Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Kvalitetan, sortno čist i zdrastveno ispravan sadni materijal je jedan od osnovnih preduslova uspešne proizvodnje jagode. Sadnica - živić jagode proizveden u standardnim matičnjacima mora biti zdrav, svež, dobro razvijen sa očuvanim centralnim pupoljkom, lisnom rozetom od najmanje 3 listića i dobro razvijenim korenom (dužine veća od 8cm). U zavisnosti od načina proizvodnje, razvijenosti i načina čuvanja sadnice jegode se svrstavaju u 4 kategorije:
1) Zelene sadnice - uzimaju se iz matičnjaka od VIII do kraja IX meseca i direktno koriste za sadnju. Manje su zastupljene u odnosu na druge kategorije sadnica jer im je kvalitet nešto slabiji, a vreme sadnje nije odgovarajuće. Ranije korišćenje živića (u julu) nije komercijalno isplativo za proizvođače sadnica.
2) Frigo sadnice - uzimaju se iz matičnjaka na kraju vegetacije (oktobar, novembar), čiste se od lišća i zemlje, vezuju u snopove po 25, potapaju u rastvor nekog fungicida, stavljaju u plastične kese, a [...]
SORTE KULTIVISANE BOROVNICE
o sortimentu kulturnih borovnica nalazimo najviše podataka u radovima Darrowa i Scotta (1966.) iz SAD-a. Pokazalo se da se sorte osetno razlikuju po svim osobinama, kao i po reagovanju na ekološke uslove, a naročito po vremenu zrenja. U proizvodnim područjima SAD (Severna Karolina, Nju Džersi i Mičigen) vreme zrenja proteže se na čitavih 12 nedelja.
U današnje vreme u nizu američkih država borovnica ima veliki privredni značaj. SAD su najveći proizvođači borovnice LI svetu. Nešto sporije nego u SAD, ali postojano, plemenita borovnica se rasprostranjuje u nizu evropskih zemalja.
U Srbiji je borovnica veoma rasprostranjena u divljem stanju, dokje gajenje savremenih plemenitih sorti tek u začetku.
O sortimentu gajene borovnice podaci su uzeti iz američke literature.
Redosled visokožbunastili sorti borovnice po nekim karakteristikama ploda] (Darrow i Moore, J 966)
[...]
Šumska jagoda (Fragaria vesca) je veoma cenjena vrsta voća, izuzetnih hranljivih i lekovitih osobina kako ploda tako i lista i korena. Proizvodi od šumske jagode su deficitarni kako na domaćem tako i na ino tržištu. Šumska jagoda najbolje uspeva na plodnim, rastresitim, propusnim i humusnim zemljištima (sa više od 4% humusa). Reakcija zemljišta treba da bude blago kisela, sa optimalnom pH vrednosti od 5,0 do 6,5.Najpovoljniji prirodni uslovi za gajenje šumske jagode su brdsko-planinska podrucja preko 500 m n.v. odnosno područja gde prirodno vegetiraju divlji predstavnici šumske jagode.Za zasnivanje zasada šumske jagode potrebno je koristiti otvorene i blago nagnute terene (2-5 stepena) sa ciljem sprečavanja spiranja zemljišta, akumulacije hladnog vazduha i suvišne vode.Jedna od najkvalitetnijih i najotpornijih sorti šumske jagode je Regina koja je poreklom sa Alpa. Više od 100 godina veliki broj selekcionera je radio na njenom usavršavanju i sadapredstavlja [...]
Upotrebljava se kao stalni naslon za čokot niskog stabla,privremeno se koristi i u savremenim zasadima visokog stabla da bi se omogućio nesmetan tok formiranja uzgojnog oblika čokota. U oba slučaja, kolje je neophodno postaviti pre sadnje ili u toku same sadnje, a najkasnije odmah po završenoj sadnji kalemova. Ukoliko se ova mera ne sprovede na vreme, mogu nastati znatne štete, naročito u krajevima gde se javljaju jaki vetrovi koji mogu dovesti do očenjavanja mladih lastarića i otežati pravovremeno formiranje uzgojnog oblika.
Pogrešno je postavljati kolje u drugoj godini ili kasnije, pogotovu kada je porast lastara bujan. Tada su lastari veoma krti pa prilikom njihovog podizanja i vezivanja neminovno dolazi do očenjavanja. Kolje se najčešće izrađuje od drveta, bagrema i četinara koji i imaju najduži vek trajanja. Pored drvenog kolja, veoma uspešno se kori - sti i metalno kolje od žice debljine 8-12 mm, kao i plastično kolje. Dužina kolja kreće se od 120-200 cm. [...]
Kalifornijska štitasta vaš – Quadrospidiotus perniciosus je štetočina voćnih vrsta. Najčešće napada jabuku i krušku a može se javiti i na breskvi, trešnji, šljivi, vinovoj lozi. Godišnje, u našim uslovima razviju se 2-3 generacije. Štitasta vaš prezimljava u stadiju larve ( larve 2 stepena- kao polno nezrela jedinka). Vaši koje tokom jeseni ne dostignu stadijum razvoja larve 2 stepena – crnog štitića preko zime najčešće propadnu usled uticaja niskih temperatura; što znači da nakon blagih zima možemo očekivati jači intezitet pojave ove štetočine. Prezimele larve se uglavnom potpuno razviju do maja meseca. U voćnjaku se zapažaju po okruglastim, sivim štitovima, prečnika 1,5 – 2 mm. Ispod štitova su odrasle ženke koje su nepokretene, dok su mužjaci pokretni. Štete pravi hraneći se sokovima iz stabla, grana, lišća i plodova. Napadnute voćke naročito pri napadu jakog inteziteta zaostaju u razvoju, suše se a napadnuti plodovi gube [...]
Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova (Monilinia spp)U godinama u kojima zbog perioda hladnijeg vremena sa obilnim padavinama dolazi do produženog cvetanja u velikoj meri se povećava mogućnost infekcije.Štete mogu biti izuzetno velike. Simtpomi se ispoljavaju na cvetovima, letorastima, grančicama i plodovima. Inficirani cvetovi dobijaju mrku boju,suše se i opadaju. Sa inficiranih cvetova zaraza prelazi na grančice koje može prstenasto da zahvati. Iznad zahvaćenog dela dolazi do sušenja grančice. Trulež plodova se javlja tokom njihovog sazrevanja. Inficirani plodovi trule. Prve infekcije se dešavaju u fenofazi početka cvetanja. Infekcija cveta se najčešće dešava preko žiga tučka i to su glavne zaraze.Obično je potrebno 3-6 dana od ostvarivanja infekcije do pojave prvih znakova nekroze.Optimalne temperature za ostvarivanje infekcije ovim patogenom su u intervalu od 22-25˚C. Na ovim temperaturama dovoljno je da cvet bude vlažan 3-4 časa. Infekcije [...]
