Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Najznačajniji ugljeni hidrati u grožđu jesu glukoza (grožđani šećer) i fruktoza (voćni šećer). Oni se najvećim delom obrazuju u listovima procesom fotosinteze, a jedan deo se obrazuje i u samim bobicama dok su zelene i sadrže hlorofil. Zelene bobice svojom fotosintetskom aktivnošću mogu zadovoljavati i do 20% sopstvenih potreba, ali se šećeri troše u procesu disanja pa je sadržaj šećera u zelenim bobicama mali. Sadržaj šećera je uslovljen većim brojem faktora, pre svega genetskim tj. sortom, zatim ekološkim uslovima gajenja vinove loze i samog načina gejenja tj. primenjene agrotehnike i ampelotehničkih mera.
Dok je grožđe nesazrelo odnos ova dva šećera je približno jednak. Vinske sorte u punoj zrelosti sadrže više šećera nego stone sorte. Kvalitetnije vinske sorte sadrže više šećera od manje kvalitetnih vinskih (pod uslovom da su ostali uslovi gajenja jednaki). Sadržaj šećera se menja tokom vegetacije. I glukoza i fruktoza u bobici se [...]
Kestenjasta pegavost izdanaka maline (Didimela applanata)Ovo je jedno od najznačajnijih bolesti maline kod nas. Najveći intenzitet ima sredinom maja, a može trajati do sredine a nekada i do kraja juna. U našim uslovima uočava se krajem juna i jula meseca.Zaraza lišća mladih izdanaka maline započinje na ivici i širi se prema glavnom nervu. Usled zaraze dolazi do nekroze lišća između nerava u vidu latiničnog slova V, sa mrkožutim obodom oko lista.Zaraženo lišće se najčešće prevremeno osuši. Na zahvaćenim izdancima se javljaju tamne ljubičase pege koje se šire i prelaze u mrku boju.U toku zime na zaraženim izdancima dolazi do pojave srebrnastih ili sivkastih pega, pa se kaže da je došlo do izbeljivanja izdanaka.Ova bolest se suzbija primenom agrotehničkih i hemijskih mera. Najvažnije agrotehničke mere su: uklanjanje mladih izdanaka u periodu kada je intenzitet zaraze najveći, orezivanje i iznošenje zaraženih izdanaka, uništavanje korova, proređivanje [...]
Vreme berbe plodova dunje presudno utiče na kvalitet i njihova tehnološka svojstva, s obzirom na činjenicu da se hemijski sastav najintenzivnije menja oko 1-1,5 mesec pred berbu. Pošto dunja vrlo dugo vegetira, raste i do kraja oktobra, preranom berbom nastaće vrlo veliki gubici u težini (do 1% dnevno) ali i u kvalitetu. Skladišna sposobnost će im se umanjiti a uvećaće se gubici pri čuvanju. Ukoliko se pak dunje kasno uberu postoji opasnost od prekomernog opadanja i jače pojave truleži pri skladištenju. Zbog toga pri kasnijoj berbi plodove treba što kraće čuvati i brže preraditi.
Vreme berbe plodova dunje se u praksi određuje uglavnom po boji pokožice, lakoće odvajanja plodova od grane, boji semenjače semenke i dr. Vranjska i leskovačka dunja se beru na oko 160 do 170 dana od vremena punog cvetanja. Plodovi dunje se beru tako što se plod obuhvati rukom, blago uvrne i okrene na gore. Plodovi vranjske i leskovačke dunje nemaju pravu peteljku što [...]
NOVA - LETNJA GENERACIJA !! Pepeljasti grožđani moljac zajedno sa žutim grožđanim moljcem napada grožđe u našim vinogradima. Prezimljava u obliku lutke. Godišnje ima 3 generacije. Leptiri prolećne generacije počinju da se javljaju pre cvetanja. Gusenice se najpre uvlače u cvetove i izjedaju ih. Posle cvetanja zapredaju gnezda obavijajući bobice kojima se hrane. "Paučina" u grozdovima je prvi jasan znak prisustva ove štetočine i čitavi delovi grozda mogu biti uništeni. Za 3-4 nedelje gusenice odrastu do 11 mm pa tokom juna i jula zapredaju u raznim zaklonima svilaste bele čaurice iz kojih se pretvaraju u leptire letnje generacije. Tada ženke polažu jaja naročito na bobice grozda, a gusenice žive u njima i dok ne izrastu, uništavaju ih, a tada se ponovo učaure i daju leptire jesenje generacije. Treća generacija moljca pojavljuje se krajem avgusta, početkom septembra i tada ženke svoja jaja polažu na poluzre le bobice grožđa. Položena jaja se suše - ako [...]
Pergole se kod nas nazivaju i hladnjaci, vinjage, venjaci, osmanluci, senice i odrine. Osnovna karakteristika ovog uzgojnog oblika, koji ima brojne modifikacije, jeste visoko stablo koje se na određenoj visini grana u dva, tri ili vise dugačkih ili kraćih krakova kordunice. Na njima se primenjuju razni oblici rezidbe, u zavisnosti od sorte.Na primeru kalifornijske pergole objasnicemo kako se ovaj uzgojni oblik formira.U prvoj godini gaji se samo jedan lastar, koji se u jesen orezuje na jedno do dva okca. Druge godine na čokotu se, uz kolac gaje jedan ili dva lastara, radi postizanja što veće dužine i debljine. U proleće treće godine lastari se srezuju do visine krova pergole, koja je kod kalifornijske pergole na 130 do 140 cm. Na toj visini je za stub učvršćena kosa prečka i tu se nalazi i žica. Kada lastari na stubu dostignu od 3 do 6 cm, odstrane se svi osim 3-4 na vrhu.U proleće četvrte godine dva najviša lastara na stablu orežu se na 2-3 okca, a dva donja se [...]
Zelena rezidba obavlja se u toku vegetacije vinove loze i kod vinskih i kod stonih sorti radi poboljšavanja kvaliteta groždja. Kao osnovne mere primenjujemo lačenje, prekraćivanje glavnih lastara, prekraćivanje zaperaka i uklanjanje listova oko grozdova.
Lačenje ili plevljenje loze predstavlja uklanjanje lastara sa višegodišnjeg drveta u više navrata na početku vegetacije. Cilj je da se rezervne hranljive materije usmere u mlade lastare. Listovi su na njima još mali i ne stvaraju dovoljno nove organske materije, preko potrebne za cvasti i njihov porast.
Prekraćivanje vrhova lastara uključuje zakidanje vrhova neposredno pre cvetanja ili odmah posle cvetanja (pinciranje) i zalamanje vrhova lastara u fenofazi intenzivnog porasta bobica. Dakle, svesno se uklanja vršni deo lastara, privremeno usporava njegov porast i preusmeravaju hranljive materije u grozdove. To se odražava na veličinu grozda. (sl. 1).
Prekraćivanje ili zalamanje zaperaka je efikasnija mera u [...]
