Voćarstvo Srbija

Stručni saveti

Voćarstvo Srbija

Vesti

Voćarstvo Srbija

Forum

Stručni saveti

Nudimo vam najširu literaturu iz sveta voćarstva. Budite sa nama i dalje.

Vesti

Budite u toku sa dešavanjima u svetu voćarstva.

Forum

Priključite se forumu i učestvujte i diskusijama voćara.

Zajednički plasman

Organizujmo prodaju voćnih proizvoda na inostrano tržište.

Literatura - Saveti - Forum - Vesti

Sajt udruženja voćara Srbije

Prozor u svet savremenog voćarstva

U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite  voćnjaka. 

Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.

Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.

 

Kuvano vino se pravi u mnogim zemlja- ma - u Nemačkoj se zove Glühwein, u Francuskoj vin chaud,u Italiji vin brulè, u Skandnavskim zemljama je poznato pod imenom glogg. Recepti su različiti ali u osnovi to je, najčešće, dobro zagrejano crveno vino dodatno zaslađeno i začinjeno cimetom, karanfilićem ili oraščićima. Negde se dodaju i med, citrusi i čaj. Kod kuvanja vina mora se obratiti pažnja na nekoliko stvari. Prvo i najbitnije je da se ovom poslu mora pristupiti dobro raspoložen i u dobrom društvu jer za kuvano vino je presudna pozitivna atmosfera. Drugo, bitan je odabir dobrog kvalitetnog vina koje mora da ima pun ukus i ne previše oporo, sve ostalo urade začini i šećer. Treće, vino se greje skoro do tačke ključanja ali ne sme da proključa jer će izgubiti dosta od traženog ukusa. Za kraj,predstavljamo Vam jedan recept, pomalo neuobičajen za naše prostore,ali koji je uspešno isproban: par kriški limuna (sa korom) par kriški pomorandže (sa [...]
После ораха, као доминантне врсте, лешник је најзначајнија врста из језграсте групе воћака. Иако је леска раширена на великом пространству наше планете ( било као шумска састојина или гајена култура ) као једна од најстаријих воћака (уведена у културу пре више од 2000 година), и упркос лаком размножавању вегетативним путем, производња лешника у свету је дефицитарна, док на нашем тржишту не подмирује ни 20 % реалне тражње. Недовољно знања о овим дуговечним воћкама (чији је животни век уз адекватне услове и преко 100 година) код произвођача, као и [...]
Zimsko mirovanje vinove loze kao jedan od dva ciklusa razvića vinove loze, počinje kada potpuno opadne lišće a završava se kada počne kretanje sokova u proleće. Na dužinu trajanja zimskog mirovanja veliki uticaj imaju sorte i klima.U umereno kontinentalnoj klimi ono traje od kraja novembra do druge polovine marta. Razlikujemo dve vrste mirovanja: 1. fiziološko i 2. ekološko Fiziološko mirovanje se odlikuje određenim fiziološkim stanjima zimskih okaca i pada u vreme kada su okca formirana i prilagođena uslovima prezimljavanja. Fiziološko mirovanje počinje krajem avgusta i traje 4 – 5 meseci, (do druge polovine januara). Posle toga nastaje ekološko mirovanje koje je uslovljeno isključivo spoljnim uticajima. Od spoljnih faktora presudan uticaj ima niska temperatura, koja produžava period mirovanja. U periodu zimskog mirovanja količina vode u zrelim lastarima i višegodišnjim delovima loze je vidno smanjena i kreće se od 45 do 50%. Ukoliko je procenat vode u [...]
su na prvom mestu po uticaju na neplodnost voćaka.To je naročito karakteristično za podzolasta zemljišta, koja neprobojnom zdravicom mogu zaustaviti porast voćnih stabala. Za otklanjannje ovih nevolja valja sprovesti drenažu i dubokom obradom razbiti aluvijalni sloj zemljišta,a zatim rasturiti i zaorati 400-500 kg zgorelog stajnjaka po aru. Ako nedostaje kreč, treba obaviti kalcifikaciju zemljišta. Treba istaći da često neke sorte jabuke i kruške redovno cvetaju, ali se slabo oplođuju ili ne rađaju. Poznato je  da su jabuke i kruške samobesplodne voćne vrste i da je potreban polen drugih stabala i sorti da bi se oplodile. Međutim, sve sorte nisu sposobne za među oplodnju. Ova pojava uspešno se otklanja prekalemljavanjem  stabala sa sortama koje imaju polen dobre klijavosti. Poboljšanju oplodnje doprinosi i držanje pčela u voćnjaku. Jedan od uzroka nerodnosti voćaka je preduboka sadnja. Ako je voćka na sejancu posađena pet santimetara dublje nego što je [...]
Visokožbunasta borovnica spada u kulture sa velikim zahtevima kada je u pitanju priprema zemljišta za sadnju. Ova voćna vrsta ima specifične zahteve u pogledu PH vrednosti , sadržaja organske materije, vlažnosti i drugih parametara sa kojima se meri proizvodna vrednost zemljišta. Učinjene greške u pripremi zemljišta pri sadnji teško se ispravljaju i imaju velike posledice.  Priprema zemljišta za podizanje zasada visokožbunaste borovnice podrazumeva više agromeliorativnih mera i zahvata.        - Uništavanje višegodišnjih korova,  -Nivelisanje i ravnanje valovitih terena, -Acidifikacija ili kalcifikacija zemljišta      -Meliorativno đubrenje,     -Duboko oranje(do dubine oraničnog sloja) -Površinska priprema zemljišta (drljanje ,tanjiranje,freziranje)       Nivelisanje i ravnanje terena podrazumeva skidanje humki , popunjavanje depresija i vododerina i nivelisanje. Obavlja se pre dubokog oranja i osnovnog (meliorativnog) đubrenja. Ova mera [...]
OPRAŠIVANjE JABUKE U voćarstvu polinacija (prenošenje polena na žig tučka) se vrši spontano, do­di rom žiga ili posredništvom različitih prenosilaca, kao što su vetar (anerno­filija u oraha, leske i kestena), insekti (entomofilija kod većine voćnih vrsta) i čovek (u eksperimentima - homofilija). Cvet i polen pojedinih vrsta voćaka su prilagodjeni načinu oprašivanja. Tako je polen anemofolnih biljaka lakši i suv, pa ga vetar lako prenosi a u entomofilnih je lepljiv i teži, pa se zadržava na telu insekta. Pored toga, u jednoj anteri ane­mofilnih voćaka ima i po 20 000 polenovih zrna, a u entomofilnih 1000 - 2000. Medju skoro dvadeset hiljada vrsta insekata koji oprašuju voćke, najviše se ističe medonosna pčela. Ona živi u pčelinjim društvima a po lepom vremenu odlazi i po 3 km od košnice. Pri svakom izletu pčela poseti oko 70 cvetova. Na njenom maljavom telu se često nalazi i do 100000 polenovih zrna. Najaktiv­nija je na t" 20-22. Zbog toga je [...]

Postanite naš član

Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu, a najstariji i najaktivniji članovi, ako žele, mogu raditi u moderaciji sajta.