Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Obzirom na relativno plitak korenov sistem maline i veću potrebu za vodom, obrada zemljišta ima značajnu ulogu, jer se pravilnom obradom razbija pokorica i najvećim delom uništavaju korovi, čime se u velikoj meri i čuva vlaga u zemljištu. Takođe, na ovaj način zemljište se održava u rastresitom stanju, uz mogućnost istovremenog inkorporiranja- unosa i đubriva na potrebnu dubinu u zoni korenovog sistema. Sve to doprinosi boljoj aeraciji, a samim tim i očuvanju vodno-vazdušnog režima u zemljištu.Obradu parcela pod rodnim zasadima trebalo bi izvoditi u više navrata, uskladiti je sa vremenom đubrenja ( trebalo bi hraniva rasturiti neposredno pred obradu), jer se usled zahteva rodnih izdanaka i velikog broja mladih izdanaka, i potrebe zasada za vodom znatno povećavaju. Najčešće obrade zemljišta u našim malinogorjima vrše se u periodima:Prva prolećna obrada obavlja se obično u martu, posle otapanja snegova, prosušivanja tla i nakon rasturanja stajnjaka i [...]
Uzgojni oblici vinove loze visokog stabla (pergole ponekad dostižu i 250 cm, a na okućnicama i više), osetljivi su na niske zimske i prolećne temperature. U severnijim krajevima mogu se delimično zaštititi ostavljanjem kondira pri dnu čokota, koji u jesen treba zagrnuti. U slučaju izmrzavanja kordunica, čak i stablo, kondir će poslužiti za zamenu. Vinova loza spada u biljke prilično otporne na mraz – zrela jednogodišnja loza izmrzava na -25, a zimska okca na -16 stepeni. Ipak, lozi najveća opasnost preti u proleće, kada nabubreli pupoljci stradaju već na -4 stepena, a zeleni lastari na -2.5.Iz ovih podataka je jasno da visoki uzgojni oblici vinovoj lozi odgovaraju uglavnom u južnijim krajevima (pergola je najzastupljenija u Hercegovini i Makedoniji), ali i na okućnici, uz dobru negu i zaštitu, i u severnijim područjima. Iskustvo pokazuje da ovako gajena može dati zadovoljavajući i kvalitetan rod i u Vojvodini.
[...]
Broj sorti dunje je relativno mali i ograničen je na korišćenje svega nekoliko sorti u praksi. Kod nas se najčešće koriste leskovačka i vranjska dunja a ređe druge.LESKOVAČKA dunja Ovo je domaća sorta raširena po dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave i u Vojvodini. U narodu je nazivaju dunjom, za razliku od vranjske dunje koju zovu dunjac. Stablo leskovačke dunje je u početnom periodu rasta bujno, ali čim prorodi bujnost se smanjuje i mogla bi se označiti kao srednja.Kruna je široka, okrugla i sa oborenim granama koje pod teretom roda padaju do zemlje. Dosta je otporna prema bolestima i štetočinama (osim prema virusima). Prorodi relativno rano, a potom rađa redovno i obilno i to uglavnom na kratkim rodnim grančicama.
Oblik ploda je jabučast, okrugao, ravan ili rebrast, krupan do vrlo krupan (200-500 grama).Pokožica ploda u punoj zrelosti je limunasto žuta, meso ploda je sitnozrno, kiseloslatko, fine arome. Plodovi su posle berbe dobre [...]
BRUSNICA. Danas se u svetu sve češće traže i koriste razni alternativni preparati i proizvodi koji pomažu u rešavanju mnogih zdravstvenih problema i koji predstavljaju alternativu za upotrebu antibiotika i drugih preparata hemijskog porekla. Jedan od takvih proizvoda koji je deo zdrave hrane i alternativa za hemijske preparate jeste brusnica - Vaccinium macrocarpon. Brusnica - Vaccinium macrocarpon je drvenasta i zimzelena puzavica koja pripada porodici biljaka Ericaceae koja voli kiselo zemljište. Plodovi su svetlo, ali i tamno crveni, izrazito kiselog i relativno oporog ukusa bogata antioksidansima, antocijaninima i flavonoidima. Brusnica ima više sorti, ali najpoznatija i najzastupljenija je sorta Koralle koja se vrlo često nalazi sama u zasadima jer sama vrši samooprašivanje. Nakon 3 do 5 godina (od momenta sadnje) dostiže svoj pun rod od oko 500 grama ( leti ) do oko 1000/1300 grama (na jesen) po sadnici u jednoj sezoni.
Priprema zemljišta: Brusnice ne zahtevaju [...]
OBLIKOVANJE VRETENASTOG ŽBUNAJABUKE
Ovaj oblik karakteriše se dobro razvijenom vođicom koja je obrasla sa više horizontalnih skeletnih grana, čime se rodnost u znatnoj meri ubrzava i pojačava. Oko vertikalne ose (vođice), na sve strane u spiralnom poretku raspoređene su kraće ili duže rodne grane. Koristi se uglavnom za gajenje jabuka na umereno i slabo bujnim vegetativnim podlogama. Upotrebom slabo bujnih sorti (sper tipovi) i podloga, može se po jedinici površine saditi veliki broj voćaka. U takvim slučajevima primena vretenastog žbuna sa manjim modifikacijama predstavlja osnovu tzv. super intenzivnih voćnjaka (Pilar, Špindel, Slender). Za pravilno formiranje i održavanje ovog uzgojnog oblika kako u klasičnom tako i u modifikovanom izvođenju neophodan je naslon, bilo pojedinačno kolje ili od žice, pošto se koriste podloge čiji je korenov sistem plitak i razvijen blizu površine. Žica treba da je pocinkovana, prečnika 2-2,5 mm. Prvi red žice [...]
Male ručne makaze u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji bile su i ostale glavni pribor za rezidbu, pored raznih modela velikih makaza, testera i rukavica. Iako su današnji veliki evropski poljoprivredni sajmovi preplavljeni novim modelima makaza koje rade na električni pogon sa nosivom baterijom težine 2-4,5 kg (Sl. 1.1.), još uvek u našem regionu obične ručne makaze čine osnovni rezački alat. Razlog za to je vrlo jednostavan: osećaj reza u ruci kod pneumatskih makaza ne postoji, a sam rezač se vrlo lako može samopovrediti.Većina voćara zamenu makaza obavlja svakih 3-5 godina. Pri nabavci novog alata najčešće se rukovodimo navikom: već dobro isprobani model najčešće se kupuje. Pravilo kojeg se treba držati prilikom kupovine malih makaza za rezidbu jeste da se izbegavaju jeftini modeli sa cenom manjom od 20 Є, jer oni ne mogu obezbediti radnu upotrebu dužu od 50 radnih sati. Kvalitetan model makaza može trajati i preko 2.000 radnih sati. Uzme li se u obzir [...]
