Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Najveći deo aromatičnih materija gubi se u toku vrenja voća. Šljiva - "modro" zlato se pretvara u rakiju. Najbitnije kod spravljanja voćnih rakija je očuvanje voćne arome karakteristične za voće od koga se rakija pravi. Da bi se očuvala voćna aroma kod rakija kao što su rakije od breskve, kajsije, šljive, kruške, šljive ... potre- bno je pridržavati se određenih uputstava i pravila u toku vrenja, destila - cije i čuvanja ovih proizvoda. Najveći deo aromatičnih materija gubi se u toku vrenja voća.
Takođe prisustvo stranih primesa, nečistoća, trulo voće i prisustvo koštica u voću narušava aromu već prilikom formiranja kljuka. Zato je potrebno da se pre stavljanja na vrenje voće dobro opere, da se odstrane natruli plodovi i najbitnije da se iz voća odstrane koštice jer kao što je već poznato koštice u sebi sadrže cijanovodoničnu kiselinu štetnu po zdravlje ljudi.
Proces vrenja je takođe bitan za očuvanje aromatičnih materija. Kod voćnih [...]
Vinova loza "VOLI" bakar, ali bakar je označen kao "tvrdoglav" metal koji se dugotrajno zadržava u površinskom sloju zemljišta (0-15 cm) sa velikim afinitetom vezivanja za organsku materiju i tako jednom unet ima mogućnost akumulacije veoma dugi niz godina. Površine koje su bile pod vinogradima u dalekoj prošlosti (pre više i od 50 godina) a danas se koriste kao bašte, njive i pašnjaci i dalje imaju značajno povišen sadržaj bakra u odnosu na relevantnu kontrolu.U cilju dobijanja visokog i stabilnog prinosa grožđa, opšte je poznato da je proizvo - đačima, pored primene ostalih mera agrotehnike, najvažniji zadatak pervencija bolesti vinove loze.
Od 1885. godine u vinogradima Francuske preparat Bordovska čorba (Ca(OH)2 + CuSO4) ima tradicionalnu primenu kao zaštitno sredstvo protiv prouzrokovača plamenjače (Plasmopara viticola) jednom od najopasnijih patogena vinove loze. Kasnije pa sve do danas, već više od jednog veka fungicidi na bazi bakra (najčešće u [...]
Opredeljenje za odgovarajuću visinu stabla čokota u poznatim ekološkim uslovima podrazumeva uzimanje u obzir više činilaca, od kojih svaki na svoj način preko stabla utiče na ispoljavanje vegetativne snage i potencijala čokota, a preko elemenata rodnosti na prinos i kvalitet grožđa.
Najvažniji činioci koji utiču na opredeljenje pri izboru visine stabla čokota su:
-godišnji raspored toplote i vlage,
-zemljište i njegove karakteristike,
-osobine sorte i lozne podloge,
-tehnološki postupci u proizvodnji grožđa
Toplotni uslovi u fenofazi mirovanja, kao i temperaturne sume i njihov mesečni raspored u toku vegetacije imaju veći uticaj na određivanje visine stabla čokota nego vlažnost, odnosno količina i raspored padavina, a naročito u uslovima u kojima je vlažnost moguće regulisati navodnjavanjem.
Kretanje najpre vršnog okca, a zatim ostalih po redu ispod njega, do osnove na neorezanom jednogodišnjem lastaru svakog proleća, našlo je objašnjenje u [...]
U proteklih nekoliko godina proizvodnja plodova trešnje doživljava pravi procvat. Sve više je poljoprivrednika koji se okreću proizvodnji ove voćne vrste, čak i onih koji se nisu bavili voćarstvom. Pre podizanja zasada treba imati na umu, da je pored sve veće ponude atraktivnih sorti, veoma proširen i izbor podloga prilagođenih različitim zemljišnim uslovima i primenjenoj agrotehnici. U narednim redovima date se najosnovnije osobine nekih podloga za trešnju koje se koriste kod nas i u svetu.
- Divlja trešnja: pri klasičnoj tehnologiji gajenja daje veoma bujna stabla, sorte okalemljene na njoj kasnije stupaju na rod, otežana je rezidba i berba zbog velikih gabarita krune, gustina sklopa 250-350 st/ha (razmak sadnje: 6-7m x 5-6m).
- Magriva: sorte na njoj pokazuju manju bujnost (10-20%) od divlje trešnje. Pogodna je za suva i krečna zemljišta, a teško uspeva na teškim i vlažnim zemljištima. Sa nekim sortama trešnje (Van, Burlat, Hedelfingen) ima slabiji [...]
Đubrenje jagode gajene na PE foliji (fertigacija)Ukoliko je pri zasnivanju zasada jagode obavljeno meliorativno đubrenje stajnjakom, njegova aktivnost se održava do 3 godine, što je i maksimalna dužina eksploatacionog perioda zasada jagode.Reakcija zemljišta pogodna za gajenje jagode je od 5,5 do 6,5, odnosno blago kisela.Redovna mera pri gajenju jagode na foliji je prihrana vodotopivim đubrivima kroz sistem za navodnjavanje 'kap po kap' (tzv.fertigacija), jer obezbeđuje potpunu iskoristivost đubriva uz lako programiranje doza. Formulacije đubriva treba birati u skladu sa fenološkim fazama razvoja biljke. Potrebne količine hranljivih elemenata rastvaraju se u vodi u posebnom sudu i uz pomoć posebnih uređaja-dozatora na principu vakuuma ubacuje se u vodu u sistemu za navodnjavanje.U proleće na početku vegetacije treba koristiti đubriva sa naglašenim sadržajem fosfora, tzv.startere, sa formulacijama od 44% do 52% fosfora. Ova đubriva treba da pojačavaju [...]
Vinogradari pripremu podruma moraju obaviti na vreme. Kada otpočne berba i prerada grožđa podrumi moraju biti spremi da dočekaju novu sezonu. Iskusni vinogradari i vinari pripreme za berbu počinju na vreme, obično sredinom ili krajem , avgusta meseca zavisno od vinogradarskih područja i vremena sarevanja grožđa, kako bi se izbegli zastoji u toku berbe i procesa prerade grožđa.
Pripreme obuhvataju:
- pregled i ispravnost opreme u podrumu kao što su muljače, prese, cednice;
- zatim pripreme vinskih sudova (bačve, cisterne, kace);
- nabavku potrebne dodatne opreme i materijala i to širomera, zatim nabavka kvasaca, bistrila, sredstva za sumporisanje.
Ako vinobran nije kupljen ove godine već postoje prošlogodišnje zalihe i ako je pritom neadekvatno čuvan treba biti jako obazriv. Ovo sredstvo vremenom gubi zaštitna i antiseptička svojstva , pa posledice mogu biti katastrofalne zato je radi svake sigurnosti najbolje nabaviti nove količine [...]
