Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Najnovija sorta kupine razvijena u Škotskoj (Scottish Crop Research Institute). Loch Ness je samooplodna sorta bez bodlji na stabljikama. Vrlo zahvalna za hobi uzgoj. Plodovi su krupni, čvrsti i dobrog okusa. Nije zahtevna po pitanju tla te raste u gotovo svim tipovima zemlje. Moguće je uzgajati na osunčanim položajima kao i na polusenovitim. Vrlo produktivna sorta kupina koja može proizvesti do 3.5 kg plodova u sezoni. Plodove daje sredinom avgusta. Moguć je uzgoj u velikim posudama na terasama i balkonima Pre sadnje, zemlju je potrebno dobro pripremiti. To uključuje uklanjanje korova i đubrenje zemlje u koju se voćka sadi. Razmak između sadnica bi trebao biti između 1.8 - 2 m. Stare izboje je potrebno prikraćivati svake godine.
Da bi vinogradar mogao uspešno da zaštiti svoj vinograd od mnogobrojnih bolesti i štetočina koje ga ugrožavaju (od zimskog mirovanja pa sve do berbe), mora pre svega da poznaje osnovu biologije,tj. načina života i uslove za razvoj bolesti i štetočina na vinovoj lozi,uslovi pod kojima se neka bolest ili štetočina razvija, a isto tako da poznaje i razvojne faze (fenofaze razvoja) vinove loze
Nakon što smo izvršili plavo prskanje (preparatima na bazi bakra) posle berbe ili posle opadanja listova i sanitarne mere koje podrazumevaju odstranjivanje zaraženih grana, grančica pa i celih stabala, uklanjanje zaraženih plodova, skidanje kore sa stabala ispod koje rade drvotočci, orezivanje i nakon svega spaljivanje svih ovih ostataka čime završavamo ovu meru, a izvodimo je u zimskom periodu kada su nam to vremenski uslovi omogućili došlo je vreme i za zimsko prskanje voćaka i vinograda.
Ovu meru izvodimo u drugoj polovini Februara i početkom Marta od fenofaze „bubrenje [...]
Trešnja je danas jedna od najprofitabilnijih voćnih vrsta koje nema dovoljno na našem tržištu. Razlog tome je to što su sadašnji zasadi trešnje podignuti na bujnim generativnim podlogama odnosno sejancima divlje trešnje - vrapčare i magrive koje imaju veoma bujan porast te voćka postiže velike dimenzije koje ne dozvoljavaju formiranje intenzivnog uzgojnog oblika. Visoko formirana kruna otežava berbu, rezidbu i adekvatnu zaštitu čime se umanjuje profitabilnost ove voćne vrste. U okviru tehnološkog projekta Inovacije u voćarstvu i vinogra- darstvu jedan od važnih istraživačkih ciljeva jeste kolekcionisanje i izučavanje slabobujnih, patuljastih i ukrasnih formi višnje i trešnje.
Pojavom novostvorenih, kržljavih podloga kao što su Gisela 5 i 6, Tabel Edabriz, PHL-A,PHL-B i dr. vegetativnih podloga omogućeno je intenzivnije gajenje trešnje u gustim zasadima.
Stabla kalemljena na ovim podlogama su nižeg rasta te se lakše održavaju ( orezuju, štite, [...]
Utvrđivanje momenta berbe je veoma značajno za čuvanje plodova, jer pravovremeno ubrani plodovi se kvalitetnije i bolje čuvaju. Prerano ubrani plodovi nisu dovoljno obojeni, kutikula je slabije razvijena, takvi plodovi intenzivno transpirišu i samim tim se kraće čuvaju, javlja se smežuranje pokožice i sve to umanjuje komercijalnu vrednost ploda. Kod kasno ubranih plodova javlja se veći procenat truljenja plodova i pojava mikrobioloških i fizioloških bolesti.Berba se može izvršiti u botaničkoj ili tehnološkoj zrelosti. U botaničkoj zrelosti plodovi su dostigli krupnoću svojstvenu sorti, semenke su sposobne da klijaju a priliv hranjivih materija u plodove prestaje. Tehnološka zrelost - kada su plodovi najpodesniji za upotrebu, tj. tada im je nabolji kvalitet.Ove dve zrelosti mogu manje ili više da odstupaju. Tako na primer kod jagodastih i jezgrastih voćaka gotovo da razlike i nema, dok kod na pr. zimskih sorata jabuka i krušaka ta razlika može ići i do više od [...]
Zasadi jabuke se nalaze, u zavisnosti od lokaliteta i sorte, u fenofazi pucanja pupoljaka do faze „mišije uši“. Galenika Fitofarmacija preporučuje da se obavi preventivna zaštita od infekcije prouzrokovača bolesti čađave pegavosti i krastavosti plodova (Venturia inaequalis). Takođe, potrebno je izvršiti pregled voćnjaka na prisustvo lisnih vašiju, i nakon toga ukoliko je potrebno, izvršiti tretmane sa sledećim preparatima:U fazi bubrenja pupoljaka kombinacija preparata Plavo ulje 2% + Cipkord EC 0,03%.U fazi „mišje uši“ kombinaciju preparata Mankogal 80 + Fobos (0,3% + 0,05%).U fazi „zelenih buketića“ primeniti kombinaciju Mankogal 80 + Pehar + Konzul (0,3% + 0,1% + 0,1%).Vrlo važno prskanje jabuke treba obaviti u fazi „roze pupoljaka“ sledećom kombinacijom:Mankogal 80 + Pehar + Radar 300 EC (0,3% + 0,1% + 0,25%).Zaštitu obavite kad vam vremenske prilike dozvole, sa dovoljnom količinom tečnosti u prskalici!Pre upotrebe bilo kog preparata obavezno [...]
Kiseline predstavljaju drugi po važnosti sastojak grožđa. Prilikom određivanja vremena berbe pored sadržaja šećera važno je znati i sadržaj ukupnih kiselina. Najvažnije
organske kiseline su: vinska, jabučna i limunska kiselina. Osim ovih u grožđanom soku se nalaze i druge kiseline kao što su : ćilibarna, glukuronska, glikolna, oksalna, salicilna i druge, ali u veoma malim količinama (3-4% od ukupnih kiselina), pa je njihovo prisustvo praktično beznačajno. Sadržaj ukupnih kiselina je uslovljen većim brojem faktora, pre svega:
genetskim tj. sortom,
zatim ekološkim uslovima gajenja vinove loze i samog načina gejenja tj. primenjene agrotehnike i ampelotehničkih mera (najviše od genetskih faktora-sorte i od klimatskih uslova tokom sazrevanja grožđa). Tako kod jedne iste sorte može varirati po pojedinim godinama. Ukupne kiseline variraju u širokoj granici, od 3-12 g/l (izraženo u vinskoj kiselini). Kod nekih sorti u punoj zrelosti preovlađuje vinska, a kod [...]
