Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Jabučna osa (Hoplocampa testudinea) i kruškina osa (Hoplocampa brevis) se javljaju u vreme cvetanja (kraj aprila i početak maja). odlažu jaja ispod čašičnih listića ili u cvetnu ložu. Mesto odlaganja jaja kod kruškine ose je u obliku reza na pokožici gde je pokožica malo podignuta. Vreme napada je najduže mesec dana nakon cvetanja a posle toga pa gusenice idu u zemlju gde prezime. Ove štetočine imaju jednu generaciju godišnje.Štetu prave pa gusenice koje su žućkasto bele boje, savijene, i mogu narasti do 12 mm. Pa gusenice imaju tri para grudnih i 7 pari slabije razvijenih trbušnih nogu a kada se zgnječe imaju miris na stenice. Ove štetočine uzrokuju opadanje tek zametnutih plodova, pa sve dok plodovi ne dostignu veličinu lešnika. Na otpalim plodovima jabuke vidi se rupica (mesto izlaska gusenice) a po površini ploda se javlja površinska brazda smeđe boje. Kruškina osa ne pravi površinsku brazdu na plodu. Jedna larva može da ošteti 3-5 [...]
Zimsko mirovanje vinove loze kao jedan od dva ciklusa razvića vinove loze, počinje kada potpuno opadne lišće a završava se kada počne kretanje sokova u proleće. Na dužinu trajanja zimskog mirovanja veliki uticaj imaju sorte i klima.U umereno kontinentalnoj klimi ono traje od kraja novembra do druge polovine marta.
Razlikujemo dve vrste mirovanja:
1. fiziološko i
2. ekološko
Fiziološko mirovanje se odlikuje određenim fiziološkim stanjima zimskih okaca i pada u vreme kada su okca formirana i prilagođena uslovima prezimljavanja. Fiziološko mirovanje počinje krajem avgusta i traje 4 – 5 meseci, (do druge polovine januara).
Posle toga nastaje ekološko mirovanje koje je uslovljeno isključivo spoljnim uticajima. Od spoljnih faktora presudan uticaj ima niska temperatura, koja produžava period mirovanja. U periodu zimskog mirovanja količina vode u zrelim lastarima i višegodišnjim delovima loze je vidno smanjena i kreće se od 45 do 50%. Ukoliko je procenat vode u [...]
Evropa zahteva potpunu evidenciju upotrebe hemijskih preparata. Zato je bitno koje primeniti? Vrlo često se pitamo šta je protektivni, a šta je sistemični fungicid, ova dva pojma nisu sasvim jasna. Ako nisu jasna, kako se onda možemo odlučiti šta ćemo upotrebiti. Prvo smo imali na raspolaganju samo protektivne fungicide, prvo samo bakarne, a onda se na tržištu pojavio niz različitih organskih protektivnih fungicida. Već tada je običnom vinogradaru izbor bio težak. A dolaskom i sistemičnih izbor mu je još teži.
Na koji način deluju protiv peronospore ( a i ostalih gljiva ) s jedne strane protektivni i kakav je mehanizam delovanja sistemičnih fungicida?
Njihov mehanizam toksičnog (otrovnog) delovanja sasvim je drugačiji, pa otuda sledi i zaključak za šta da se odlučimo, dakle koji furigicid i kad da ga upotrebimo.
1./ Da prvo objasnimo kako deluju protektivni (zovu ih još i preventivni, profilaktički) fungicidi.
Mi njima obavljamo prskanje [...]
Crvena jabukina vaš je lokalno rasprostranjena vrsta. Razmnožava se samo na jabuci. U voćnjacima gde je prisutna obično se nalazi samo na jabuci na nekoliko stabala. Odrasle žive ženke su tamno plavičastosive, prekrivene voštanom prašinom. Larva je ružičasta do plavičastosiva. Vrsta prezimljava u stadujumu jajeta, koja su položena na kori drveta ili duboko u pukotinama kore debla i ramenih grana. Larve se pile rano u proleće u vreme listanja, kolonije se nalaze na lisnim pupoljcima. Kasnije se napad širi na mlade letoraste. Prvo se javljaju ženke osnivačice koje sisaju mlado lišće, koje se kovrdža i crveni. Viviparne su i počinju se razmnožavati. U trećoj generaciji se javljaju i krilate i beskrilne ženke, dok u četvrtoj generaciji se javljaju krilati mužjaci ali beskrilne ženke. Ove polno diferencirane jedinke se parei polažu jaja, obično od sredine juna do sredine jula.Mnoge kolonije nestaju krajem jula. Pored toga što se formiraju krilate [...]
Pravilan izbor zasada voćaka na jednoj lokaciji uslovljen je ekološkim ( prirodnim) uslovima tog kraja, potrebama za deficitarnim voćem, kao i kvalitetom i upotrebljivošću izabranih voćnih kultura. Prevashodno moraju se birati one vrste koje u tom kraju najbolje uspevaju, da odgovaraju potrebama domaćih i stranih tržišta, da su plodovi visoko kvalitetni i izdržljivi pri transportu i da se mogu koristiti zavisno od namene – kako za preradu, tako i za stono voće.
Takođe, značajno je i da samo gajenje zasada ne iziskuje mnogo radne snage, da je izabrana vrsta što otpornija prema biljnim bolestima i štetočinama, da rano prorodi, redovno i obilno rađa, kao i da je sama berba prilagodljiva radnoj snazi u rejonu. Odlučujuću ulogu pri izboru vrsta mogu imati i saobraćajni uslovi datog lokaliteta odnosno blizina tržišta ( većih potrošačkih centara i prerađivačke industrije).
Nakon izabrane vrste za podizanje zasada, moramo se odlučiti i na najpogodnije [...]
Kiseline predstavljaju drugi po važnosti sastojak grožđa. Prilikom određivanja vremena berbe pored sadržaja šećera važno je znati i sadržaj ukupnih kiselina. Najvažnije
organske kiseline su: vinska, jabučna i limunska kiselina. Osim ovih u grožđanom soku se nalaze i druge kiseline kao što su : ćilibarna, glukuronska, glikolna, oksalna, salicilna i druge, ali u veoma malim količinama (3-4% od ukupnih kiselina), pa je njihovo prisustvo praktično beznačajno. Sadržaj ukupnih kiselina je uslovljen većim brojem faktora, pre svega:
genetskim tj. sortom,
zatim ekološkim uslovima gajenja vinove loze i samog načina gejenja tj. primenjene agrotehnike i ampelotehničkih mera (najviše od genetskih faktora-sorte i od klimatskih uslova tokom sazrevanja grožđa). Tako kod jedne iste sorte može varirati po pojedinim godinama. Ukupne kiseline variraju u širokoj granici, od 3-12 g/l (izraženo u vinskoj kiselini). Kod nekih sorti u punoj zrelosti preovlađuje vinska, a kod [...]
