Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
SPREČAVANjE OTPADANJA PLODOVAjABUKE
Utvrdjeno je da polenova cevčica pri prodiranju kroz tkivo stubića tučka ka semenom zametku luči naročiti hormon, koji podstiče razvijanje ploda. Konstatovano je da količina zametnutih plodova i njihovo razvijanje zavisi od količine hormona koji se obrazuje u cvetnom pupoljku. Proučavanje biljnih hormona kao stimulatora zametanja plodova dovelo je do praktične primene sintetički stvorenih organ skih materija koje deluju kao biljni hormoni. Primena ovih jedinjenja je višestruka i neobično korisna. Smatra se da se samim procesom oplodjavanja preko polenove cevčice unosi izvesna količina biljnog hormona u seme zametka, koji ga i sam svakako sadrži. Ove materije deluju na tkivo plodnika i tako se izaziva razvijanje ploda. Pomoću hormonske teorije može se objasniti i činjenica da razne sorte kao oprašivači obezbedjuju različit procenat oprašivanja, odnosno oplodjivanja. Znači da polenove cevčice različitih sorti unose i [...]
Tehnologija proizvodnje voćnih rakija je dosta složen posao iz razloga što se voćne rakije proizvode od raznih vrsta voća, svaka proizvodnja nosi svoju specifičnost. Najpoznatije vrste voćnih rakija koje se kod nas proizvode su: šljivovica, kajsijevača, breskovača, kruškovača, višnjevača, dunjevača, jabukovača, lozovača i komovica. U zavisnosti od vrste voća treba znati da svaka vrsta plodova voća ima svoje sopstvene karakteristike od kojih zavisi pravljenje kljuka a kasnije i pečenje i proizvodnja kvalitetne rakije. Specifičnost proizvodnje voćnih rakija je to što se praktično u proizvodnji sve iskoristi od sirovine do finalnog proizvoda pa i ostataka proizvodnje.
U toku proizvodnje treba obratiti pažnju da ne dođe do nepravilnosti tokom proizvodnje jer se to odražava na kvalitet rakije.
Neke od najčešćih nepravilnosti su:
nečistoća sudova
nezrelost i trulost plodova voća
neodstranjivanje koštica kod koštičavog voća
odugovlačenje sa [...]
Postoje četiri vrste ribizle: crna, crvena, bela i zlatna. Najveći značaj za voćarsku proizvodnju imaju crna i crvena ribizla. Ove dve vrste ribizla rastu u vidu žbunova do 1 m visine. Mogu se gajiti u svim voćarskim reonima Srbije, a najviše joj odgovaraju priplaniska područja. Ribizla se može gajiti po sistemu:
žbuna, žive ograde, špalira i stablašice.
Ako se ribizla gaji kao žbun, sadi se u obliku kvadrata na rastojanju 2 m x 2m; 2,5m x 2,5 m; 3m x 3m. Kod pravougaonog rasporeda sadnje rastojanje između redova bi trebalo da bude 2,5 do 3m, a redu 1,5 do 2m za mehanizovanu obradu, dok za ručnu obradu sadnja se može obaviti na rastojanju 1,5-2m x 1 m.
Sistem žive ograde. Ovaj sistem gajenja je bolji od prethodnog i primenjuje se više u komercijalnim zasadima, jer je lakša obrada i zaštita protiv prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina, a i veći je broj sadnica po jedinici površine, pa daje i veći prinos. Preporučeni razmak sadnje između redova je [...]
Dugoročni ciljevi oplemenjivanja domaće šlive su stvaranje novih sorti najbolje prilagođenih agroekološkim uslovima umereno kontinentalne klime, otpornih prema niskim zimskim temperaturama, poznim prolećnim mrazevima i suši, otpornih prema virusu šarke šljive i prouzrokovača ekonomski značajnih bolesti. Institut Čačak je vodeća institucija u oplemenjivačkom radu ove voćne Institut za voćarstvo Čačakvrste, koji je pored već i u Evropi priznatih i raširenih sorti kao što su Čačanska rodna, Čačanska lepotica i Čača- nska rana, stvorile mnogo novih značajnih sorti šljive koje zavređuju pažnju proizvođača. U poslednjih devet godina Institutu za voćarstvo je priznato sedam sorti šljive i to: Boranka, Timočanka i Mildora (2004.godine), Krina (2005.godine), Zlatka i Pozna plava(2008.godine) i poslednja među njima NADA(2012.godine) nada4_m.jpgSorta NADA je nastala spontanom hibridizacijom američke sorte Stenlej (Stanley) i Rumunske sorte Skolduš. [...]
Uspeh kalemljenja zavisi od obrazovanja traumatičnog tkiva kalusa na spojnom mestu. Da bi se ono moglo obrazovati neophodno je da postoji botanička srodnost između podloge i vijoke (tzv. podudarnost, kompatibilnost ili afinitet), tj. da se kambijalna tkiva kalem-komponenata što više preklapaju.
Ovo je uslovljeno:
1) Botaničkom srodnošću kalem-komponenata (da kalem-komponente pripadaju jednoj vrsti voćaka ili barem istom rodu; za sada nema uspeha kod kalemljenja biljaka iz botanički različitih familija). Kompatibilnost je pravilo pri kalemljenju, ali ima i izuzetaka; npr. mogu se kalemiti i nesrodne voćke (kruška na dunju, glog, oskorušu, mušmula na glog, breskva na šljivu, badem na kajsiju, kruška na limun), ali ima i primera gde se botanički srodne voćke ne mogu kalemiti (npr. jabuka na dunju, kruška i jabuka, dunja na krušku, itd.).
2) Kod mehaničke inkopatibilnosti kalem sraste i u prvo vreme se ne primećuje nepodudarnost, ali kasnije kada ta [...]
Ogrozd je višegodišnja biljka. Pripada obitelji Grossulariaceae, rodu Grossularia. Evropske sorte ogrozda proizašle su selekcijom od evropske vrste Gr. reclinata var. vulgare. U našoj zemlji ogrozd se gaji na beznačajno malim površinama, uglavnom na okućnicama, te se uzgoj ove vrste nigde ne evidentira. U Evropi, u Rusiji, Engleskoj, Holandiji, Nemačkoj, Češkoj i Poljskoj, gdje zauzima značajne površine i daje obilan rod, predstavlja značajnu industrijsku sirovinu. U SAD se, takođe, gaje američke sorte ogrozda. Ekonomski značaj uzgoja ogrozda zasniva se, pre svega, na biološkim osobina plodova ogrozda, na visokoj rodnosti, atraktivnom izgledu žbuna u vreme zrenja plodova i praktičnim koristima u prehrani i preradi.
Uzgoj ogrozda je vrlo zanimljiv, jer rano dolazi u rod i daje značajno visoke prinose , a može se uzgajati uspešno I do 20 godina. Koliki je značaj uzgoja ogrozda u Evropi može se naslutiti po nazivima kao što su "EVROPSKI SEVERNI VINOGRAD", [...]
