Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Proizvođači jagode i maline redovno sprovode zaštitu u svojim zasadima protiv cvetojeda (Anthonomuus rubi) sa dva tretiranja odgovarajućim insekticidima - jedno pre cvetanja a drugo posle berbe. Tretiranja su namenjena za suzbijanje odraslih formi insekata, mada štete nanose njihove larve izjedajući cvetne pupoljke.
Međutim, proizvođači jagoda u svojim zasadima treba da prate i prisustvo jagodinog svrdlaša (Rhynchites germanicus). Ove male štetočine po veličini, ali po karakterističnim štetama koje prouzrokuju i koje mogu biti velike, zaslužuju posebnu pažnju.
Neki proizvođači simptome (štete), koje ostavljaju ovi mali stanovnici u njihovim zasadima, pripisuju nečem drugom pa dolazi do neodgovarajuće zaštite. Ovaj kratak tekst sadrži elemente za prepoznavanje štetočine i daje odgovor za njeno suzbijanje Odrastao svrdlaš je insekt zelenkastoplave boje, metalnog sjaja, veličine 2-3 mm. Rasprostranjen је u cеlој nаšој zеmlji do 1200m [...]
Najčešći propusti pri proizvodnji vina u domaćinstvu su:
Ne popravljanje sadržaja šećera u širi
Ne odvajaju se trule bobice
Odricanje od upotrebe sumpor – dioksida
Dugo ležanje vina na talogu
Ne potapanje – mešanje kljuka i držanje otvorenog suda
Drveni sudovi se ne konzervišu do sledeće upotrebe
Nedovoljno ovinjeni drveni sudovi.
Prisustvo mikroorganizama u gotovom vinu uglavnom je znak da je došlo do kontaminacije. Dali će se ti mikroorganizmi aktivno umnožavati i prouzrokovati bolest, zavisi od sredine, tj. vina. Vino sadrži sastojke koji sprečavaju razviće mikroorganizama (alkohol, kiseline), a pravilno odnegovano vino sadrži SO2 koji onemogućava razvoj nepoželjnih mikroorganizama, tako da ukoliko vino ima odgovarajući sadržaj ovih sastojaka, kvarenje vina posledica je samo loše vinifikacije ili nedovoljne nege.
Bolesti vina manifestuju se uglavnom promenom organoleptičkih osobina vina. Ti spoljni pokazatelji nisu dovoljni za postavljanje [...]
U toku proizvodnje rakije,jedna od najčešćih grešaka koja se čini je ta što se na vreme ne odvajaju prvenac ( u kome se nalazi cijanovodonična kiselina) i patoka u koju prilikom fermentacije prelaze u kiseline. Ako se iste ne izdvoje rakija dobija kiselkast ukus, a prvenstveno se kiselina kod rakija javlja ako su se već u kljuku razvile bakterije sirćetne kiseline. Ako se desi da se kljuk ukiseli to znači da je proreagovala sirćetna kiselina koja dovodi do kiselosti kljuka, a ako se pravovremeno ne reaguje to se kasnije odražava na kiselost rakije. Da do ovog NE bi došlo potrebno je kljuk pripremiti od zdravih i tehnološki zrelih plodova, a sudovi u kojima se kljuk nalazi moraju biti higijenski ispravni. Ako se u kljuku ipak pojavila sirćetna kiselina ona ne samo da izaziva kiselost već i usporava ili prekida alkoholno vrenje. Odstranjivanje sirćetne kiseline vrši se pomoću kalcijum-karbonata ( CaCO3). Da bi odredili koliko nam je CaC03 potrebno za neutralizaciju, [...]
PODLOGE ZA JABUKU
Medju brojnim činio cima od kojih zavisi uspeh u proizvodnji jabuke vrlo značajno mesto pripada podlozi. Ona predstavlja posrednika izmedju plemenite sorte jabuke i zemljišta.
Podloga ne samo da utiče na fiziološke procese i habitus jabuke, već se pomoću nje sorta prilagodjava uslovima sredine i načinu gajenja.
U proizvodnji sadnica jabuke koriste se dve vrste podloge: generativne i vegetativne.
U svetu se više upotrebljavaju generativne podloge (sejanci = divljačice) za jabuku nego vegetativne. Vegetativna podloga se bolje prilagodjava sejancima raznih vrsta jabuke roda Malus Miller u veoma raznolikim uslovima sredine, zato se više koristi od generativne podloge.
GENERATIVNE PODLOGE
I pored krupnih nedostataka, a naročito heterozigotnosti, sejanci se kao podloga za jabuku još uvek najčešće koriste. Za proizvodnju podloga ranije se skoro isključivo upotrebljavalo seme divlje [...]
Pored direktne opasnosti od trovanja pesticidima u toku procesa proizvodnje postoji velika opasnost od trovanja ostacima pesticida na plodovima, posle primene zbog nepoštovanja karence, tj.poslednjih rokova primene preparata pred berbu. Karenca je vremenski period neophodan za razgradnju nekog pesticida u normalnim ekološkim uslovima, a računa se od momenta primene - izražava se u danima.
Po isteku tog vremeskog perioda dozvoljena je berba.
Nijedan pesticid nije večan. Svaki pesticid se razgrađuje, a vreme razgradnje je različito u zavisnosti od fizičko-hemijskog sastava preparata i uticaja klimatskih faktora. Za svaki pesticid postoji propisana karenca.
Vrlo često proizvođači u želji da postignu veće prinose i bolji kvalitet izvode prskanja i pred samu berbu ne vodeći računa o karenci, a time i o maksimalno dozvoljenim količinama pesticia u plodovima voća i grožđa što predstavlja veliku opasnost za potrošače od trovanja.
Kao što se prozvodnja hrane ne može [...]
Kruška spada među najatraktivnije voće. Kada cvetaju, stabla kruške imaju prelepe bukete, belog cveća u rano proleće. Prva godina orezivanja postavlja budući oblik drveta. U kasnijim godinama, treba nastaviti sa oblikovanjem stabla. Rezidbu kruške obavljamo u dva navrata, i to zimsku i letnju (zelenu) rezidbu. Zavsno od klimatskih uslova, zimsku rezidbu možemo obavljati od otpadanja lišća pa sve do početka aprila. Ipak, kod najvećeg dela krušaka rezidbu obavljamo u mesecu martu. Rezidbu možemo obavljati tokom perioda mirovanja vegetacije, osim u dane kad se temperatura spušta ispod nule i ima mraza. Grane i grančice odrezane tokom zimske rezidbe ne sadrže puno organskih materija koje su tada koncentrisane u korenu, drvetu i nosećim granama.
Rezidbom, krušku dovodimo do željenoga uzgojnog oblika, te uz pomoć drugih agrotehničkih mera regulišemo redovnu i obilnu rodnost kao i dobivanje visoko kvalitetnih plodova. Rezidbom kruške treba zameniti trideset posto [...]
