Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
PROIZVODNJA VEGETATIVNIH PODLOGA JABUKE
Da bi se u voćarskoj praksi osobine pojedinih sorti mogle verno da prenose (koje su po svojoj prirodi heterozigotne), mora se primenjivati vegetativni način razmnožavanja voćaka. Za unapredjenje i intenziviranje voćarske proizvodnje vegetativno razmnožavanje je bilo i sada je jedan od osnovnih činilaca, tako da se savremeno voćarenje ne može ni zamisliti bez ovog načina razmnožavanja. Dok je u slobodnoj prirodi generativno razmnožavanje opšta pojava, a vegetativno izuzetak, dotle je u voćarstvu sasvim obrnuto - vegetativno razmnožavanje voćaka je primenjeno masovno a generativno izuzetno. Najveći praktični značaj u razmnožavanju voćaka ima kalemljenje, koje se praktikovalo još pre naše ere, a naročito kod starih Feničana, Grka i Rimljana. Prema sigurnim istorijskim izvorima, stari narodi su naučili da se služe veštinom kalemljenja znatno pre nego što [...]
GENERATIVNE PODLOGE
Amelanchier sp. (merala) je srednje tolerantna podloga, kako prema niskoj tako i prema visokoj pH-vrednosti zemljišta. Sorte dunje okalemljene na njoj su vrlo male bujnosti. Ne formira izdanke. Sa sortama dunje ima osrednji afinitet. Otporna je prema bakterijskoj plamenjači, mikoplazmatičnom sušenju dunje i nematodama.
Crataegus oxyacanta L. (crveni glog) je srednje tolerantan prema niskoj i visokoj pH-vrednosti zemljišta, što praktično znači da nije probirač prema zemljištima. Toleriše i veću vlažnost zemljišta. Sa sortama dunje ima dobar afinitet. Okalemljene sorte su bujnog stabla (do 10 m visine), male bujnosti i dobre rodnosti. Srednje slabo formira izdanke. Otporna je prema bakterijskoj plamenjači, krvavoj vaši i nematodama.
Sorbus (domestica, torminalis) je osetljiv prema niskoj pH-vrednosti zemljišta, a srednje tolerantan prema visokoj. Srednjeg je afiniteta sa sortama dunje. Stablo je [...]
Priprema roda jagode za narednu godinu počinje završetkom berbe. Rodni potencijal za narednu godinu formira se tokom septembra, pa sve do polovine novembra. U to vreme odvija se diferenciranje cvetnih pupoljaka. Koliko će se cvetnih pupoljaka diferencirati najviše zavisi od primenjenih agrotehničkih mera posle berebe – uklanjanje stolona, održavanje i obrada zemljišta, uništavanje korovskih biljaka, đubrenje, navodnjavanje i zaštita od biljnih bolesti i štetočina.
Posle berbe jagode potrebno je nastaviti uklanjanje stolona sa živićima u više navrata sve dok izbijaju. Po pravilu ne treba dozvoliti obrazovanje živića. Stoloni se mogu zakidati noktima, makazama ili kultivatorima pri redovnoj obradi zemljišta. Ne smeju se otklanjati vučenjem, jer se time povređuju bokori jagode.
Obrada zemljišta u čistoj obradi obavlja se radi uništavanje korova i čuvanja vlage u zemljištu. Ona treba da bude plitka (5-6 cm) zbog plitkog korenovog sisitema biljaka i uglavnom [...]
Čađava krastavost jabuke i kruške - Venturia inaequalis i Venturia pirina Simptomi bolesti: Parazit se razvija na svim zeljastim delovima voćaka. Do infekcije dolazi odmah nakon pojave lista iz pupoljka. Na lišću i lisnim dršakama pojavljuju se svetlosmedje i maslinasto mrke, okruglaste pege sa tipičnom prevlakom na licu lista. Mlado lišće ukoliko je inficirano u ranijoj fazi deformiše se, uvija, kržlja i prevremeno opada. Ukoliko su zaraze kasnije dolazi do pojave jasno oivičenih mrko-zelenih pega. U okviru ovih pega obrazuje se sloj plute ispod zaraženog mesta, parazitirano lisno tkivo se sasušuje, ispupči, odvaja se i otpada. Ciklus razvoja: Parazit prezimljava u izumrlom lišću na površini zemlje, a u svom razvoju ima dve faze - parazitnu i saprofitnu. Parazitna faza počinje klijanjem askospora koje nošene vetrom (na udaljenosti do 100 metara) i u uslovima dužeg vlaženja lišča prouzrokuju infekciju - primarna infekcija. Tokom godine dolazi do [...]
Rezidba remontantnih (dvorodnih) sorti maline - Obavlja se u proleće pre kretanja vegetacije, a u zavisnosti od namene plodova i vremena kada će početi njihovo zrenje odrediće se vrsta i način rezidbe. Ako želimo da kod remontantnih malina imamo rod u junu, onda izdanke iz prethodne vegetacije proređujemo i skraćujemo do prve bočne grančice na kojoj je donela rod u prethodnoj godini, što je najčešće na visini od 70 do 80 cm iznad zemlje. U donjem delu izdanka ostaće pupoljci iz kojih će se razviti rodne grančice koje će doneti rod. Paralelno sa rastom i razvijanjem grančica i njihovim plodonošenjem razvijaće se i novi mladi izdanci koji će doneti puni rod u tekućoj vegetaciji. Letnji rod je značajno manji nego jesenji kod remontantnih sorti maline.Mnogo jednostavniji način je košenje svih starih izdanaka do zemlje pre kretanja vegetacije. Ako se kosi sve redom najbolje je to uraditi motornim trimerom pri čemu se ostatak izdanka cepa i kao takav ne daje [...]
Zelena rezidba obavlja se u toku vegetacije vinove loze i kod vinskih i kod stonih sorti radi poboljšavanja kvaliteta groždja. Kao osnovne mere primenjujemo lačenje, prekraćivanje glavnih lastara, prekraćivanje zaperaka i uklanjanje listova oko grozdova.
Lačenje ili plevljenje loze predstavlja uklanjanje lastara sa višegodišnjeg drveta u više navrata na početku vegetacije. Cilj je da se rezervne hranljive materije usmere u mlade lastare. Listovi su na njima još mali i ne stvaraju dovoljno nove organske materije, preko potrebne za cvasti i njihov porast.
Prekraćivanje vrhova lastara uključuje zakidanje vrhova neposredno pre cvetanja ili odmah posle cvetanja (pinciranje) i zalamanje vrhova lastara u fenofazi intenzivnog porasta bobica. Dakle, svesno se uklanja vršni deo lastara, privremeno usporava njegov porast i preusmeravaju hranljive materije u grozdove. To se odražava na veličinu grozda. (sl. 1).
Prekraćivanje ili zalamanje zaperaka je efikasnija mera u [...]
