Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Органска и минерална ђубрива ( са макро - и микро - елементима) се могу користити (непосредно или посредно) у борби против штеточина ратарских култура, као и за смањење губитака које оне наносе. Применом цинк-сулфата забележен је напад шведске мушице на 7% биљака кукуруза, у поређењу са 23% у неђубреној контроли (Susidko et al., 1982). Бакар и никал су се показали токсичним за ларве скочибуба. Применом молибдена умањују се штете од ситона на детелини. Такође неке врсте азотних ђубрива могу се користити за сузбијање извесног броја врста или група штеточина, [...]
Skupljanje semena za proizvodnju podloga i sadnica voćaka. Podloge koje su nastale iz semena biljaka nazivaju se sejanci. Njihova proizvodnja obuhvata skupljanje i vađenjesemena, čuvanje, stratifikovanje, setvu, negu i vađenje sejanaca.Postupak skupljanja semena Svaki veći, legitimni voćni rasadnik trebalo bi da poseduje matičnjak odabranih divljih i plemenitih voćnih stabala za proizvodnju semena. Ukoliko takav matičnjak ne postoji, rasadničari su prinuđeni da seme nabavljaju od drugih proizvođača, ili da organizuju prikupljanje plodova radi obezbeđenja adekvatnog semena za proizvodnju sejanaca.Ipak, sopstvena proizvodnja semena ima više prednosti. Prvenstveno, tako je omogućen bolji uvid u morfološke i biološke osobine , kao i zdravstveno stanje semena. Samim tim cigurnija je proizvodnja sadnica.Matična stabla trebalo bi da su dobro razvijena, da redovno rađaju, da su im plodovi ujednačeni i da poseduju izraženu otpornost na ekstremno niske temperature, kao i [...]
Badem predstavlja cenjeno, vrlo kalorično i hranjivo voće, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Plodovi sadrže kvalitetne masnoće, belančevine, ugljenehidrate, mineralne i aromatske materije, vitamine. Osim velike upotrebe u domaćem kulinarstvu, značajna je njegova uloga i u prehrambenoj, farma-ceutskoj, konditorskoj i kozmetičkoj industriji.Badem je najstarija kultura koja se počela uzgajati na našem području. Danas se badem najviše uzgaja u Italiji, Španiji, Grčkoj, Maroku, u Kaliforniji (SAD) i dr. U zemljama s oštrijom klimom nego što je sredozemna, kao i u suptropskom području, uzgoj badema je ograničen. Procenjuje se da je u svetu pod bademom oko 1.100 000 ha, od toga je polovina u Sredozemlju.
AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA UZGOJ BADEMA
Temperatura
Badem je heliofitna voćka i da bi postigao dobru kvalitetu zahteva mnogo svetla i topline u vreme dozrevanja plodova. Cveta već u februaru i njegovi nežni, osetljivi cvetovi propadaju zbog mrazeva i [...]
Pitomi kesten (castanea sativa mll.) do skoro je kod nas tretiran kao šumska listopadna vrsta. Međutim, imajući u vidu hranljivu vrednost njegovog ploda (veliki sadržaj skroba, šećera, azotnih materija) kao i neke od važnih vitamina kao što su B, C i vitamin K, može se zaključiti da plod pitomog kestena ima izvanredno veliki značaj u ishrani ljudi, domaćih životinja i divljači, tako da je ovo značajna jezgrasta voćna vrsta. Pitomi kesten u ekološkom pogledu zauzima poseban položaj i uspeva samo u određenim i za njega pogodnim staništima. Pratioci pitomog kestena u prirodnom staništu su šumske vrste, kao što su hrast, bukva i breza, što može služiti kao indikator da se na površinama na kojima se nalaze pomenute vrste sa uspehom može gajiti pitomi kesten. Međutim, prisustvo kalcijuma u zemljištu ograničavajući je faktor za normalan rast i razvoj pitomog kestena.
Naša zemlja ima veoma malo samoniklog pitomog kestena, ali njegovo gajenje u Srbiji nije [...]
U proizvodnji višnje i trešnje trebalo bi posvetiti značajnu pažnju suzbijanju prouzrokovača bolesti i štetočina kako bi prinos bio optimalan i kako bi se očuvalo zdravlje stabala. Proizvodnju ovih kultura redovno ugrožava nekoliko značajnih prouzrokovača bolesti među kojima su najznačajnije lisna pegavost i sušenje cveta i grančica i trulež plodova i štetočine kao što su trešnjina muva, biljne vaši i eriofidne grinje. Kritični periodi za suzbijanje se moraju ispoštovati. U suzbijanju prouzrokovača lisne pegavosti ključno je da se reaguje primenom fungicida u fazi precvetavanja, a sa tretmanima treba nastaviti u intervalima od 7-14 dana u zavisnosti od vremenskih uslova. Suzbijanje Monilinia spp. podrazumeva sprovođenje određenih agrotehničkih i pomotehničkih mera, uz neizostavnu primenu fungicida u fenofazi cvetanja i kasnije tokom sazrevanja plodova. U godinama sa većom količinom padavina broj tretiranja može biti veći i obrnuto. Prvo tretiranje za [...]
Trešnjina muva napada pozne i srednje pozne sorte trešnje. Leti od maja do kraja juna, imaga se lako mogu uočiti na lišću i plodovima za vreme toplih sunčanih časova. Imago se hrani na listu, a nakon 10 – 15 dana počinje sa poleganjem jaja. Oplođena ženka teleskopski ubacuje jaja, larva se razvija, hrani mesom ploda i dovodi do crvljivosti plodova, čime umanjuje tržišnu vrednost ploda. Svaka ženka može da položi 60 i više jaja. Razvoj larve traje oko 30 dana, nakon čega se larva spušta u zemlju formira kokon, pretvara u lutku i prezimljava do sledeće godine. Sledeće godine izleće imago. Primećeno je da sledeće godine ne izleću sva imaga, već neka ostaju da prezime u kokonu dva, ili tri puta. Mere borbe podrazumevaju obradu zemljišta oko stabla kako bi se smanjio broj prezimelih jedinki. Postavljanjem lepljivih klopki u određenoj meri mogu smanjiti prisustvo trešnjine muve. Hemijske mere podrazumevaju primenu insekticida, preparati na bazi dimetoata, ako [...]
