Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Sadnja može biti: jesenja, zimska i prolećna.
Jesenja sadnja je najbolja zato što preseci žila brže kalusiraju, voćke su bolje obezbeđene vodom i takve sadnice se brže i bolje razvijaju. Jesenu sadnju treba obaviti do 25.novembra. Na sadnicama treba izvršiti defolijaciju (skinuti lišće) koja može biti hemijska ili ručna. Sadnice ne smeju biti starije od dve godine. Prolećna sadnja se vrši kod voćki koje su osetljive na niske temperature i treba je obaviti što ranije, najkasnije do marta meseca. Pre same sadnje pregledaju se sadnice. Koren treba da bude svetle bele boje. Podkorica takođe treba da bude bele boje što ukazuje da je sadnica sveža. Duže korenove žile treba skratiti na dužinu 15-20cm tako da presek bude manje kos da bi došlo do bržeg i lakšeg zarastanja.
Sadnice se sade u rupama (jamićima) koje mogu biti raznih dimenzija (što zavisi od prethodne prirpreme zemljišta) i napravljene ručno ili mašinski. Na dobro pripremljenom zemljištu [...]
abuka je tradicionalna voćna vrsta koja se od davnina gajila na prostorima Zlatiborskog okruga. Tehnologija gajenja, sortiment i tržišni uslovi u mnogome se razlikuju od nekadašnjeg načina gajenja. Pedesetih godina prošlog veka na ovim prostorima gajene su uglavnom domaće(autohtone) sorte jabuke: Budimka, kožara, kolačara, šarenika, kadumana i dr. Ove sorte su gajene po principu slobodnog porasta bez mnogo uticaja na njihov obllik krune. Prečnik krune je bio i po 10 metara a u visinu i više. Prečnik debla (na panju ) i preko 50 cm. Ovakva stabla su mogla da daju i do 1000 kg plodova jabuke. Ozbiljniji proizvodjači vršili su zaštitu najviše 2 do 3 puta sa po jednim fungicidom i insekticidom .Bili su poznati preparati: kreozan, sevin , ortocid...Često su to bili kombinovani zasadi pa se na istoj površini mogla naći i jabuka i šljiva. Raspored sadnje nije bio strogo definisan jer su se zasadi širili uglavnom kalemljenjem na podlogu, divlju jabuku koja je već [...]
Moljac jabuke – Hyponomeuta malinellusOpis štetočine: Štetočina je monofag, napada samo jabuku, ima jednu generaciju godišnje. Leptiri su dugi 7-9 mm, sa rasponom krila 19-20 mm. Prednja krila su bela, posuta crnim tačkicama, dok su zadnja krila siva. Imaga se pojavljuju krajem juna, na vrhovima grana polažu jaja u legla od 20-60 komada. U tim leglima larve i prezimljavaju.Simptomi: Leptiri se javljaju krajem juna i nakon parenja polažu jaja na vrhovima grana jabuke u grupama od 20-60 komada koja su rasporedjena u vidu crepova na krovu. Kada otpočne vegetacija larve napuštaju jajna legla i kreću ka mladim listovima u koje se uvlače. Hrane se unutrašnjim delom lista - parenhimom dok je gornji i donji deo epidermisa lista neoštećen. Nakon 10 do 15 dana larve napuštaju lišće ispredaju gnezda sivkastim nitima, ostaju u grupama i hane se lišće. Kada pojedu svo lišće sele se opredajući nova gnezda. Krajem maja završavaju svoj razvoj i u tim gnezdima [...]
Zemljišta teškog mehaničkog sastava sadrže visok sadržaj gline i daleko su podložnija sabijanju u poređenju sa zemljištima lakšeg mehaničkog sastava sa više peska. Obrada zemljišta nudi samo kratkoročna rešenja, a kao najbolja rešenja su preventivne mere koje sprečavaju sabijanje zemljišta.Upotreba pluga ili tanjirača, deluje na sabijanje zemljišta, a naročito ako se konstatno obrađuje u istom smeru, a što je još važnije na istu dubinu.
Sabijeno zemljište ima puno simptoma, a pouzdan znak sabijenosti predstavlja:
vidljivi tragovi točkova u usevu;
deformisano korenje (najčešće raste i razvija se horizontalno umesto vertikalno);
zadržavanje vode na površini zemljišta
povećana potrošnja energenata pri obradi zemljišta (potrebno više snage);
usporen rast biljaka (zbog vode i/ili hraniva);
smanjenje prinosa.
Najbolji lek za smanjenje sabijenosti je izbegavanje obrade zemljišta dok je ono prevlažno. Izbor oruđa obrade zemljišta predstavlja [...]
Broj sorti dunje je relativno mali i ograničen je na korišćenje svega nekoliko sorti u praksi. Kod nas se najčešće koriste leskovačka i vranjska dunja a ređe druge.LESKOVAČKA dunja Ovo je domaća sorta raširena po dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave i u Vojvodini. U narodu je nazivaju dunjom, za razliku od vranjske dunje koju zovu dunjac. Stablo leskovačke dunje je u početnom periodu rasta bujno, ali čim prorodi bujnost se smanjuje i mogla bi se označiti kao srednja.Kruna je široka, okrugla i sa oborenim granama koje pod teretom roda padaju do zemlje. Dosta je otporna prema bolestima i štetočinama (osim prema virusima). Prorodi relativno rano, a potom rađa redovno i obilno i to uglavnom na kratkim rodnim grančicama.
Oblik ploda je jabučast, okrugao, ravan ili rebrast, krupan do vrlo krupan (200-500 grama).Pokožica ploda u punoj zrelosti je limunasto žuta, meso ploda je sitnozrno, kiseloslatko, fine arome. Plodovi su posle berbe dobre [...]
Mušmula pripada jabučastim voćnim vrstama.To je stara voćna vrsta koja nije zastupljena u proizvodnim zasadima i na većim površinama. Uglavnom se može naći kao sporadična voćka u amaterskim zasadima ili na okućnicama. Stablo mušmule je srednje bujno, cvet je bele boje i kada je voćka u cvetu ima dekorativan izgled. List je zelene boje, krupan. Samooplodna je voćna vrsta pa za uspešno gajenje nije potreban oprašivač. Dugo večna je, može se uzgajati bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja,pa se u tom smislu može svrstati u organsku proizvodnju voća.Podloga na koju se kalemi mušmula je ista kao i za dunju ( Dunja MA, Provansalska dunja Ba 29 i njihovi klonovi), mada se kao podloga može koristiti i glog.
Sa uspehom se može gajiti na terenima do 1000 m n.v. Više joj pogoduju osunčaniji i provetreniji tereni. Otporna je na niske temperature, pa bez oštećenja može podneti temperature i do -30°C, mada joj visoke temperature mogu naneti štetu, pogotovo ako se [...]
