Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Marela je hibrid, trešnje i višnje, (S. Avium h S. Vulgars), te ima karakteristike i trešnje i višnje. Neki je ubrajaju u višnju, dok je drugi opisuju kao posebnu vrstu. Po habitusu plod više liči na trešnju, ali je aroma višnjina, tako je kvalitetniji i od jedne i od druge, te je vrlo cenjen za potrošnju u svežem stanju, kao stono voće i za preradu. Marele su autosterilne i interautosterilne, jer nemaju ujednačenu naslednu osnovu, dobro se oplođuju sa trešnjama i višnjama. Međutim, postoje sorte marela koje su delimićno autosterilne. Marele se međusobno razlikuju prema osobinama ploda, postoje marele sa krupnim plodovima i ružičastom pokožicom, koja je prozračna i kroz koju se vide žilice u mezokarpu, sok je bezbojan, kiseo, sa malo gorčine. I druge marele koje se zovu slatke višnje, liče po svemu na višnju, samo što su im plodovi slađi. Agrotehnika i pomotehnika marele je kao i kod višnje i trešnje.
Važnije sorte marele:
Kraljevska [...]
Zimsko prskanje treba obavljati na temperaturi vazduha iznad 5oC i po tihom vremenu. Prilikom zimskog tretiranja svi delovi voćaka, od vrha voćke do prizemnog dela stabla, moraju biti kvalitetno oprskani, sa većom količinom rastvora, tzv."kupanje voćaka" kako bi preparat dopro do svih otvora, pora i pukotina na voćki, jer su upravo to mesta gde prezimljavaju mnogi štetni agensi.
DRUGO PRSKANJE- pred početak otvaranja cvetnih pupoljakaU ovoj fazi treba primeniti neki od preparata za suzbijanje parazita Monilia laxa,prouzrokovača sušenja cvetova, grana i grančica: CHORUS, OLYMP, AKORD, SIGNUM, LENTOS, OCTAVE, BRAVO, DIONAL, SWITCH, ALERT, KUBIK, GALOFUNGIN i dr. Jednom od napred navedenih fungicida dodati neki od preparata za suzbijanje štetnih insekata: MOSPILAN, FASTAC, TALSTAR, TONUS, CALYPSO, ACTARA, CONFIDOR, ANTHOCID, DIMETOGAL, FENITROTIONi dr.
TREĆE PRSKANJE- faza precvetavanja.Tokom faze precvetavanja dunje za [...]
Čokoti se sade u parovima, na svakom se obrazuje po jedno stablo sa jednostrukom kordunicom. Kordunice su na dva čokota u paru usmerene u suprotnim pravcima. Parni čokoti se oslanjaju na zajedničku potporu. Prednosti sadnje parnih čokota su u tome sto je i pored relativno velikog broja čokota po hektaru (3.333) razmak ipak dovoljno veliki da bi se obrada zemljišta u redu i između redova lako sprovodila. U slučaju uginuća jednog čokota u paru, može se formirati kordunica za zamenu. Kao potpora služi relativno mali broj pritki: svega 1.100 po hektaru, jer se na jednu oslanjaju dva čokota. Sve to znatno smanjuje troškove podizanja vinograda.Sam uzgojni oblik ima niz pozitivnih karakteristika. Pre svega, pruža mogućnost opterećivanja čokota velikim brojem okaca, što pri dobrom đubrenju omogućuje postizanje visokih prinosa i u sorti koja ima sitne grozdove. Berba i rezidba se lako obavljaju, jer se sve operacije izvode u visini grudi. Zaštita od bolesti i štetocina [...]
Ovo je ekonomski najvažnija štetočina kruške. Najveće štete čini na mladim izdancima. Kruškina buva je sitan insekt i nalazi se na naličju lista i drugim delovima voćke. Tokom leta ja narandžasta a kasnije dobije tamniju boju. Larve su žućkastosmeđe. Ishranom na listu, dovode do njegovog kovrdžanja, sušenja i opadanja, a čitavi mladari zaostaju u porastu, plodovi su zakržljali. Napadnuti delovi voćke dobijaju tamnu boju jer ovi insekti luče slatku lepljivu materiju „mednu rosu“, na kojoj se razvijaju gljive čađavice. Kruškina buva ima više generacija godišnje.Za suzbijanje kruškine buve treba primeniti akaricid na bazi amamektina, uz obavezan dodatak parafinskig ulja. Sa primenom početi posle opadanja cvetnih latica, kada se obično pojavljuju prve larve, odnosno kada je 10-20 % mladara napadnuto. Tretman ponoviti posle 3-5 nedelja, u zavisnosti od jačine napada. Na početku piljenja larvi kruškine buve i formiranja prvih kolonija na letorastima se [...]
PROIZVODNJA VEGETATIVNIH PODLOGA JABUKE
Da bi se u voćarskoj praksi osobine pojedinih sorti mogle verno da prenose (koje su po svojoj prirodi heterozigotne), mora se primenjivati vegetativni način razmnožavanja voćaka. Za unapredjenje i intenziviranje voćarske proizvodnje vegetativno razmnožavanje je bilo i sada je jedan od osnovnih činilaca, tako da se savremeno voćarenje ne može ni zamisliti bez ovog načina razmnožavanja. Dok je u slobodnoj prirodi generativno razmnožavanje opšta pojava, a vegetativno izuzetak, dotle je u voćarstvu sasvim obrnuto - vegetativno razmnožavanje voćaka je primenjeno masovno a generativno izuzetno. Najveći praktični značaj u razmnožavanju voćaka ima kalemljenje, koje se praktikovalo još pre naše ere, a naročito kod starih Feničana, Grka i Rimljana. Prema sigurnim istorijskim izvorima, stari narodi su naučili da se služe veštinom kalemljenja znatno pre nego što [...]
Šljiva je listopadna, višegodišnja drvenasta voćka, pa se kod nje smenjuju periodi pritajenog života (zimski odmor) i aktivnog života (vegetacija).
PERIOD ZIMSKOG ODMORA (NOVEMBAR-FEBRUAR) NOVEMBAR
1. Vađenje, klasiranje, trapljenje, pakovanje i isporuka izdanaka, sejanaca i sadnica šljiva
2. Zaštita izdanaka, sejanaca i sadnica šljiva u trapu od miševa, voluharica, zečeva, srna i domaćih životinja.
3. Stratifikovanje ili setva semena šljiva u semeništu radi jarovljenja
4. Podizanje rastila šljiva
5. Podizanje zasada šljiva (šljivika)
6. Popuna praznih mesta u mladim šljivicima
7. Đubrenje šljivika stajnjakom i mineralnim đubrivima (K, P, Ca)
8. Zimska obrada šljivika
9. Skidanje i čuvanje kalem-grančica šljiva u hladnjači 10. Zimsko prskanje šljiva
10. Postavljanje mamaca protiv štetnih glodara u šljivicima
12. Zaštita šljiva od zečeva, srna i domaćih životinja ogradom od pletene žice oko voćnjaka ili [...]
