Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
OBLIKOVANJE JABUKE PO SISTEMU PILAR
Ovo je noviji način gajenja voćaka i uglavnom se koristi za najintenzivniju proizvodnju jabuke, a zasniva se na uzgojnom obliku koji u sebi ima elemente vretenastog žbuna i vertikalne kordunice.
Intenzivnost ovog sistema gajenja, pre svega, postiže se gustim sađenjem sadnica jabuka, tako da po jednom hektaru može da bude od 3000-5000 voćaka. Ovako veliki broj voćaka je moguć samo kalemljenjem izrazito kržljavih sorti (sper tipovi na izrazito kržljavim vegetativnim podlogama M9 i M26) i gajenjem jabuka u obliku uskog vretenastog žbuna. Pri gustoj sadnji rastojanje između jabuka u redu je ponekad manje od 1 m, a voćke se sade u dvorednim, trorednim i višerednim parcelama, a rastojanje između parcela predstavlja međure dno rastojanje, pa ga treba prilagoditi mehanizaciji koja će se u voćnjaku koristiti.
Osnovni princip gajenja voćaka po ovom sistemu sastoji se u [...]
Postoje četiri vrste ribizle: crna, crvena, bela i zlatna. Najveći značaj za voćarsku proizvodnju imaju crna i crvena ribizla. Ove dve vrste ribizla rastu u vidu žbunova do 1 m visine. Mogu se gajiti u svim voćarskim reonima Srbije, a najviše joj odgovaraju priplaniska područja. Ribizla se može gajiti po sistemu:
žbuna, žive ograde, palira i stablašice.
Ako se ribizla gaji kao žbun, sadi se u obliku kvadrata na rastojanju 2 m x 2m; 2,5m x 2,5 m; 3m x 3m. Kod pravougaonog rasporeda sadnje rastojanje između redova bi trebalo da bude 2,5 do 3m, a redu 1,5 do 2m za mehanizovanu obradu, dok za ručnu obradu sadnja se može obaviti na rastojanju 1,5-2m x 1 m. Sistem žive ograde. Ovaj sistem gajenja je bolji od prethodnog i primenjuje se više u komercijalnim zasadima, jer je lakša obrada i zaštita protiv prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina, a i veći je broj sadnica po jedinici površine, pa daje i veći prinos. Preporučeni razmak sadnje između redova je [...]
Uspeh kalemljenja zavisi od obrazovanja traumatičnog tkiva kalusa na spojnom mestu. Da bi se ono moglo obrazovati neophodno je da postoji botanička srodnost između podloge i vijoke (tzv. podudarnost, kompatibilnost ili afinitet), tj. da se kambijalna tkiva kalem-komponenata što više preklapaju.
Ovo je uslovljeno:
1) Botaničkom srodnošću kalem-komponenata (da kalem-komponente pripadaju jednoj vrsti voćaka ili barem istom rodu; za sada nema uspeha kod kalemljenja biljaka iz botanički različitih familija). Kompatibilnost je pravilo pri kalemljenju, ali ima i izuzetaka; npr. mogu se kalemiti i nesrodne voćke (kruška na dunju, glog, oskorušu, mušmula na glog, breskva na šljivu, badem na kajsiju, kruška na limun), ali ima i primera gde se botanički srodne voćke ne mogu kalemiti (npr. jabuka na dunju, kruška i jabuka, dunja na krušku, itd.).
2) Kod mehaničke inkopatibilnosti kalem sraste i u prvo vreme se ne primećuje nepodudarnost, ali kasnije kada ta [...]
Broj sorti dunje je relativno mali i ograničen je na korišćenje svega nekoliko sorti u praksi. Kod nas se najčešće koriste leskovačka i vranjska dunja a ređe druge.LESKOVAČKA dunja Ovo je domaća sorta raširena po dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave i u Vojvodini. U narodu je nazivaju dunjom, za razliku od vranjske dunje koju zovu dunjac. Stablo leskovačke dunje je u početnom periodu rasta bujno, ali čim prorodi bujnost se smanjuje i mogla bi se označiti kao srednja.Kruna je široka, okrugla i sa oborenim granama koje pod teretom roda padaju do zemlje. Dosta je otporna prema bolestima i štetočinama (osim prema virusima). Prorodi relativno rano, a potom rađa redovno i obilno i to uglavnom na kratkim rodnim grančicama.
Oblik ploda je jabučast, okrugao, ravan ili rebrast, krupan do vrlo krupan (200-500 grama).Pokožica ploda u punoj zrelosti je limunasto žuta, meso ploda je sitnozrno, kiseloslatko, fine arome. Plodovi su posle berbe dobre [...]
Uzgojni oblici vinove loze visokog stabla (pergole ponekad dostižu i 250 cm, a na okućnicama i više), osetljivi su na niske zimske i prolećne temperature. U severnijim krajevima mogu se delimično zaštititi ostavljanjem kondira pri dnu čokota, koji u jesen treba zagrnuti. U slučaju izmrzavanja kordunica, čak i stablo, kondir će poslužiti za zamenu. Vinova loza spada u biljke prilično otporne na mraz – zrela jednogodišnja loza izmrzava na -25, a zimska okca na -16 stepeni. Ipak, lozi najveća opasnost preti u proleće, kada nabubreli pupoljci stradaju već na -4 stepena, a zeleni lastari na -2.5.Iz ovih podataka je jasno da visoki uzgojni oblici vinovoj lozi odgovaraju uglavnom u južnijim krajevima (pergola je najzastupljenija u Hercegovini i Makedoniji), ali i na okućnici, uz dobru negu i zaštitu, i u severnijim područjima. Iskustvo pokazuje da ovako gajena može dati zadovoljavajući i kvalitetan rod i u Vojvodini.
[...]
O rasporedu sorti prema odnosima oplođenja treba posebno voditi računa, zato što je to jedan od osnovnih uslova uspešne proizvodnje nekih voćnih vrsta. Voćnjaci u kojima se oko ove stavke, prilikom podizanja nije vodilo računa, morali su se prekalemljivati sa sortama oprašivača, ili su se nakon izvesnog perioda krčili.
Pri podizanju voćnjaka , ako se u njemu podižu autosterilne vrste, neophodan je izbor i raspored sorti prema odnosima oplođenja. To je jedan od osnovnih uslova rodnosti voćaka. Ukoliko je izražena samobesplodnost sorti, potrebno je da u svakom takvom voćnjaku bude zastupljeno najmanje po dve do tri sorte. Samo u voćnjacima gde su zastupljene samooplodne vrste može se u jednom zasadu održavati samo jedna sorta.
Rešenje se postiže izborom sorti i njihovim pravilnim rasporedom prema međusobnim odnosima sa oprašivačima. Treba saditi najmanji broj sorti, ali koje daju zadovoljavajuće prinose. Dve do tri, pa i više sorti gaje se kao osnovne za [...]
