Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Gljiva Taphrina deformans je prouzrokovač kovrdžavosti lišća breskve. Kovrdžavost lista predstavlja jedno od ekonomski najznačajnijih oboljenja breskve. Javlja se svake godine i ukoliko se ne sprovedu mere zaštite može dovesti do potpune defolijacije biljaka. Karakteristični simptomi ove bolesti su kovrdžavost lišća, zadebljanja i pojave klobuka na listovima.Taphrina deformans prezimljava konidijama (sporama) koje su locirane oko pupoljaka ili u šupljinama kore breskve. U vreme bubrenja pupoljaka breskve, kada počne razmicanje ljuspica pupoljka, konidije klijaju u kapi vode i ostvaruju primarnu zarazu. Za ostvarivanje primarnih zaraza neophodno je prisustvo vlage (kiša, rosa, magla...). Najveći intenzitet zaraze se ostvaruje kada je u fenofazi bubrenja pupoljaka breskve kišovito vreme sa temperaturama između 15-21°C. Kada se pojave prvi listići, od fenofaze roze pupoljka, oni ne mogu biti zaraženi patogenom Taphrina deformans. Kasnije tokom vegetacije nema novih [...]
Osnovna pravila rezidbe
1. veoma kratka i kratka rezidba dovode do smanjenja prinosa grožđa po čokotu, jer se
potencijalno najrodnija središna i vršna okca sa jednogodišnjeg rodnog lastara rezidbom
odbacuju,
2. da bi se postigao veći prinos grožđa neophodno je pri redovnoj rezidbi, kod većine sorti,
ostaviti lukove čija dužina i broj zavise od sorte, prosečne mase grozda i koeficijenta
plodnosti, oblika i visine stabla čokota, naslona za lozu, uslova sredine i dr.
Osnovni cilj i zadatak pravilne i kvalitetno izvedene redovne rezidbe je obezbeđenje planiranog
prinosa i kvaliteta grožđa u tekućoj godini. Rezidbom se rešavaju i drugi zadaci koji su usmereni
osnovnom cilju, a to su: pomoću rezidbe se formira i stalno održava određeni oblik čokota i njegov
raspored u prostoru, obezbeđenje odgovarajućeg broja kvalitetnih lastara koji će poslužiti za rezidbu
i plodonošenje u narednoj godini, rezidba je za sada najpogodniji i najefikasniji metod rada u [...]
Borovnica je atraktivna biljka za gajenje jer njeni plodovi su traženi na tržištu. Ona se sadi na prethodno pripremljenom zemljištu. Umesto klasične pripreme cele površine, danas se sve više preporucuje
sadnja u kanale (rovove), sadnja na lejama (bankovima) i sadnja u iskopane jame. NAŠA ŠANSA ZA IZVOZ -pogledajte sajt "ATP irrigtion" . Jesenja sadnja ima niz prednosti, iz dva osnovna razloga: Sadnice se u toku zimskog odmora obezbede dovoljnim kolicinama vlage;
*Biljke imaju raniji početak vegetacije i brže se razvijaju. Zasadi visokožbunaste borovnice podignuti u jesen, u prvoj godini po sadnji razvijaju snažne izdanke, a već u trećoj godini mogu doneti značajnu količinu roda čija vrednost pokriva troškove tekuće proizvodnje. Zbog najboljeg iskorišćenja svetlosti, preporučuje se da pravac redova bude sever-jug. Rastojanje izmedu sadnica je u zavisnosti od bujnosti sorte, izmedu redova 2,5-3 m, a u redu od 1 m za manje bujne , do 1,5 m za bujne sorte .
Ako [...]
Za početak berbe jabuka najvažnije je prepoznati stepen zrelosti plodova jabuke, kao i određivanje berbe jabuka. U praksi su prepoznatljiva dva stepena zrelosti:1. fiziološka zrelost-kada je plod jabuke najkrupniji, a semenke u dobrim uslovima mogu proklijati;2. tehnološka zrelost-kada plodovi postignu najbolje karakteristike potrebne za dalju upotrebu. Osnovne karakteristike koje odlikuju zrelu jabuku su: oblik i boja ploda, boja mesnatog dela i boja semenki, lakoća odvajanja peteljke jabuke od stable, čvrstoća parenhima ploda i sočnost ploda, količina skroba i šećera, količina ukupnih kiselina i starsot ploda.Što se tiče određivanja vremena za berbe jabuka postoje dve metode:1. stara tradicionalna metoda kada plodovi počnu da padaju sa stable, menjaju zelenu boju u žutu, žuto crvenu i crvenu i kada semenke poprime tamnosmeđu boju.2. nova moderna metoda brojanjem dana od cvetanja do pune zrelosti i to za svaku sortu posebno, merenjem čvrstoće [...]
Najvažnije tehnološke operacije u proizvodnji rakija su sledeće:
-berba tehnološki zrelih plodova
-pranje plodova
-fermentacija (kontrolisani temperaturni uslovi; zasejavanje prirodnog soja kvasca; obezbeđenje hrane za optimalni rad kvasaca)
-destilacija (obavezno vršiti odvajanje frakcija)
-obavezno obratiti pažnju na čistoću sudova, negovanje i odležavanje rakije
Kiselost rakije uglavnom je posledica:
-plodovi nisu tehnološki zreli (zeleni plodovi),
-neadekvatna temperaturna fermentacija (visoka temperatura),
-nezatvaranje sudova gde se vrši fermentacija - velika dodirna površina komine sa vazduhom,
-dug period od završetka fermentacije do alkoholne destilacije (razvitak bakterija sirćetne kiseline),
-neadekvatno odvajanje aldehidno - estarske frakcije (patočenje rakije),
-kasna redestilacija meke rakije.
Tačno je da se kiselost dobro skida pomoću CaCO3, ali kod velikih vrednosti kiselina, rakiju treba prepeći i oštrije odvajati tu treću frakciju. [...]
Pre nego što se pristupi podizanju zasada maline, neophodno je da se izvrši temeljna analiza pogodnosti prirodnih, ekonomskih i drugih uslova za njeno gajenje. Tek na osnovu analize podataka o raspoloživirn površinama, pretkulturama, klimatskim, zemljišnim, terenskim i saobracajnim uslovima, zatim raspoloživoj radnoj snazi, mogucnostima plasmana i nameni proizvodnje, treba pristupiti izboru lokacije (parcele), sorti za gajenje, određivanju veličine zasada, organizaciji površine, pripremi zemljišta i podizanju zasada maline.
Prirodni uslovi (klima, zernljište i položaj) osnovni su preduslovi od kojih zavisi uspeh u proizvodnji maline. Stoga analiza prirodnih uslova za određenu lokaciju mora da pruži siguran dokaz o mogucnostima njenog uspešnog gajenja.
Prilikom izbora lokacije za podizanje zasada maline treba imati u vidu i kulture koje su prethodno gajene i kako je zemljište korišćeno na određenoj površini (parceli). Obično se zasadi maline podižu [...]
