Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Da bi stono grožđe moglo da se čuva određeni period i posle berbe, neophodno je da bude potpuno tehnološki zrelo i zdravo, odnosno da pripada ekstra kvalitetu. Da bi se stvorili ovi preduslovi potrebno je u toku vegetacije primeniti odgovarajuće agrotehničke mere, kako bi se dobilo zrelo i zdravo grožđe, rastresitih grozdova i krupnijih bobica.
Posebnu pažnju treba posvetiti redovnoj i odgovarajućoj ishrani, đubrenju, optimalnom opterećenju čokota okcima, adekvatnoj ampelotehnici, rezidbi na zeleno, zaštiti loze od bolesti i štetočina, obezbeđenju dovoljne vlažnosti zemljišta i drugim merama kojima se postiže visok kvalitet grožđa.
Koliko dugo će se čuvati grožđe zavisi od više činilaca. Razlike između sorti veoma su velike. Duže se čuva grožđe sorti sa čvršćom i debljom pokožicom. Rastresiti grozdovi se duže čuvaju od poluzbijenih i zbijenih grozdova. Grožđe vrlo ranih i poznih sorti se može, uglavnom, čuvati kraće od srednje poznih [...]
Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi)
Trešnjina muva je najznačajnija štetočina trešnje i višnje kod nas. Bez obzira na vremenske uslove javlja se svake godine. Najviše napada srednje kasne i kasne sorte trešanja, dok kod višnje napada poznije i manje kisele sorte. Ova štetočina pravi direktne i indirektne štete. Direktne štete su crvljivost plodova, jer takvi plodovi pripadaju drugoj klasi. Indirektne štete se ogledaju u tome što ova štetočina ubušivanjem pravi oštećenja, jer se na taj način pojačava napad Monilinia spp. na plodovima. Trešnjina muva se pojavljuje polovinom maja, a kada je toplo može se pojaviti i ranije. Ženka polaže jaja na plodove trešnje i višnje kada oni počinju da menjaju boju od zelene ka crvenoj ili žutoj. Na jednom plodu može da se položi više jaja, ali se u njegovoj unutrašnjosti razvija uglavnom samo jedna larva.Za uspeh suzbijanja ove štetočine veoma je važna pravovremena upotreba insekticida. Najpovoljniji momenat za [...]
VEGETATIVNE PODLOGE
S obzirom da su generativne podloge za kajsiju uglavnom bujne i heterogene (neujednačene), u svetu se dosta radi na stvaranju vegetativnih podloga. Posebno je važno stvaranje podloga manje bujnosti, koje omogućavaju veću gustinu sađenja, ranije stupanje u rod i veće prinose po jedinici površine u odnosu na generativne podloge. Vegetativne podloge zauzimaju sve značajnije mesto u zemljama sa intenzivnim voćarstvom. U našoj zemlji one su vrlo malo zastupljene. Uglavnom se koriste izdanci belošljive ili autohtonih rakijskih sorti šljive.
U svetu je u poslednjih 30-40 godina stvoreno dosta novih vegetativnih podloga za kaj siju. One su najčešće polivalentne, tj. na njih se mogu kalemiti i druge koštičave voćke, kao što su breskva, šljiva i badem. Ove podloge se mogu podeliti u dve grupe. Prvu grupu čine podloge koje potiču od raznih vrsta šljive, kao što su džanarika, tmošljiva i domaća [...]
Svako živo biće, pa i biljke koje gajimo, najbolje se osećaju u optimalnim uslovima. Kada su biljke „srećne i zadovoljne“ daju nam plodove od kojih živimo. Svako odstupanje od optimuma za biljku predstavlja manji ili veći stres sa kojim ona mora da se izbori. Biljke doživljavaju stres kada se gaje u neadekvatnim uslovima (zemljište, vlaga, osunčavanje i sl.), ako su mehanički oštećene (grad, obrada...), izložene suši, mrazu, hemijskim agensima ili pak napadnute biljnim bolestima i štetočinama. Najčešće više ovih negativnih faktora deluju zajedno ili jedni uzrokuju pojavu drugih, na primer, ako je biljka bila izložena dugotrajnom dejstvu suše i nedostatku hranljivih materija, postaje osetljiva na bolesti. Na žalost, i pored skoro idealnih klimatskih uslova koji vladuju u našoj zemlji, najčešće nismo u mogućnosti da gajenim biljkama obezbedimo optimum...ili bar tako mislimo.Voda je osnovni element života i osnovni preduslov za izbegavanje stresa i [...]
Pitka i prijatna Banatska vina
U severnom delu Srbije, ali na drugoj strani reke Tise, nalazi se vinogorja Severnog Banata čiji se vinogradi prostiru oko Čoke i na Bisernom ostrvu kod Novog Bečeja. Među vinima sa područja Čoke zapažena su vina italijanskog rizlinga i muskat otonela, a od crvenog, merlo. Bela vina su sa 11-12% vol .alkohola i oko 5,5g/l ukupnih kiselina, lepe maslinastozelene boje, pitka i prijatna. Crno vino merlo sa područja Čoke se ističe svojom bojom i karakterističnim sortnim bukeom.
Na Bisernom ostrvu, uglavnom, se proizvode bela vina: italijanski rizling i muskat krokan.
U sastavu ovih vina ima nešto primesa od vina od sorte šasle. To su vina sa oko 12% vol. akohola i 5,5 g/l ukupnih kiselina prijatnog ukusa.
U vinogradarsko – vinarskom pogledu veoma zapaženo mesto ima Južni Banat sa Vršačkim i Belocrkvanskim vinogorjima kao i vinogorjem u Deliblatskoj peščari. Kao veliko područje ono daje i velike količine vina, mahom belih, a u [...]
Kestenjasta pegavost izdanaka maline (Didimela applanata)Ovo je jedno od najznačajnijih bolesti maline kod nas. Najveći intenzitet ima sredinom maja, a može trajati do sredine a nekada i do kraja juna. U našim uslovima uočava se krajem juna i jula meseca.Zaraza lišća mladih izdanaka maline započinje na ivici i širi se prema glavnom nervu. Usled zaraze dolazi do nekroze lišća između nerava u vidu latiničnog slova V, sa mrkožutim obodom oko lista.Zaraženo lišće se najčešće prevremeno osuši. Na zahvaćenim izdancima se javljaju tamne ljubičase pege koje se šire i prelaze u mrku boju.U toku zime na zaraženim izdancima dolazi do pojave srebrnastih ili sivkastih pega, pa se kaže da je došlo do izbeljivanja izdanaka.Ova bolest se suzbija primenom agrotehničkih i hemijskih mera. Najvažnije agrotehničke mere su: uklanjanje mladih izdanaka u periodu kada je intenzitet zaraze najveći, orezivanje i iznošenje zaraženih izdanaka, uništavanje korova, proređivanje [...]
