Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Prvo proletnje prskanje voća je borba protiv štetnih insekata, koji prezimljavaju u različitim stadijumima na voćkama.Da bi sprečili njihov negativan uticaj, pri kretanju vegetacije, moramo odraditi preventivno prskanje stabala, naročito onih starijih i zapuštenih.Pre tretiranja zasada, potrebno je izvršiti čitav niz radova u voćnjaku koji olakšavaju proces prskanja i povećavaju njegov efekat.Od pripremnih radova, najvažniji su sledeći:
- orezivanje i proređivanje krune voćki, gde treba ukloniti i uništiti polomljene i suve grane, mumuficirane plodove, kao i stabla,
- u zapuštenim i starim voćnjacima, potrebno je sastrugati stare i ispucale kore, očistiti stabla od lišaja i mahovina, koji predstavljaju veliku prepreku za uspešno delovanje sredstava na insekte koji prezimljavaju na stablu, naročito štitaste vašiPrskanje treba da bude, temeljno kupanje voćaka. Mlaz tečnosti treba da zahvati čitavu voćku, od najtananijih grančica na kojima se nalaze jaja [...]
UPOTREBNA VREDNOST VRSTEKupina, kao vrsta koja raste u širokom spektru ekoloških uslova, može, kao i borovnica, da bude vrsta koje će omogućiti brži razvoj brdsko-planinskih područja. Plod kupine sadrži veliki broj dragocenih sastojaka koji povoljno deluju na ljudski organizam (šećeri 10-12%, org. kiseline 0.7-1.5%, pektini, celuloza, mineralne materije-posebno Ca i Fe, belančevine 1.2%, uqa 1%, vitamine C, B, A, enzime i bojene materije). Rentabilna je i jednostavna za gajenje i zaštitu od štetočina; rano, redovno i obilno rađa i na nepogodnim terenima, pa služi i kao odlično biološko antierozivno sredstvo; poboljšava pčelinju pašu (naročito pozniju u kojoj se oskudeva). Poglavlje vezano za ovu vrstu neće se baviti divljim formama. EKOLOGIJA VRSTEOd više vrsta kupina ističe se ROBUS FRUTICOSA od koje su proizašle najbolje vrste. Kupina uspeva na svakom zemljištu, upotrebljivom za biljnu proizvodnju. Daje dobre rezultate čak i na slabo [...]
Prilikom rezidbe treba težiti da se održi pravilan odnos između razvitka korenovog sistema i krune, a unutar krune harmoničan odnos između vegetativnih i reproduktivnih organa. To se postiže prilagođavanjem intenziteta razidbe, u stanju u kome se voćke nalaze. Pod intenzitom rezidbe se podrazumeva određen odnos između rodnog i nerodnog drveta koje rezidbom treba odbaciti da bi voćka donela dovoljnu količinu plodova dobrog kvaliteta, a istovremeno vrši se obnova i podlmađivanje rodnog drveta za narednu godinu. Intenzitet rezidbe zavisi od čitavog niza činilaca, a pre svega od vegetativnog stanja voćke. Prilikom određivanja intenziteta rezidbe treba se pridržavati sledećih principa: Voćke koje daju plod na jednogodišnjim grančicama moraju se jako rezati, kako bi se time obezbedilo obnavljanje celokupnog rodnog drveta za sledeću godinu.Rodnije sorte su vegetativno više iznurene od onih manje rodnih jer su hranile veći broj plodova, pa je potreba [...]
PODLOGE ZA JABUKU
Medju brojnim činio cima od kojih zavisi uspeh u proizvodnji jabuke vrlo značajno mesto pripada podlozi. Ona predstavlja posrednika izmedju plemenite sorte jabuke i zemljišta.
Podloga ne samo da utiče na fiziološke procese i habitus jabuke, već se pomoću nje sorta prilagodjava uslovima sredine i načinu gajenja.
U proizvodnji sadnica jabuke koriste se dve vrste podloge: generativne i vegetativne.
U svetu se više upotrebljavaju generativne podloge (sejanci = divljačice) za jabuku nego vegetativne. Vegetativna podloga se bolje prilagodjava sejancima raznih vrsta jabuke roda Malus Miller u veoma raznolikim uslovima sredine, zato se više koristi od generativne podloge.
GENERATIVNE PODLOGE
I pored krupnih nedostataka, a naročito heterozigotnosti, sejanci se kao podloga za jabuku još uvek najčešće koriste. Za proizvodnju podloga ranije se skoro isključivo upotrebljavalo seme divlje [...]
O rasporedu sorti prema odnosima oplođenja treba posebno voditi računa, zato što je to jedan od osnovnih uslova uspešne proizvodnje nekih voćnih vrsta. Voćnjaci u kojima se oko ove stavke, prilikom podizanja nije vodilo računa, morali su se prekalemljivati sa sortama oprašivača, ili su se nakon izvesnog perioda krčili.
Pri podizanju voćnjaka , ako se u njemu podižu autosterilne vrste, neophodan je izbor i raspored sorti prema odnosima oplođenja. To je jedan od osnovnih uslova rodnosti voćaka. Ukoliko je izražena samobesplodnost sorti, potrebno je da u svakom takvom voćnjaku bude zastupljeno najmanje po dve do tri sorte. Samo u voćnjacima gde su zastupljene samooplodne vrste može se u jednom zasadu održavati samo jedna sorta.
Rešenje se postiže izborom sorti i njihovim pravilnim rasporedom prema međusobnim odnosima sa oprašivačima. Treba saditi najmanji broj sorti, ali koje daju zadovoljavajuće prinose. Dve do tri, pa i više sorti gaje se kao osnovne za [...]
OBLIKOVANJE PALMETE LEPAŽ
Lepažova palmeta kao uzgojni oblik jabuke nastala je u težnji da se povijanjem sadnica smanji njihova bujnost, odnosno porast u visinu, a istovremeno da se podstakne razvoj nižih obrastajućih grana i rodnog drveta. Koristeći ovaj oblik krune, može se primeniti gusta sadnja jabuke, što uz slabo bujne podloge i smanjenju rezidbe u početnim godinama obezbeđuje rano stupanje voćaka u rod.
Lepažova palmeta je prvenstveno namenjena gajenju jabuka na slabo bujnim vegetativnim podlogama. Ranije se mnogo više koristila, danas manje i to za podizanje okućničkih i manjih proizvodnih zasada.
Pored navedenih preimućstava u prvim godinama rasta, ovaj oblik kasnije ispoljava nedostatke. Zbog stalnog izbijanja velikog broja mlad ara na previjenom mestu (koji se moraju redovno uklanjati), dolazi do zasenjivanja i ogoljavanja nižih delova krune a istovremeno, vršni delovi povijenih grana brzo slabe, pa [...]
