Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Sušenje cvetova i grančica i mrka trulež plodova (Monilinia spp)U godinama u kojima zbog perioda hladnijeg vremena sa obilnim padavinama dolazi do produženog cvetanja u velikoj meri se povećava mogućnost infekcije.Štete mogu biti izuzetno velike. Simtpomi se ispoljavaju na cvetovima, letorastima, grančicama i plodovima. Inficirani cvetovi dobijaju mrku boju,suše se i opadaju. Sa inficiranih cvetova zaraza prelazi na grančice koje može prstenasto da zahvati. Iznad zahvaćenog dela dolazi do sušenja grančice. Trulež plodova se javlja tokom njihovog sazrevanja. Inficirani plodovi trule. Prve infekcije se dešavaju u fenofazi početka cvetanja. Infekcija cveta se najčešće dešava preko žiga tučka i to su glavne zaraze.Obično je potrebno 3-6 dana od ostvarivanja infekcije do pojave prvih znakova nekroze.Optimalne temperature za ostvarivanje infekcije ovim patogenom su u intervalu od 22-25˚C. Na ovim temperaturama dovoljno je da cvet bude vlažan 3-4 časa. Infekcije [...]
Plamenjača šljive je ekonomski značajno oboljenje šljive, javlja se na svim sortama ove voćne vrste ali naročito je osetljiva sorta požegača. Prouzrokovač ovog oboljenja je patogen –Polystigma rubrum.
Na području Kolubarskog okruga koji je poznat po gajenju šljive bolest se javlja svake godine ali u različitom intezitetu u zavisnosti od uslova za razvoj ovog patogena. Poljoprivredni proizvođači uglavnom štite zasade tako da nema značajnih i većih štete prouzrokovanih pojavom patogena – Polystigma rubrum. Ukoliko se na vreme ne uradi zaštita pri većim zarazama dolazi do toga da biljka uzgubi lišće od plamenjače šljive, često u jesen ponovo prolista i procvate što znači da je izgubljen rod za sledeću godinu.
Simptomi se javljaju na lišću u vidu pega različite veličine koje su u početku sitne a kasnije se šire i mogu potpuno da prekriju lisku. Pege su u početku žućkaste,nešto kasnije narandzaste i na kraju crvene boje. Tkivo u okviru pega [...]
Pergole se kod nas nazivaju i hladnjaci, vinjage, venjaci, osmanluci, senice i odrine. Osnovna karakteristika ovog uzgojnog oblika, koji ima brojne modifikacije, jeste visoko stablo koje se na određenoj visini grana u dva, tri ili vise dugačkih ili kraćih krakova kordunice. Na njima se primenjuju razni oblici rezidbe, u zavisnosti od sorte.Na primeru kalifornijske pergole objasnicemo kako se ovaj uzgojni oblik formira.U prvoj godini gaji se samo jedan lastar, koji se u jesen orezuje na jedno do dva okca. Druge godine na čokotu se, uz kolac gaje jedan ili dva lastara, radi postizanja što veće dužine i debljine. U proleće treće godine lastari se srezuju do visine krova pergole, koja je kod kalifornijske pergole na 130 do 140 cm. Na toj visini je za stub učvršćena kosa prečka i tu se nalazi i žica. Kada lastari na stubu dostignu od 3 do 6 cm, odstrane se svi osim 3-4 na vrhu.U proleće četvrte godine dva najviša lastara na stablu orežu se na 2-3 okca, a dva donja se [...]
Upotrebljava se kao stalni naslon za čokot niskog stabla,privremeno se koristi i u savremenim zasadima visokog stabla da bi se omogućio nesmetan tok formiranja uzgojnog oblika čokota. U oba slučaja, kolje je neophodno postaviti pre sadnje ili u toku same sadnje, a najkasnije odmah po završenoj sadnji kalemova. Ukoliko se ova mera ne sprovede na vreme, mogu nastati znatne štete, naročito u krajevima gde se javljaju jaki vetrovi koji mogu dovesti do očenjavanja mladih lastarića i otežati pravovremeno formiranje uzgojnog oblika.
Pogrešno je postavljati kolje u drugoj godini ili kasnije, pogotovu kada je porast lastara bujan. Tada su lastari veoma krti pa prilikom njihovog podizanja i vezivanja neminovno dolazi do očenjavanja. Kolje se najčešće izrađuje od drveta, bagrema i četinara koji i imaju najduži vek trajanja. Pored drvenog kolja, veoma uspešno se kori - sti i metalno kolje od žice debljine 8-12 mm, kao i plastično kolje. Dužina kolja kreće se od 120-200 cm. [...]
Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi)
Trešnjina muva je najznačajnija štetočina trešnje i višnje kod nas. Bez obzira na vremenske uslove javlja se svake godine. Najviše napada srednje kasne i kasne sorte trešanja, dok kod višnje napada poznije i manje kisele sorte. Ova štetočina pravi direktne i indirektne štete. Direktne štete su crvljivost plodova, jer takvi plodovi pripadaju drugoj klasi. Indirektne štete se ogledaju u tome što ova štetočina ubušivanjem pravi oštećenja, jer se na taj način pojačava napad Monilinia spp. na plodovima. Trešnjina muva se pojavljuje polovinom maja, a kada je toplo može se pojaviti i ranije. Ženka polaže jaja na plodove trešnje i višnje kada oni počinju da menjaju boju od zelene ka crvenoj ili žutoj. Na jednom plodu može da se položi više jaja, ali se u njegovoj unutrašnjosti razvija uglavnom samo jedna larva.Za uspeh suzbijanja ove štetočine veoma je važna pravovremena upotreba insekticida. Najpovoljniji momenat za [...]
GENERATIVNE PODLOGE
Generativne podloge još uvek zauzimaju dominantno mesto u proizvodnji kajsije u svetu. U našoj zemlji ove podloge su daleko više zastupljene u odnosu na vegetativne podloge.
Kao generativne podloge za kaj siju se mogu koristiti sejanci kaj sije, raznih vrsta šljive (džanarika, trnošljiva, domaća šljiva), breskve i badema. U našoj zemlji najviše se koriste sejanci džanarike, a znatno manje sejanci ostalih šljiva (belošljiva i rakijske sorte šljive).
Sejanci kajsije
Sejanci kajsije su najviše korišćena podloga za kajsiju u svetu. Vodeća su podloga za kajsiju u Turskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Češkoj, Ukrajini, Jermeniji, Španiji i drugim zemljama. U našoj zemlji oni se skoro uopšte ne koriste.
Osobine biljke. Kajsija se u divljem stanju sreće u Kini, Mandžuriji i srednjoj Aziji (oblast Tjen-Šan). Raste kao srednje visoko drvo, koje do stiže [...]
