Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
OBLIKOVANJE HORIZONTALNE PALMETEJABUKE
Horizontalna palmeta ima dekorativni izgled pa se formira pri podizanju amate rskih voćnjaka i u vrtovima, i to samo na slabo bujnim podlogama jabuke i kruške. Na većim voćarskim plantažama nije pogodna usled stalnog i pojačanog opterećenja rodom i stalnog usporavanja priticanja vode. Zbog toga se rodno drvo ne obnavlja i posle nekoliko uzastopnih rodnih godina počinje da odumire. Na prevojima ramenih grana i na vrhovima voćke, usled pojačanog priticanja vode, razvijaju se jaki i bujni nerodni mladari, koje stalno treba rezati.
Formiranje oblika. U proleće prve godine po sadnji sadnice se prekrate na oko 60cm iznad zemlje, do prvog reda žice. Pri vrhu sadnice ostavi se 4-5 pupoljaka iz kojih će se razviti letorasti.
Kad letorasti dostignu dužinu od 30-40 cm (sredinom jula), od njih se odabere 5 najboljih, od kojih će najviši služiti za produženje debl a, a donja dva treba
pažljivo poviti i privezati [...]
Mušmula (Mespilus germanica) je manje listopadno drvo ili žbun. Najbolje rezultate postiže na plodnim, umereno vlažnim i blago kiselim do neutralnim zemljištima. Bolje od dunje podnosi krečna zemljišta, a na teškim i vlažnim zemljištima joj se skraćuje vek. Otporna je prema mrazu, cveta kasno, čak u maju. Razmnožava se semenom i kalemljenjem na generativne i vegetativne podloge. Generativne podloge za mušmulu su: beli glog, obična oskoruša, divlja kruška, mušmula i dunja.
Beli glog je najvažnija generativna podloga za mušmulu, dosta je raširena u Srbiji. Pogodna je kao podloga za suva, laka, krečna i plitka zemljišta. Srastanje podloge i vijoke je čvrsto, guka se ne obrazuje na spojnom mestu, a rast kalema je ujednačen. Neke plemenite sorte nemaju afinitet sa ovom podlogom pa se kao posrednik koristi obična mušmula.
Obična oskoruša se ređe koristi kao podloga za mušmulu iako ima dobar afinitet sa plemenitim sortama mušmule. Jedan od razloga je [...]
U proizvodnji višnje i trešnje trebalo bi posvetiti značajnu pažnju suzbijanju prouzrokovača bolesti i štetočina kako bi prinos bio optimalan i kako bi se očuvalo zdravlje stabala. Proizvodnju ovih kultura redovno ugrožava nekoliko značajnih prouzrokovača bolesti među kojima su najznačajnije lisna pegavost i sušenje cveta i grančica i trulež plodova i štetočine kao što su trešnjina muva, biljne vaši i eriofidne grinje. Kritični periodi za suzbijanje se moraju ispoštovati. U suzbijanju prouzrokovača lisne pegavosti ključno je da se reaguje primenom fungicida u fazi precvetavanja, a sa tretmanima treba nastaviti u intervalima od 7-14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Suzbijanje Monilinia spp. podrazumeva sprovođenje određenih agrotehničkih i pomotehničkih mera, uz neizostavnu primenu fungicida u fenofazi cvetanja i kasnije tokom sazrevanja plodova. U godinama sa većom količinom padavina broj tretiranja može biti veći i obrnuto. Prvo tretiranje za [...]
Dud (Morus) je rod višegodišnjeg listopadnog drveća i grmlja iz istoimene porodice (Moraceae). Ovaj rod obuhvata 10—16 vrsta, raširenih u umerenom pojasu severne polulopte. Najveći broj vrsta potiče iz Azije. Listovi su jednostavni, naizmenično raspoređeni. Cvetovi su jednopolni, sakupljeni u guste rese (muške cvasti su duguljaste, ženske okruglaste). U Srbiji se uglavnom gaje beli i crni dud. Osim u ishrani i za proizvodnju rakije (dudovača), beli dud (njegov list) se koristi i kao hrana za larve svilene bube. Dud je dugovečno drvo s bujnom krošnjom. Odgovaraju mu klima- tski i drugi uslovi u većini naših krajeva. Dostiže visinu od 25 i debljinu od metar i po, a starost od 200 do 300 pa čak i 500 godina. Njegovi plodovi mogu biti bele. ružičaste i crne boje. Dud se može koristiti za ishranu svinja i živine, a neki ga koriste za pečenje rakije. Majstori za rakiju tvrde da se dudovača mora pripremati i peći po posebnom postupku i u tom slučaju njen kvalitet [...]
OPRAŠIVANjE JABUKE
U voćarstvu polinacija (prenošenje polena na žig tučka) se vrši spontano, dodi rom žiga ili posredništvom različitih prenosilaca, kao što su vetar (anernofilija u oraha, leske i kestena), insekti (entomofilija kod većine voćnih vrsta) i čovek (u eksperimentima - homofilija).
Cvet i polen pojedinih vrsta voćaka su prilagodjeni načinu oprašivanja. Tako je polen anemofolnih biljaka lakši i suv, pa ga vetar lako prenosi a u entomofilnih je lepljiv i teži, pa se zadržava na telu insekta. Pored toga, u jednoj anteri anemofilnih voćaka ima i po 20 000 polenovih zrna, a u entomofilnih 1000 - 2000.
Medju skoro dvadeset hiljada vrsta insekata koji oprašuju voćke, najviše se ističe medonosna pčela. Ona živi u pčelinjim društvima a po lepom vremenu odlazi i po 3 km od košnice. Pri svakom izletu pčela poseti oko 70 cvetova. Na njenom maljavom telu se često nalazi i do 100000 polenovih zrna. Najaktivnija je na t" 20-22.
Zbog toga je [...]
Postoje četiri vrste ribizle: crna, crvena, bela i zlatna. Najveći značaj za voćarsku proizvodnju imaju crna i crvena ribizla. Ove dve vrste ribizla rastu u vidu žbunova do 1 m visine. Mogu se gajiti u svim voćarskim reonima Srbije, a najviše joj odgovaraju priplaniska područja. Ribizla se može gajiti po sistemu:
žbuna, žive ograde, palira i stablašice.
Ako se ribizla gaji kao žbun, sadi se u obliku kvadrata na rastojanju 2 m x 2m; 2,5m x 2,5 m; 3m x 3m. Kod pravougaonog rasporeda sadnje rastojanje između redova bi trebalo da bude 2,5 do 3m, a redu 1,5 do 2m za mehanizovanu obradu, dok za ručnu obradu sadnja se može obaviti na rastojanju 1,5-2m x 1 m. Sistem žive ograde. Ovaj sistem gajenja je bolji od prethodnog i primenjuje se više u komercijalnim zasadima, jer je lakša obrada i zaštita protiv prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina, a i veći je broj sadnica po jedinici površine, pa daje i veći prinos. Preporučeni razmak sadnje između redova je [...]
