito kod mladih voćaka sa većom bujnošću. Opadanje može biti više ili manje izraženo što zavisi od vremenskih uslova i stepena snabdevenosti voćaka odgovarajućim mineralnim materijama. U ovom talasu opadaju prvo plodovi u kojima je manji broj semenki. Opadanje je intenzivnije sa slabijih nego sa jačih grana, kao i sitnijih plodova.
Povećano opadanje može prouzrokovati suša, jer je tada otežano primanje hranjiva iz zemljišta, a takođe i kišno, oblačno i hladno vreme koje slabi intenzitet fotosinteze. Drugi razlog može biti nedovoljna ishranjenost ploda, naročito azotom i ugljenim hidratima.
Protiv junskog opadanja borimo se agrotehničkim zahvatima kao što su: zalivanje, zaštita od bolesti i štetočina i đubrenje azotnim đubrivima. Da se spreči ili znatno umanji junsko opadanje [...]
Osetljivost vinove loze prema mrazu zavisi od stepena njene biološke aktovnosti. Najveću osetljivost vinove loze ispoljava u početku vegetacionog perioda, a najmanju u postperiodu fizioliškog mirovanja. Ovako ponašanje vinove loze dovodi se u vezu sa ude lom vode u tkiva pojedi nih organa. U zrelim lastarima najmanjeg udela vode ima preko zime. S približava - njem vegetacionog perioda udeo vode raste i otuda povećana osetljivost vinove loze prema mrazu. Najosetljiviji su sočni delovi i organi kojo se naleze u fazu interzivnog rastenja vinove loze.
Ako bi se najznačajniji delovi na stablu svrstali prema stepenu svoje osetljivosti dobio bi se sledeći raspored:
mladi lastarići,
lišće,
zeleni lastari,
grožđe,
vrhovi zrelih lastara,
okca,
zreli lastari,
kordunice i krakovi,
glava čokota.
Neki organi, kao što su cvasti i cvetovi, ne trpe povrede mrazom jer je vreme njiho vog pojavljivanja ograničeno na onaj deo godine kada se mrazevi [...]
Pri uskladištenju plodova jabuka često se ustanovljava veliki gubitak kao posledica napada parazitnih oboljenja plodova. Najopasnije parazitarno oboljenje jabuke u skladištu
je gorka trulež (Gloeosporium sp.). Pored nje javljaju se i Monilia sp, Botritis sp, Penicillium sp., Fusarium sp., Phytophtora sp. i dr.
Gorka trulež (Gloeosporium sp.). Simptomi ovog oboljenja nastaju posle nekoliko meseci lagerovanja, na pokožici ploda u vidu jedne ili više svetlih do tamnomrkih okruglih i mekih pega u čijoj sredini se obično nalazi lenticela. Izazivači ove truleži su gljivice Gleosporium album Osterw.,G. fructigenum Berk i dr. Infekcija plodova ovim gljivicama dešava se još na stablu u toku vegetacije. Gljiva se razvija za vreme čuvanja, kada plodovi dozru ili nakon izlaganja visokoj temperaturi po iskladištenju.
Trulež semene kućice (Mouldy core). plodovi jabuke oboleli od ove bolesti spolja izgledaju zdravi. Sečenjem plodova primećuje se na obolelim mestima u [...]
Vreme redovne rezidbe vinove loze
S obzirom na vreme u kojem se rezidba obavlja, kao i na stanje fiziološke aktivnosti vinove loze,
razlikuju se sledeće rezidbe:
1. rana jesenja rezidba,
2. obična jesenja rezidba,
3. zimska rezidba,
4. rana prolećna rezidba,
5. kasna prolećna rezidba
1. Rana jesenja rezidba – ovu rezidbu je moguće obaviti odmah posle završetka berbe grožđa, a pre
opadanja lišća, Međutim, s obzirom na nezamenjivu ulogu lišća u stvaranju organskih materija koje
doprinose jačanju i održavanju vegetativnog i rodnog potencijala čokota koji će se ispoljiti u
narednoj godini, postavlja se pitanje: „Čemu služi i koji je cilj rane jesenje rezidbe“?, s obzirom da
rana jesenja rezidba, usled prevremenog gubitka lisne mase sa čokota doprinosi njegovom
slabljenju i iznurivanju.krajem oktobra i početkom novembra meseca.
Zbog toga se ova rezidba ne preporučuje, a ostaje u domenu teorijskih mogućnosti koji nemaju
pozitivnu naučnu [...]
