Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
OBLIKOVANJE BUŠE - TOMASOVE KRUNE (BOUCHE-THOMAS)
Ovaj oblik krune jabuke karkteriše se time što se voćke sade pod uglom od 30° tako da je obuzdan bujan porast vegetativnih organa, a snaga rasta usmerena na formiranje rodnog drveta. Ovakvom sadnjom izbegnuti su savijanje i jača rezidba, a grane umereno obrastaju rodnim grančicama gotovo na celoj svojoj dužini.
Ovaj oblik krune koristi se uglavnom za gajenje jabuka na umereno bujnim podlogama. Za formiranje se koriste jednogodišnje dobro razvijene sadnice, koje se sade pod uglom od 30°, tako da spojno mesto podloge i vijoke bude oko 10-15 cm u zemlji, kako bi se iz pitomog dela razvile žile i voćka prevela na sopstveni koren. Prevođenje voćaka na sopstveni koren u uslovima gde nema navodnjavanja, dovodi do znatne neujednačenosti zasada, što predstavlja jednu od krupnih mana ovog uzgojnog oblika.
Sadnice se sade tako da po dve susedne budu okrenute vrhovima jedna prema [...]
Obično se misli da se posle berbe vinograda proda grožđe, pravi vino, pije i čeka proleće, ali u stvari tokom perioda novembar – februar se obavljaju veoma bitni poslovi, čijim uspešnim izvršenjem utičemo na rod sledeće godine. Najbitniji poslovi koji se obavljaju tokom zimskog mirovanja su:
- zaštita čokota od niskih temperatura,
- jesenja duboka obrada zemljišta,
- jesenje đubrenje,
- rezidba vinove loze.
Zaštita čokota od niskih temperatura
Neophodna je u mladim zasadima i u područjima gde niske temperature imaju vrednost i oko – 15 °C i niže. Zaštita se sastoji u potpunom ili delimičnom zagrtanju čokota, a otpornost loze zavisi od nakupljanja šećera u jesenjem periodu ( bolje sazrevanje – veća otpornost). U našim uslovima, loza skoro potpuno izmrzava na – 25 °C do – 30 °C. Zbog toga se u zadnje vreme vrši odabir sorti vinove loze u zavisnosti od rejona ugroženosti (manje otporne – toplija područja, otporne sorte – [...]
Aronija se može razmnožavati iz semena, reznica, čerupanjem iz žbuna i in vitro, u kulturi tkiva
Proizvodnja iz semena se radi tako što seme iz ploda izdvojimo isperemo na situ ili cedilu,seme se čuva na suvom mestu do oktobra. Tada se raširi po filter papiru, pokvasi, umota u rolnu i stavi u plastičnu kesicu pa onda u frižider gde stoji do marta sledeće godine. Tom prilikom obavi se stratifikacija na + 4-5 stepeni C tokom 4-5 meseci. U martu se seme seje u kontejnere u sterilnom supstratu za proizvodnju rasada i drži na toplom mestu. Niče za oko tri nedelje. Oko mesec dana posle nicanja mlade biljčice se pikiraju na veća rastojanja, npr. 10 x 10 cm, gde se neguju oko dva meseca, u otkrivenoj leji ili na polju. Tokom leta mogu da se rasade u rasadniku, uz obavezno navodnjavanje, gde će se obaviti prijem i rast sadnica do oktobra. U to vreme sadnice mogu imati 10 – 15 cm visine i trebaće im još jedna godina za rast u rasadniku do pristizanja za sadnju na [...]
Petrovača, petrovka i drugih imena nema. Domaća sorta. Rasprostranjena je (po koje stablo) u mnogim jabučarskim krajevima Srbije. Stablo je srednje bujno i bujno, okruglaste krune. Grane svetlosmeđe, a letorasti kestenjasti i maljavi. Ranocvetna je sorta. Sazreva u periodu od početka do sredine jula (oko Petrovdana) kada se i bere. Kao rana sorta najviše se koristi u svežem stanju kao stona i rentabilna je. Osrednjeg je kvaliteta. Dosta je otporna prema prouzrokovačima bolesti. Plod je sitan, težine od 40 do 50 gr. Okruglastog konusnog oblika. Čašica je dosta mala, poluotvorena. Čašično udubljenje omaleno i nepravilno sa sitnim rebrima. Peteljka tanka, srednje duga, zelenkasto-rđasta i povijena. Udubljenje oko peteljke duboko i usko, delimično rđasto. Pokožica tanka i glatka, u početku bledožuta, a kasnije slamastožuta. Meso belo, sočno, krto, slatko i prijatnog mirisa. Semena kućica mala, sa zatvorenim i glatkim komorama kojih ima obično četiri. Prema [...]
Trnjina je listopadni, vrlo razgranat, trnovit grm sa crnom korom, visine 1–3 m. Može da raste i kao malo drvo do 5 m visine, ali ređe. Širi se po okolini pomoću izbojaka iz korena. Listovi su naizmenični, imaju peteljke, jajoliki su, nazubljenog oboda, dlakavi po žilicama naličja. Cvetovi su dvopolni, petočlani, rastu pojedinačno na kratkim drškama i cvetaju pre listanja. Latice su bele. Cveta u aprilu i maju.Plodovi trnjine su plavkasto-crvene, odnosno tamnoplave boje, sa obilatim pepeljkom po površini. Plod sadrži 5-6 % invertnog šećera, pektin, 20 mg vitamina C, mnogo tanina, 2 % organskih kiselina (jabučna i dr.) i vodu.Period cvetanja je pre listanja, u martu do kraja aprila. Plodovi dozrevaju u avgustu i na granama ostaju sve do proleća. Mogu se jesti posle dva do tri promrzavanja, čime gube trpkost i gorčinu. Plodovi se beru potpuno zreli (gotovo prezreli). Nedovoljno osušeni plodovi mogu ubuđati i postati neupotrebljivi. Semenka ploda je otrovna jer [...]
Usku povezanost pčela i voća najbolje razumeju ljudi koji se bave sa oba korisna i plemenita zanimanja, bilo iz hobija ili profesionalno. Pčele se gaje vekovima zbog njihovih proizvoda koji imaju ogroman značaj ishrani i zdravlju ljudi (med, vosak, polen, propolis, mleč…).
Pored značajne koristi za pčelare i celu zajednicu, pčele imaju značajnu ulogu u voćarstvu zbog oprašivanja. Pčelama je za opstanak neophodna hrana sa cvetova - nektar i cvetni prah čime one obavljaju jednu važnu radnju za biljke, oprašivanje. Očigledno je da se pčele i biljke međusobno dopunjuju u zajedničkom životu. Priroda se naravno pobrinula da oblikom i građom prilagodi pčelu cvetu a cvetove da bojim , izgledom i mirisom privuku pčele.
Telo pčele je pokriveno mnogobrojnim dlačicama koje, između ostalog, imaju ulogu i u sakupljanju polenovog praha. Cvetni prah su muške polne ćelije biljaka. To su sitna zrnca koja ispunjavaju prašne kesice cvetova. Polenova zrnca (zrnca [...]
