Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Ove godine berba je praćena stalnim padavinama. To je uticalo na kvalitet grožđa. koji utiče na kvalitet i dugotrajnost vina. Zašto neka vina treba konzumirati svega par meseci posle flaširanja
jer s vremenom opadaju, dok druga nisu za piće dok su mlada a sa vremenom se poboljšavaju? Odgovor je sledeći: svako vino sadrži svoju specifičnu količinu kiselina i šećera, minerala i pigmenta, fenola i tanina koji određuju kakav će ukus imati vino dok je mlado i kako će evoluirati kroz vreme.Pitanje je šta su ti ukusi i arome, ti sastojci koji vinu daju karakter?
Kiseline i šećeri su glavni elementi fermentacije. Oni su hranjive materije iz kojih nastaju alkohol i glicerin. Vino apsorbuje minerale i pigmentne materija iz vazduha, zemljišta, sunčeve svetlosti, vlage – ukratko iz onog što francuzi nazivaju TERROIR – i ti elementi daju vinu boju. Fenoli daju vinu aromu. Tanini su prirodni konzervansi koji se kroz vreme talože na dno boce.
Hemijske razlike u [...]
GENERA TIVNE PODLOGE
U našem vocarstvu za dobijanje kvalitetnih sejanaca uglavnom se upotrebljava seme šumske divlje kruške (Pirus co 111 111 1111 is). Divlja kruška razmnožava se semenom. U prvoj godini sejanci obrazuju jaku sržnu žilu sa vrlo malo bočnih žila, Ako nije vršeno pikiranje u serneništu prilikom presađivanja sejanca u rasti lo, treba izvršiti skracivanje sržne žile kako bi se ubrzalo razviće ostalih bočnih žila. Kao podloga daje veoma bujne sadnice, koje kasno stupaju u plodonošenje (7 - 8 godina), a rađaju 80 i više godina. Postoji više varijeteta i tipova divljih krušaka, koji se razlikuju prema bujnosti, krupnoći plodova, rodnosti i drugim osobinama. Seme treba uzimati sa divljih krušaka koje se odlikuju redovnom rodnošću, krupnijim plodovima, jedrijim i vecim brojem semenki.
Pored sejanaca divlje kruške (P. C011l11l11llis), kao podloga za plemenite sorte kruške mogu se koristiti još i [...]
Za pravilnu i adekvatnu redovnu – zimsku rezidbu, odgovarajuće opterećenje čokota rodnim
okcima, kao i projektovanje planiranog prinosa neophodno je razlikovati okca na rezniku, kondiru
ili luku. U osnovi jednogodišnjeg lastara uočavaju se kružni nabori (zbližena i nedovoljno razvijena
kolenca sa okcima). Ova vrsta okaca se naziva spavajuća ili slepa okca. Po svom anatomskom
sastavu spavajuća okca su potpuno jednostavna (sastoje se samo od po jednog pupoljka). Ova okca
na ostavljenim reznicima, kondirima i lukovima ne kreću, ali godinama ostaju živa kao biološka
rezerva. Presecanjem sprovodnih sudova iznad spavajućih okacanateraće se voda u njih i izazvati
njihovo kretanje. Takođe, mofu se razviti u lastare (krenuti) ako se obavi veoma kratka rezidba
jednogodišnjih lastara na tzv. „čepove“ koji nose samo jedno crno okce ili su čak i bez njega.
Spavajuća okca su nerodna, pa se ne uzimaju u obzir pri redovnoj rezidbi i planiranju prinosa. [...]
Trešnjina muva ( Rhagoletis cerasi) napada skoro sve sorte trešanja, višanja i to pretežno srednje pozne i pozne sorte.Ova štetočina prouzrokuje loš kvalitet plodova trešnje, jer ,,crvljive ” trešnje se ne mogu izvoziti, a i prodajna vrednost im je manja. Napadnuti plodovi gube upotrebnu vrednost, podležni su napadu saprofita i mogu opasti pre vremena. U vlažnim uslovima na takvim plodovima česta je pojava truleži.Trešnjina muva ima jednu generaciju godišnje. Prezimljava lutka u površinskom sloju zemljišta, najdublje do 10 cm. ispod krune voćke. Imago leti od sredine maja do prve dekade juna. Hrani se nektarom biljaka, naročito cvetovima trešnje, kao i mednom rosom. Kada polno sazri ženka polaže jaja najčešće na poluzrele plodove. Jedna ženka može da položi 80-150-300 jaja. Na mestu polaganja zapaža se rupica od koje prema sredini ploda vodi trešnjina muvakanal kojim larva prodire do koštice. U jednom plodu se najčešće razvija jedna larva, ređe [...]
Zasadi jabuke se nalaze, u zavisnosti od lokaliteta i sorte, u fenofazi pucanja pupoljaka do faze „mišije uši“. Galenika Fitofarmacija preporučuje da se obavi preventivna zaštita od infekcije prouzrokovača bolesti čađave pegavosti i krastavosti plodova (Venturia inaequalis). Takođe, potrebno je izvršiti pregled voćnjaka na prisustvo lisnih vašiju, i nakon toga ukoliko je potrebno, izvršiti tretmane sa sledećim preparatima:U fazi bubrenja pupoljaka kombinacija preparata Plavo ulje 2% + Cipkord EC 0,03%.U fazi „mišje uši“ kombinaciju preparata Mankogal 80 + Fobos (0,3% + 0,05%).U fazi „zelenih buketića“ primeniti kombinaciju Mankogal 80 + Pehar + Konzul (0,3% + 0,1% + 0,1%).Vrlo važno prskanje jabuke treba obaviti u fazi „roze pupoljaka“ sledećom kombinacijom:Mankogal 80 + Pehar + Radar 300 EC (0,3% + 0,1% + 0,25%).Zaštitu obavite kad vam vremenske prilike dozvole, sa dovoljnom količinom tečnosti u prskalici!Pre upotrebe bilo kog preparata obavezno [...]
GENERATIVNE PODLOGE
Generativne podloge još uvek zauzimaju dominantno mesto u proizvodnji kajsije u svetu. U našoj zemlji ove podloge su daleko više zastupljene u odnosu na vegetativne podloge.
Kao generativne podloge za kaj siju se mogu koristiti sejanci kaj sije, raznih vrsta šljive (džanarika, trnošljiva, domaća šljiva), breskve i badema. U našoj zemlji najviše se koriste sejanci džanarike, a znatno manje sejanci ostalih šljiva (belošljiva i rakijske sorte šljive).
Sejanci kajsije
Sejanci kajsije su najviše korišćena podloga za kajsiju u svetu. Vodeća su podloga za kajsiju u Turskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Češkoj, Ukrajini, Jermeniji, Španiji i drugim zemljama. U našoj zemlji oni se skoro uopšte ne koriste.
Osobine biljke. Kajsija se u divljem stanju sreće u Kini, Mandžuriji i srednjoj Aziji (oblast Tjen-Šan). Raste kao srednje visoko drvo, koje do stiže [...]
