Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Biljni hormon se obično definiše kao organska supstanca koja se proizvodi u jednom delu biljke i translocira u drugi deo gde, u veoma niskim koncentracijama, podstiče fiziološku reakciju. Biljni hormoni mogu da stimulišu ili inhibiraju rast, u zavisnosti od konkretnog hormona koji su uključeni, koncentracije i biljnog dela na koji deluju. Biljni hormoni se javljaju prirodno. Kada se oni hemijski sintetišu tada su poznati kao biljni regulatora rasta (BRR). Biljni regulatori rasta mogu se koristiti za kontrolu cvetanja, proređivanje plodova, regulisanje rasta, i prilagođavanje vremena berbe plodova u voćnjaku. Biljne regulatore biljka apsorbuje kroz ćelije listova i plodova, gde dolaze u interakciju sa biohemijskom "mašinerijom" biljke. Oni rade po principu imitiranja prirodnih biljnih hormona, ili tako što blokiraju proizvodnju ili aktivnost prirodnih biljnih hormona. Biljni hormoni mogu se grupisati u pet klasa jedinjenja: auksini, giberelini, citokinini, abscisinska [...]
Breskvin smotavac (Cydia molesta)Breskvin smotavac najčešće napada sorte breskve kasnijeg vremena zrenja. Dovodi do prevremenog opadanja plodova i pogoršanja kvaliteta onih koji ostaju na stablu. Plodovi su crvljivi puni izmeta gusenice, nepravilnog oblika. Štete pričinjava gusenica koja u ovom stadijumu prezimi ispod kore ili u pukotinama debla. Krajem aprila i tokom maja meseca iz kokona izleću leptiri koji odlažu jaja na vrhove grančica. Ispiljene gusenice se ubušuju u plod gde se razvijaju hraneći se narednih dvadesetak dana. Na mestu ubušivanja u plod nastaje smolotočina. Odrasla gusenica napušta plod i odlazi u pukotine na deblu. Nakon desetak dana pojavljuje se leptir druge generacije. Ova štetočina kod nas ima 3- 5 generacija.Breskvinog smotavca treba suzbijati pre nego što se gusenica ubuši u plod. Kritičan period za primenu insekticida su vreme polaganja jaja i vreme piljenja gusenice. Kada se gusenica ubuši nema svrhe primenjivati insekticide jer neće [...]
PODLOGE ZA JABUKU
Medju brojnim činio cima od kojih zavisi uspeh u proizvodnji jabuke vrlo značajno mesto pripada podlozi. Ona predstavlja posrednika izmedju plemenite sorte jabuke i zemljišta.
Podloga ne samo da utiče na fiziološke procese i habitus jabuke, već se pomoću nje sorta prilagodjava uslovima sredine i načinu gajenja.
U proizvodnji sadnica jabuke koriste se dve vrste podloge: generativne i vegetativne.
U svetu se više upotrebljavaju generativne podloge (sejanci = divljačice) za jabuku nego vegetativne. Vegetativna podloga se bolje prilagodjava sejancima raznih vrsta jabuke roda Malus Miller u veoma raznolikim uslovima sredine, zato se više koristi od generativne podloge.
GENERATIVNE PODLOGE
I pored krupnih nedostataka, a naročito heterozigotnosti, sejanci se kao podloga za jabuku još uvek najčešće koriste. Za proizvodnju podloga ranije se skoro isključivo upotrebljavalo seme divlje [...]
OPRAŠIVANjE JABUKE
U voćarstvu polinacija (prenošenje polena na žig tučka) se vrši spontano, dodi rom žiga ili posredništvom različitih prenosilaca, kao što su vetar (anernofilija u oraha, leske i kestena), insekti (entomofilija kod većine voćnih vrsta) i čovek (u eksperimentima - homofilija).
Cvet i polen pojedinih vrsta voćaka su prilagodjeni načinu oprašivanja. Tako je polen anemofolnih biljaka lakši i suv, pa ga vetar lako prenosi a u entomofilnih je lepljiv i teži, pa se zadržava na telu insekta. Pored toga, u jednoj anteri anemofilnih voćaka ima i po 20 000 polenovih zrna, a u entomofilnih 1000 - 2000.
Medju skoro dvadeset hiljada vrsta insekata koji oprašuju voćke, najviše se ističe medonosna pčela. Ona živi u pčelinjim društvima a po lepom vremenu odlazi i po 3 km od košnice. Pri svakom izletu pčela poseti oko 70 cvetova. Na njenom maljavom telu se često nalazi i do 100000 polenovih zrna. Najaktivnija je na t" 20-22.
Zbog toga je [...]
Ovaj način kalemljenja koristi se kada je podloga deblja od kalem grančice i kad ne možemo da kalemimo prostim ili engleskim spajanjem tokom proleća. Retko se primenjuje u rasadnicima ali se često koristi pri prekalemljivanju voćnih zasada kada jednu sortu želimo da zamenimo sa drugom ili pri kalemljenju na okućnicama kada se na odnegovanu podlogu kalemi neka autohtona sorta ili pojedine sorte koje se retko sreću u ponudi rasadničara. Kalemljenje pod koru treba izvesti kada podloga krene tokom proleća a kalem grančice treba skinuti nešto pre kretanja i čuvati u hladnijim prostorijama jer je uspeh kalemljenja bolji kada je kod podloge krenula vegetacija a kalem grančica miruje. Sama tehnika kalemljenja sastoji se u prekraćivanju makazama podloge ili grane ako se vrši prekalemljavanje. Rez se kalem nožem izgladi i zaseče se kora podloge vertikalno naniže oko 3 do 4 cm. Kalem grančica se priprema tako što se pravi kos rez sa suprotne strane od najnižeg pupoljka, na [...]
Za one koji su podigli zasade vinove loze važno je da poznaju kroz koje faze razvoja prolazi vinova loza. Period vegetacije vinove loze počinje kretanjem sokova u proleće a završava se u jesen
sa opadanjem lišća. U toku perioda vegetacije mogu se izdvojiti sledeće faze vegetacije –fenofaze razvoja.
1. kretanje sokova (suzenje)
2. porast lastara
3. cvetanje
4. razvoj bobica
5. sazrevanje bobica
6. sazrevanje lastara i opadanje lišća
Redosled odvijanja svake fenofaze uslovljena je genetski, a dužina trajanja zavisi od sorte, lozne podloge, meteoroloških uslova idr.
Metode proučavanja kretanja sokova
Početak kretanja sokova – suzenje se registruje kada na preseku zrelog lastara ili na starijem delu čokota ističe sok. Kada se zemljište oko korena zagreje na 6-8 C koren počinje svoju aktivnost, počinje da raste da se grana i usvaja vodu i mineralne materije koje potiskuje u nadzemni deo čokota. Početak kretanja sokova zavisi od [...]
