Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Proizvodnja maline je najunosnija u okviru voćarske proizvodnje na području zapadne Srbije. Do sada su se isključivo uzgajale jednorodne maline.Njihova osnovna karakteristika je da se prve godine formira vegetativni porast – izdanak, koji tek naredne godine daje rod. Na taj način u rodnim zasadima su redovno prisutni izdanci koji daju rod u toj godini, kao i izdanci koji već rano u proleće rastu iz zemljišta i koji rađaju naredne godine. Za razliku od ovih sorti, dvorodne – remontantne sorte – rađaju tokom dve godine, i u prvoj godini na izdancima koji su izrasli iste godine a na delu izdanka i naredne godine, kada rađa ijednorodna malina. Naime, u drugoj polovini vegetacije, jednogodišnji izdanak daje rod počev od vrha prema osnovi izdanka. Visina prinosa je zavisna od gajene sorte. Sorte koje ranije počinju sa berbom daju veći prinos jer imaju veći broj berbi, kao i bolji kvalitet ploda.Tako već u prvoj vegetaciji se ostvaruje deo prinosa, dok u narednoj [...]
Savremeni uzgoj vinove loze podrazumeva špalirni način gajenja. Međutim, šta uraditi sa starim, vrednim vinogradom, gajenim na čokotu? Moguće je prevesti takav vinograd na savremeni,
špalirni način gajenja. Прелазак од класичног на шпалирни начин гајења.
Ради се о превођењу винограда са чокотима густе садње са ниским стаблом на повишене форме и шпарилно гајење. Ту се ручни рад на обради земљишта, ђубрењу и заштити винограда од паразита може заменити механизацијом, што знатно појефтињују производњу и доводи до веће могућности за благовреме- но извођење појединих мера у производњи грожђа.
Чокот се од ниског стабла у полу- високо [...]
Vreme redovne rezidbe vinove loze
S obzirom na vreme u kojem se rezidba obavlja, kao i na stanje fiziološke aktivnosti vinove loze,
razlikuju se sledeće rezidbe:
1. rana jesenja rezidba,
2. obična jesenja rezidba,
3. zimska rezidba,
4. rana prolećna rezidba,
5. kasna prolećna rezidba
1. Rana jesenja rezidba – ovu rezidbu je moguće obaviti odmah posle završetka berbe grožđa, a pre
opadanja lišća, Međutim, s obzirom na nezamenjivu ulogu lišća u stvaranju organskih materija koje
doprinose jačanju i održavanju vegetativnog i rodnog potencijala čokota koji će se ispoljiti u
narednoj godini, postavlja se pitanje: „Čemu služi i koji je cilj rane jesenje rezidbe“?, s obzirom da
rana jesenja rezidba, usled prevremenog gubitka lisne mase sa čokota doprinosi njegovom
slabljenju i iznurivanju.krajem oktobra i početkom novembra meseca.
Zbog toga se ova rezidba ne preporučuje, a ostaje u domenu teorijskih mogućnosti koji nemaju
pozitivnu naučnu [...]
POSREDNICI
Posrednik (deblotvorac, interstock) je deo voćke koji je kalemljenjem umetnut između podloge i sorte. Posrednici se u praksi najčešće koriste u cilju prevazilaženja inkompatibilnosti između podloge i sorte, kao što je slučaj pri kalemljenju nekih sorti kruške (npr. Vilijamovke) na dunji. Pored toga, oni se mogu koristiti i u cilju smanjenja bujnosti podloge, što je slučaj na primer kod trešnje. Kod kajsije posrednici se koriste u cilju povećanja otpornosti na niske temperature i prouzrokovače bolesti.
Nisko kalemljene kajsije osetljive su na kolebanja temperature krajem zime usled čega dolazi do pucanja kore na deblu i ramenim granama. Te pukotine predstavljaju mesta potencijalne infekcije patogenima koji mogu izazvati prevremeno sušenje stabala. Na osnovu brojnih istraživanja i iskustava iz proizvodne prakse je utvrđeno da kajsija daje bolje rezultate ako se kalemi visoko (na 80-120 cm) na podlozi ili [...]
Najznačajniji ugljeni hidrati u grožđu jesu glukoza (grožđani šećer) i fruktoza (voćni šećer). Oni se najvećim delom obrazuju u listovima procesom fotosinteze, a jedan deo se obrazuje i u samim bobicama dok su zelene i sadrže hlorofil. Zelene bobice svojom fotosintetskom aktivnošću mogu zadovoljavati i do 20% sopstvenih potreba, ali se šećeri troše u procesu disanja pa je sadržaj šećera u zelenim bobicama mali. Sadržaj šećera je uslovljen većim brojem faktora, pre svega genetskim tj. sortom, zatim ekološkim uslovima gajenja vinove loze i samog načina gejenja tj. primenjene agrotehnike i ampelotehničkih mera.
Dok je grožđe nesazrelo odnos ova dva šećera je približno jednak. Vinske sorte u punoj zrelosti sadrže više šećera nego stone sorte. Kvalitetnije vinske sorte sadrže više šećera od manje kvalitetnih vinskih (pod uslovom da su ostali uslovi gajenja jednaki). Sadržaj šećera se menja tokom vegetacije. I glukoza i fruktoza u bobici se [...]
Proizvodnja maline je najunosnijau okviru voćarske proizvodnje na području zapadne Srbije. Do sada su se isključivo uzgajale jednorodne maline.Njihova osnovna karakteristika je da se prve godine formira vegetativni porast – izdanak, koji tek naredne godine daje rod. Na taj način u rodnim zasadima su redovno prisutni izdanci koji daju rod u toj godini, kao i izdanci koji već rano u proleće rastu iz zemljišta i koji rađaju naredne godine.Za razliku od ovih sorti, dvorodne – remontantne sorte – rađaju tokom dve godine, i u prvoj godini na izdancima koji su izrasli iste godine a na delu izdanka i naredne godine, kada rađa ijednorodna malina. Naime, u drugoj polovini vegetacije, jednogodišnji izdanak daje rod počev od vrha prema osnovi izdanka. Visina prinosa je zavisna od gajene sorte.Sorte koje ranije počinju sa berbom daju veći prinos jer imaju veći broj berbi, kao i bolji kvalitet ploda.Tako već u prvoj vegetaciji se ostvaruje deo prinosa, dok u narednoj [...]
