Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Под асанацијом подразумева се примена одређеног комплекса агромера било у старим, или без обзира на старост запуштеним засадима сa циљем да се исти доведу у стање редовне родности. Асанација се угла- вном изводи код воћних врста које имају дужи животни век и експлоатациони период (шљива, јабука, крушка) итд ,и траје 2-3 године док се засад не доведе у редовну родност. Да не би долазило до сушења и пропадања ових засада треба им помоћи применом одређених агромера, јер код неких људи постоји интерес за овим засадима.
Има људи који хоће да купе [...]
Da bi zemljište bilo plodno nije dovoljno samo da sadrži određene količine hranljivih sastojaka, već da ovi budu takvi da jih loza može koristiti. Loza svojim korenom može da usisava samo one hranljive sastojke koji se nalaze rastvoreni u zemljišnoj vodi. One pak sastojke, koji u vodi nisu rastvorljivi, loza neće moći da iskorišćava, pa ma koliko bili rasprostranjeni u zemljištu. Zato se i pravi razlika između bogastva i plodnosti zemljišta, i pogrešno je misliti da će jedno zemljište bogato u hranljivim sastojcima biti istovremeno i plodno.
Iz ovog jasno izlazi, da plodnost jednog zemljišta, pa prema tome i prinosi koji se na njemu postižu, zavise samo od količine gotove biljne hrane, koju biljka može odmah da usisa svojim korenom. Da bi bljka mogla da se hrani svi hranljivi sastojci moraju biti rastvoreni u zemljišnoj vodi jer žile mogu da usisavaju samo rastvorenu hranu. Zbog toga je potrebno da se u zemljište unese ogromna količina vode, pošto se u [...]
Ljubičastu pegavostu kupine izaziva gljiva Septocyta ruborum. Usled pojave purpurne pegavosti zabeleženi gubici do 80%. Prvi simptomi bolesti na listu se javljaju tokom leta. Uočavaju brojne sitne, okrugle pege sivosmeđe boje. Pege se ponekad spajaju i mogu dovesti do sušenja lista. No, one su daleko manje značajne od pega na stablu. U proleće, kada mladi izdanci dostignu dvadesetak centimetara gljiva vrši infekciju. Kako se izdanci sukcesivno pojavljuju tokom proleća i leta oni bivaju zaraženi. Zaraza kasnije zahavata i gornje delove izdanka tako da oni mogu biti zahvaćeni celom svojm dužinom. Međutim zaraza se na njima ne primećuje. Patogen prezimljava u vidu micelije i piknida u kori rodnih (dvogodišnjih) izdanaka. Piknidi dozrevaju u martu i probijaju epidermis. Piknospore se raznose kišnim kapima u periodu od aprila do avgusta. Najviše piknospora se oslobodi u junu. Posle ostvarene infekcije nastaje period inkubacije. Inkubacioni period traje dosta dugo, [...]
Pod voćnim vinom se podrazumeva proizvod dobijen alkoholnim vrenjem voćne šire ili voćnog kljuka (izmuljano voće), po postupku koji se primenjuje u tehnologiji za dobijanje vina od grožđa. Mere nege i čuvanja voćnih vina u osnovi su iste kao one koje se primenjuju za vina od grožđa. Vina od voća mogu se spraviti raznim postupcima u odnosu na koje se svrstavaju u: stona (suva), desertna, gazirana, šampanjska i specijalna.
U svetu se najviše voćnog vina proizvede u Francuskoj, a proizvođači i istaknuti potrošači voćnih vina sa dugom tradicijom su Nemci, Englezi, Austrijanci i Švajcarci. U Normandiji i Bretanji se, na primer, popije preko 400 l voćnog vina po glavi stanovnika godišnje, dok se vina od grožđa potroše svega oko 30 litara. U našoj zemlji ne postoji duža tradicija niti veće interesovanje za spravljanje ove vrste vina.
Hemijski sastav voćne šire nije stalan i pojedini sastojci znatno [...]
Калемљење очењем на спавајући пупољак је најраширенији начин добијања воћних садница. Овим начином калемљења могу се размножавати све воћне врсте
које се производе на одговарајућим подлогама. Осим воћних расадника овим начином могу се произвести саднице и на окућницама. Старе аутохтоне сорте јабука, крушака и других воћних врста често не могу да се нађу у понуди расадничара па је једини начин да се до нових садница дође калемљење у сопственој режији. На малим површинама и мањи број садница произвођачи најчешће добију калемљењем на [...]
Berba je prošla, vino nam greje dušu, ali već treba misliti na radove u zimu. Prouzrokovači bolesti vinove loze sada se pritaje i čekaju proleće. Sakrivaju se u opalom lišću , ispucaloj kori čokota. Oprez !
Plamenjača vinove loze - prouzrokovač gljiva ( Plasmopara viticola ) Plasmopara se sada nalazi u opalom lišću,u unutrašnjem tkivu i to u obliku zimskih spora (oospora).
To su punije ćelije, pune ulja, otporne na zimu i zimi miruju.Tkivo lišća se pomalo raspada, trune i tako se oospore do proleća oslobode. U proleće kad otopli, vinova loza prolista i padne dovoljno kiše, zimske spore kliju i vrše zarazu sa lišća.
Pepelnica –prouzrokovač gljiva (Uncinula necator)
Zbog jakog napada pepelnice, nekih godina vinogradari ostanu bez roda, a vinograd pruža sliku kao da je izgoreo u plamenu. Zaraženi listovi i bobice otpadnu i na njima prezimljava pepelnica u obliku sitnih kuglica (to su plodonosna tela zvana kleistotecije), jedva vidljive. U proleće se [...]
