Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Ekspozicija ili položaj terena prema stranama sveta utiče na svetlost, temperaturu i vlažnost. Svaka ekspozicija ima svoje povoljne i nepovoljne osobine. Na većim nadmorskim visinama južne ekspozicije su najbolje osvetljene, najtoplije i najsuvlje,dok su severne slabije osvetljene,hladnije i vlažnije. Što se tiče severne ekspozicije terena ukoliko je nadmorska visina veća od 450 m plodovi dunje ne uspevaju da dozre o čemu moramo voditi računa pri podizanja zasada. Što se tiče južne ekspozicije terena ovde dunja daje najbolje rezultate i postiže se najbolji kvalitet plodova.Po povoljnosti za gajenje dunje odmah posle južne ekspozicije dolaze jugoistočna,jugozapadna, istočna i zapadna ekspozicija. Nagib je vrlo značajan u ostvarivanju rentabilne proizvodnje u voćarstvu, zbog toga što utiče na količinu vlage,temperaturu i svetlost terena. Pored toga on ima uticaja na mogućnost primene mehanizacije i pojavu erozije. Tereni sa blagim nagibom od 3º do 5º su [...]
Mečja leska (div lešnik) (c. colurna L.)
Mečja leskaje vrlo bujna, stablo dostize visinu 12-25 m. Lišće je maljavo i srcoliko. Plodovi su sitni, oštro zaobljeni, imaju debelu i tvrdu ljusku. Omotač ploda je vrlo karakterističan, reckav je i pokriva oko 2/3 ploda.
Mečja leska je rasprostranjena svuda: Mala Azija, Balkansko poluostrvo, Kavkaz, Avganistan i druga područja.
Kao drvo, ova leska ima visoke tehničke vrednosti. Nalazi se pokoje stablo u mnogim parkovima. Njeno visoko stablo lepo je razvijeno i vrlo je dekorativno. Karakteristično je da mečja leska ne daje izdanke, te se koristi kao podloga za gajenje plemenitih sorti. Služi kao stablotvorac plemenitim sortama lešnika. Korać i saradnici (1993) navode da su na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu selekcionisana dva tipa mačje leske - NS A2 i NS B4· Prema njihovim navodima. prijem kalemljenih sorti leske na A2 je 92%, a na B4 90%. Pored pomenutih vrsta, [...]
Petrovača, petrovka i drugih imena nema. Domaća sorta. Rasprostranjena je (po koje stablo) u mnogim jabučarskim krajevima Srbije. Stablo je srednje bujno i bujno, okruglaste krune. Grane svetlosmeđe, a letorasti kestenjasti i maljavi. Ranocvetna je sorta. Sazreva u periodu od početka do sredine jula (oko Petrovdana) kada se i bere. Kao rana sorta najviše se koristi u svežem stanju kao stona i rentabilna je. Osrednjeg je kvaliteta. Dosta je otporna prema prouzrokovačima bolesti. Plod je sitan, težine od 40 do 50 gr. Okruglastog konusnog oblika. Čašica je dosta mala, poluotvorena. Čašično udubljenje omaleno i nepravilno sa sitnim rebrima. Peteljka tanka, srednje duga, zelenkasto-rđasta i povijena. Udubljenje oko peteljke duboko i usko, delimično rđasto. Pokožica tanka i glatka, u početku bledožuta, a kasnije slamastožuta. Meso belo, sočno, krto, slatko i prijatnog mirisa. Semena kućica mala, sa zatvorenim i glatkim komorama kojih ima obično četiri. Prema [...]
Osnovna pravila rezidbe
1. veoma kratka i kratka rezidba dovode do smanjenja prinosa grožđa po čokotu, jer se
potencijalno najrodnija središna i vršna okca sa jednogodišnjeg rodnog lastara rezidbom
odbacuju,
2. da bi se postigao veći prinos grožđa neophodno je pri redovnoj rezidbi, kod većine sorti,
ostaviti lukove čija dužina i broj zavise od sorte, prosečne mase grozda i koeficijenta
plodnosti, oblika i visine stabla čokota, naslona za lozu, uslova sredine i dr.
Osnovni cilj i zadatak pravilne i kvalitetno izvedene redovne rezidbe je obezbeđenje planiranog
prinosa i kvaliteta grožđa u tekućoj godini. Rezidbom se rešavaju i drugi zadaci koji su usmereni
osnovnom cilju, a to su: pomoću rezidbe se formira i stalno održava određeni oblik čokota i njegov
raspored u prostoru, obezbeđenje odgovarajućeg broja kvalitetnih lastara koji će poslužiti za rezidbu
i plodonošenje u narednoj godini, rezidba je za sada najpogodniji i najefikasniji metod rada u [...]
Na obolelim zeljastim delovima loze javlja se brašnasto-bela navlaka. Zaraženo mlado lišće se deformiše a cvasti i vrhovi lastara se suše. Retko se suši lišće. Na zdrvenjenim lastarima, ako su bili zaraženi dok su bili zeljasti, ispoljavaju se mrkocrvenkaste pege sa žiličastim obodom. Na bobicama u porastu, zaraženo tkivo ispod brašnaste navlake nekrotira i puca. U pukotinama bobica se često vidi seme. Takve bobice se suše ili ih zahvata trulež. Razvijene bobice, kada su zaražene, ne pucaju, već se na njihovoj površini javljaju mrke, žiličaste nekroze. Pucanje bobica
Epidemiologija : Parazitna gljiva se preko zime održava micelijom u pupoljcima (češće) i kleistotecijama (crna plodonosna tela prečnika oko 0,1 mm), koje se razvijaju na zaraženim listovima i lastarima (ređe). Iz pupoljaka u kojima je prezimela micelija u proleće izrastaju najčešće ’’ beli mladari’’, na kojima se razvijaju konidije.
Pepelnica se na vinovoj lozi javlja od ranog [...]
Mnogi od nas žele da se oprobaju u gajenju kivija. Kivi najbolje uspeva na rastresitim, umereno vlažnim zemljištima, bogatim humusom. Ne "voli" teške, zbijena i vlažna zemljišta. Takođe ne prijaju mu suvai peskovita zemljišta. Plodovi su vema bogati C vitaminom, Ovo južno voće jača imunitet, reguliše krvni pritisak i probavu, pomaže u lečenju respiratornih obolenja, glavobolje i stresa. Kivi je kiselkast plod, jajolikog oblika, dlakave, smeđe kore i zelenog „mesa". Veoma je ukusan i zdrav, prava je riznica vitamina naročito C, A, E, K i B kompleksa (tiamin, niacin, B6, kolin), kao i menerala - kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa. Sadnja kivija u toplijim regionima je u jesen, a hladnijim severnim delovima preporučuje se u februaru i martu. Posle sadnje sadnice se prikraćuju na tri pupoljka. Kada lastari izbiju odabere se najjači za stablo dok se ostali uklone do osnove. Pre sadnje poželjno je celu površinu duboko preorati, po mogućnosti do [...]
