Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Vinogradarstvo, po principima organske poljoprivrede, podrazumeva proizvodnju zdravog grožđa i kvalitetnog vina. Uvažavaju se biološki zakoni, podržavaju i unapređuju prirodna plodnost i biološki procesi u zemljištu, koristi njegova mikrobiološka aktivnost koja doprinosi pravilnoj ishrani loze. Obrada zemljišta svodi se na najmanju meru, a zabranjena je upotre- ba mineralnih djubriva i sintetičkih pesticida u zaštiti.
Vinograd mora biti dovoljno udaljen od industrijskih zagađivača, auto-puteva i zasada sa klasičnom proizvodnjom. U blizini treba posaditi pojas drveća i grmlja, jer to povoljno utiče na prisustvo korisnih organizama i stabilnost agro - ekološkog sastava. Sadržaj štetnih materija u zemljištu mora biti ispod propisanih vrednosti.
Ako su prethodne godine primenjivani sintetički hemijski preparati, za organsku proizvodnju može se koristiti tek posle godinu - dve. Odluku o pogodnosti neke parcele za ovakvu proizvodnju donosi ovla- šćena osoba iz [...]
Uspešna proizvodnja maline zahteva primenu potrebnih agrotehničkih mera tokom cele godine pa sa tim u vezi posle završetka berbe potrebno je nastaviti sa radovima u malinjaku. Mnogi proizvođači te radove zanemaruju jer posle maline počinje berba kupine, kasnije stiže šljiva pa je malina zapostavljena i u malinjake ulaze tek u proleće kad obavljaju đubrenje, rezidbu i vezivanje izdanaka.
Period od berbe do završetka vegetacije je veoma bitan i mora mu se posvetiti pažnja da bi odnegovali kvalitetne i zdrave izdanke za sledeću godinu. Odmah po završetku berbe potrebno je ukloniti izdanke koji su doneli rod. Ovi izdanci su završili svoju funkciju i potrebno ih je iseći, sačekati nekoliko dana da se prosuše i izneti iz zasada. U slučaju visokih temperatura mogu se iseći i ostaviti na žici da bi pravili hlad novim izdancima a kasnije izneti iz zasada.
Obzirom da neposredno pre i tokom berbe nisu izvođene mere hemijske zaštite u zasadu stari izdanci su nosioci [...]
Marela je hibrid, trešnje i višnje, (S. Avium h S. Vulgars), te ima karakteristike i trešnje i višnje. Neki je ubrajaju u višnju, dok je drugi opisuju kao posebnu vrstu. Po habitusu plod više liči na trešnju, ali je aroma višnjina, tako je kvalitetniji i od jedne i od druge, te je vrlo cenjen za potrošnju u svežem stanju, kao stono voće i za preradu. Marele su autosterilne i interautosterilne, jer nemaju ujednačenu naslednu osnovu, dobro se oplođuju sa trešnjama i višnjama. Međutim, postoje sorte marela koje su delimićno autosterilne. Marele se međusobno razlikuju prema osobinama ploda, postoje marele sa krupnim plodovima i ružičastom pokožicom, koja je prozračna i kroz koju se vide žilice u mezokarpu, sok je bezbojan, kiseo, sa malo gorčine. I druge marele koje se zovu slatke višnje, liče po svemu na višnju, samo što su im plodovi slađi. Agrotehnika i pomotehnika marele je kao i kod višnje i trešnje.
Važnije sorte marele:
Kraljevska [...]
Bolesti CRNE TRULEŽI na listu loze. Crnu trulež izazivaju gljive Guignardia bidwellii.-Gljiva se u Evropi prvo pojavila u Francuskoj 1885. god. gde je vrlo brzo prouzrokovala velike štete na vinovoj lozi. Simptomi se javljaju na svim delovima čokota, ali je najštetnija na grožđu. Na listovima nastaju nepravilne pege veličine 1-5 mm. Pege su svetlo smeđe boje, oivičene tamnijom linijom a u okviru pege se nalaze crna plodna telašca (piknidi).Na lastarima se pojavljuju sitne pege kao na lišću. Pri ranijem napadu bobice se smežuraju i potamne, kod napada stari jih bobica nastaju žućkaste mrlje koje obuhvataju celu bobicu, koja se smežura i pocrni. Na pete ljkama lista nastaju duguljaste tamnosmeđe do crne pege koje prouzrokuju sušenje čitavog lista.
Simptome ove bolesti proizvođači često pripisuju drugim faktorima, najčešće sunčanim ožegotima i visokim temperaturama.
Gljiva prezimljava u opalim bobicama na površini zemljišta ili na zaostalim zaraženim [...]
Antraknoza vinove loze
Na listu se javljaju sitne, nepravilnog oblika, tamno-mrke pege, koje postepeno blede po sredini. Rub pega je tamne do crne boje na liskama, a ljubičasto braon do ljubičasto crn na lastarima.
Nekrotirano tkivo liske najčešće ispada i list postaje šupljikav. Zaražrno mlado lišće se deformiše. Zbog spajanja pega lišće se prevremeno suši. Suše se i oboleli vrhovi mladara. Pege na mladarima pucaju, transformišu se u rak rane i udubljuju do srži. Zbog rak rana lastari se lako lome.
Pege se javljaju i na šepurini, formira se prsten i deo grozda ispod zahvaćenog mesta nekrotira i suši se.
Pege na bobicama liče na ptičje oko. Oboleli deo očvrsne i najpre je ulegnut a kasnije puca, pri čemu semenke ogoljevaju i ispadaju.
Epidemiologija : Parazit prezimi na opalom lišću, a posebno na lastarima odakle se u prolećce prenosi na lišće, mladare i grozdove. Svaka kiša pogoduje aktiviranju parazita. U toku vegetacije može doći do više [...]
Opredeljenje za odgovarajuću visinu stabla čokota u poznatim ekološkim uslovima podrazumeva uzimanje u obzir više činilaca, od kojih svaki na svoj način preko stabla utiče na ispoljavanje vegetativne snage i potencijala čokota, a preko elemenata rodnosti na prinos i kvalitet grožđa.
Najvažniji činioci koji utiču na opredeljenje pri izboru visine stabla čokota su:
-godišnji raspored toplote i vlage,
-zemljište i njegove karakteristike,
-osobine sorte i lozne podloge,
-tehnološki postupci u proizvodnji grožđa
Toplotni uslovi u fenofazi mirovanja, kao i temperaturne sume i njihov mesečni raspored u toku vegetacije imaju veći uticaj na određivanje visine stabla čokota nego vlažnost, odnosno količina i raspored padavina, a naročito u uslovima u kojima je vlažnost moguće regulisati navodnjavanjem.
Kretanje najpre vršnog okca, a zatim ostalih po redu ispod njega, do osnove na neorezanom jednogodišnjem lastaru svakog proleća, našlo je objašnjenje u [...]
