Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Kod slabo bujnih sorti višnje na sopstvenom korenu (kao što je oblačinska višnja) najčešće se primenjuje modifikovana piramidalna kruna malih dimenzija. U prvoj godini u fazi bubrenja pupoljaka treba precizno prekratiti posađene sadnice na visinu od 120 centimetara, neposredno iznad predviđenog pupoljka iz kojeg razvijeni mladar treba da bude produžnica debla.
Kada mladari dostignu dužinu od 15 do 20 centimetara biraju se oni pogodni za skeletne grane. Ostale mladare treba otkloniti iz osnove ili pincirati. Kada ostavljeni mladari dostignu dužinu od 50 - 60 centimetara treba ih poviti pod uglom od 30 do 45 stepeni. Ukoliko se ova mera izostavi u ovom periodu , nije kasno da se uradi narednog proleća, najbolje u fazi cvetanja.U drugoj godini produžnica se prekraćuje radi dobijanja grana druge stalaže na 90 do 100 centimetara iznad poslednje gornje ramene grane kod bujnih, a kod slabije bujnih sorti na 70 do 80 centimetara. Ukoliko voćka ima slabiji porast, primenjuje [...]
Parazitna gljiva Phomopsis viticola napada sve delove vinove loze i izaziva veoma opasnu bolest pod nazivom Crna pegavost ili Fomopsis. Može, ako se ne sprovode mere zaštite, da dovede do potpunog propadanje čokota. U našim vinogradima ova bolest je veoma raširena, ali joj se ne poklanja odgovarajuća pažnja, retko se usmereno suzbija, pa zato u skoro svakom vinogradu beležimo njeno prisustvo, a neretko i veoma velike štete koje donosi. Utisak je da pojedini vinogradari ne prepoznaju bolest pa slabost pojedinih čokota i pojavu drugih simptoma karakterističnih za ovu bolest,pokušavaju da reše pojačanim đubrenjem.
Crna pegavost je postаla veliki problem u novije vreme kao posledica smаnjenja upotrebe fungicidа nа bаzi bаkrа i sumporа, koji su se ranije jаko puno koristili.
Simptomi se u toku vegetаcije nаjbolje uočаvаju nа mlаdarima, i to pri osnovi na drugoj i trećoj internodiji, u obliku izduženih tаmnih pegа. Pege zbog rаzvojа bolesti pucаju i [...]
Органска и минерална ђубрива ( са макро - и микро - елементима) се могу користити (непосредно или посредно) у борби против штеточина ратарских култура, као и за смањење губитака које оне наносе. Применом цинк-сулфата забележен је напад шведске мушице на 7% биљака кукуруза, у поређењу са 23% у неђубреној контроли (Susidko et al., 1982). Бакар и никал су се показали токсичним за ларве скочибуба. Применом молибдена умањују се штете од ситона на детелини. Такође неке врсте азотних ђубрива могу се користити за сузбијање извесног броја врста или група штеточина, [...]
JOSTA (Ribes nigrum x Ribes grossularia)Josta je vrsta jagodastog voća nastala ukrštanjem crne ribizle i ogrozda i kombinuje svojstva ove dve vrste – izgleda kao ogrozd, bez trnja je, bogatog ukusa koji podseća na mešavinu grožđa, borovnice, kivija. Plodovi joste su bobice tamno ljubičaste, skoro crne boje, smeštene u grozdiće od po 3-5 kom. Plodovi su bogati hranljivim materijama i vitaminima a naročito vitaminom C. Bobice su veoma čvrste i pogoduju za sve vidove upotrebe od stone potrošnje pa do prerade u džemove, želea, sokove, za pite isl. Josta raste kao žbun visine do 1,8 m, izdržava veoma niske temperature i do -40° C, tolerantna je na letnje vreline i ima potrebu za svega 1000 sati zimskog mirovanja što utiče na njeno rano kretanje u proleće. Zbog njenog ranog kretanja u hladnijim klimatima može da strada od poznih-prolećnih mrazeva. Sadi se na razmaku od 1,5 do 1,8 m u redu, na dobro dreniranom i blago kiselom zemljištu. Reže se u toku zimskog [...]
Voće se sadi u jesen i u proleće. Jesenja sadnja je mnogo bolja od prolećne. Sadnjom u jesen se izbegavaju mnogi radovi koji se moraju izvesti da bi se sadnice sačuvale u zdravstveno ispravnom stanju do proleća. Ako se sadnja obavi u jesen, skraćuje se manipulacija izvađenim sadnicama, od vađenja do sađenja, izbegava trapljenje i čuvanje do proleća, nema štete u trapu od štetnih glodara, izbegava se sušenje korena, smanjuju troškovi manipulacije. Mali broj proizvođača pravilno postupa sa sadnicama od vađenja do sađenja, tako da se dešava da se zdrava i ispravna sadnica, često, upropasti, a najosetljivije je jagodasto voće. Ako se sadnice pravilno ne pripreme za transport, može doći do njihovog isušivanja i obavezno je da se posle dužeg transporta sadnice navlaže vodom, bilo da se sadnice sade ili trape. Sadnice se ne smeju ostavljati van trapa na vetru, mrazu ili suncu jer će se na taj način upropastiti i najkvalitetnija i najzdravija sadnica. Takvim [...]
Antraknoza vinove loze
Na listu se javljaju sitne, nepravilnog oblika, tamno-mrke pege, koje postepeno blede po sredini. Rub pega je tamne do crne boje na liskama, a ljubičasto braon do ljubičasto crn na lastarima.
Nekrotirano tkivo liske najčešće ispada i list postaje šupljikav. Zaražrno mlado lišće se deformiše. Zbog spajanja pega lišće se prevremeno suši. Suše se i oboleli vrhovi mladara. Pege na mladarima pucaju, transformišu se u rak rane i udubljuju do srži. Zbog rak rana lastari se lako lome.
Pege se javljaju i na šepurini, formira se prsten i deo grozda ispod zahvaćenog mesta nekrotira i suši se.
Pege na bobicama liče na ptičje oko. Oboleli deo očvrsne i najpre je ulegnut a kasnije puca, pri čemu semenke ogoljevaju i ispadaju.
Epidemiologija : Parazit prezimi na opalom lišću, a posebno na lastarima odakle se u prolećce prenosi na lišće, mladare i grozdove. Svaka kiša pogoduje aktiviranju parazita. U toku vegetacije može doći do više [...]
