Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Pravilan izbor zasada voćaka na jednoj lokaciji uslovljen je ekološkim ( prirodnim) uslovima tog kraja, potrebama za deficitarnim voćem, kao i kvalitetom i upotrebljivošću izabranih voćnih kultura. Prevashodno moraju se birati one vrste koje u tom kraju najbolje uspevaju, da odgovaraju potrebama domaćih i stranih tržišta, da su plodovi visoko kvalitetni i izdržljivi pri transportu i da se mogu koristiti zavisno od namene – kako za preradu, tako i za stono voće.
Takođe, značajno je i da samo gajenje zasada ne iziskuje mnogo radne snage, da je izabrana vrsta što otpornija prema biljnim bolestima i štetočinama, da rano prorodi, redovno i obilno rađa, kao i da je sama berba prilagodljiva radnoj snazi u rejonu. Odlučujuću ulogu pri izboru vrsta mogu imati i saobraćajni uslovi datog lokaliteta odnosno blizina tržišta ( većih potrošačkih centara i prerađivačke industrije).
Nakon izabrane vrste za podizanje zasada, moramo se odlučiti i na najpogodnije [...]
Zemljišta teškog mehaničkog sastava sadrže visok sadržaj gline i daleko su podložnija sabijanju u poređenju sa zemljištima lakšeg mehaničkog sastava sa više peska. Obrada zemljišta nudi samo kratkoročna rešenja, a kao najbolja rešenja su preventivne mere koje sprečavaju sabijanje zemljišta.Upotreba pluga ili tanjirača, deluje na sabijanje zemljišta, a naročito ako se konstatno obrađuje u istom smeru, a što je još važnije na istu dubinu.
Sabijeno zemljište ima puno simptoma, a pouzdan znak sabijenosti predstavlja:
vidljivi tragovi točkova u usevu;
deformisano korenje (najčešće raste i razvija se horizontalno umesto vertikalno);
zadržavanje vode na površini zemljišta
povećana potrošnja energenata pri obradi zemljišta (potrebno više snage);
usporen rast biljaka (zbog vode i/ili hraniva);
smanjenje prinosa.
Najbolji lek za smanjenje sabijenosti je izbegavanje obrade zemljišta dok je ono prevlažno. Izbor oruđa obrade zemljišta predstavlja [...]
Jabukin smotavac (Cydia pomonella)Ovo je najopasnija štetočina jabuke kod nas. Dovodi do prevremenog opadanja plodova i pogoršanja kvaliteta onih koji ostaju na stablu. Plodovi su crvljivi i puni izmeta gusenice. Štete čini gusenica leptira koja u ovom stadijumu prezimi ispod kore ili u pukotinama debla. Krajem aprila i tokom maja i juna iz kokona se pojavljuju leptiri koji polažu jaja na plodove i lišće koje okružuje plodove. Nakon 7-14 dana u zavisnosti od temperature, ispiljene gusenice se ubušuju u plod, gde se razvijaju hraneći se mesom ploda sledećih dvadesetak dana. Gusenica potom napušta plod i odlazi u pukotine na deblu. Nakon desetak dana pojavljuje se leptir. Leptiri druge generacije lete od polovine jula do kraju avgusta i polažu jaja na plodove. Gusenice druge generacije po napuštanju plodova odlaze na skrovita mesta i prezimljavaju.Veoma važno je jabukinog smotavca suzbiti pre nogo što se gusenica ubuši u plod. Kritični periodi za primenu insekticida [...]
Sadnja može biti: jesenja, zimska i prolećna.
Jesenja sadnja je najbolja zato što preseci žila brže kalusiraju, voćke su bolje obezbeđene vodom i takve sadnice se brže i bolje razvijaju. Jesenu sadnju treba obaviti do 25.novembra. Na sadnicama treba izvršiti defolijaciju (skinuti lišće) koja može biti hemijska ili ručna. Sadnice ne smeju biti starije od dve godine. Prolećna sadnja se vrši kod voćki koje su osetljive na niske temperature i treba je obaviti što ranije, najkasnije do marta meseca. Pre same sadnje pregledaju se sadnice. Koren treba da bude svetle bele boje. Podkorica takođe treba da bude bele boje što ukazuje da je sadnica sveža. Duže korenove žile treba skratiti na dužinu 15-20cm tako da presek bude manje kos da bi došlo do bržeg i lakšeg zarastanja.
Sadnice se sade u rupama (jamićima) koje mogu biti raznih dimenzija (što zavisi od prethodne prirpreme zemljišta) i napravljene ručno ili mašinski. Na dobro pripremljenom zemljištu [...]
Niske i dugotrajne temperature (od – 20 do -24°C) krajem januara i početkom februara nanele su značajne štete na vinovoj lozi. U zavisnosti od lokaliteta, sorte, kao i nivoa primene agrotehničkih mera oštećenja su različita.
Najviše su izmrzla zimska okca, kod stonih i osetljivih vinskih sorti, stradali su i lastari. Međutim, bilo je vinograda gde su stradali i višegodišnji delovi loze koji nisu bili pod snežnim pokrivačem.
U 2012 godini u nekim vinogradima štete od izmrzavanja umanjile su prinos od 30- 40%.
Kod čokota gde su izmrzli delovi-kordunice iznad površine snega iz spavajućih okaca u toku prošle vegetacije razvio se veći broj lastara različite debljine, pa je neophodno formirati čokot, odnosno uzgojni oblik.
Za formiranje uzgojnog oblika treba birati lastare umerene bujnosti koji će doneti rod u ovoj godini. Veoma bujne i slabe treba ukloniti do osnove, a najniži lastar treba orezati na dva vidljiva okca koja će poslužiti kao rezerva. Rezidbu [...]
Svrha tehničkih pravila rezidbe jeste da uskladi i obezbedi planirane tekuće i dugoročne potrebe
koje su vezane za dugovečnost čokota, njegov vegetativni i rodni potencijal, prinos i kvalitet
grožđa, šire i vina. Od tehničkih pravila mogu se spomenuti sledeća, koja doprinose pomenutom
cilju:
a). rodni lastari koji se pri rezidbi ostavljaju za kondire i lukove orezuju se tako što se rez obavlja na
1,5 – 2,0 cm iznad gornjeg okca koje se želi ostaviti. Rez, po pravilu, treba da je gladak i kos i to sa
suprotne strane od najvišeg okca.
b). lastare jalovake ili rodne, ali suvišne lastare sa stabla čokota, krakova ili rodnih rodnih čvorova
kordunice koje želimo da odstranimo, treba orezati što niže, tj. do njihove osnove na praveći pri tom
tzv. „čepove“, na kojima pored spavajućih okaca ostaju i crna okca koje će se za vreme vegetacije
sigurno razviti u nepotrebne jalovake.
c). pri rezidbi starijih i debljih delova loze na čokotu, bilo da se rezidba [...]
