Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Ogrozd je višegodišnja biljka. Pripada obitelji Grossulariaceae, rodu Grossularia. Evropske sorte ogrozda proizašle su selekcijom od evropske vrste Gr. reclinata var. vulgare. U našoj zemlji ogrozd se gaji na beznačajno malim površinama, uglavnom na okućnicama, te se uzgoj ove vrste nigde ne evidentira. U Evropi, u Rusiji, Engleskoj, Holandiji, Nemačkoj, Češkoj i Poljskoj, gdje zauzima značajne površine i daje obilan rod, predstavlja značajnu industrijsku sirovinu. U SAD se, takođe, gaje američke sorte ogrozda. Ekonomski značaj uzgoja ogrozda zasniva se, pre svega, na biološkim osobina plodova ogrozda, na visokoj rodnosti, atraktivnom izgledu žbuna u vreme zrenja plodova i praktičnim koristima u prehrani i preradi.
Uzgoj ogrozda je vrlo zanimljiv, jer rano dolazi u rod i daje značajno visoke prinose , a može se uzgajati uspešno I do 20 godina. Koliki je značaj uzgoja ogrozda u Evropi može se naslutiti po nazivima kao što su "EVROPSKI SEVERNI VINOGRAD", [...]
Uspešna proizvodnja maline zahteva primenu potrebnih agrotehničkih mera tokom cele godine pa sa tim u vezi posle završetka berbe potrebno je nastaviti sa radovima u malinjaku. Mnogi proizvođači te radove zanemaruju jer posle maline počinje berba kupine, kasnije stiže šljiva pa je malina zapostavljena i u malinjake ulaze tek u proleće kad obavljaju đubrenje, rezidbu i vezivanje izdanaka.
Period od berbe do završetka vegetacije je veoma bitan i mora mu se posvetiti pažnja da bi odnegovali kvalitetne i zdrave izdanke za sledeću godinu. Odmah po završetku berbe potrebno je ukloniti izdanke koji su doneli rod. Ovi izdanci su završili svoju funkciju i potrebno ih je iseći, sačekati nekoliko dana da se prosuše i izneti iz zasada. U slučaju visokih temperatura mogu se iseći i ostaviti na žici da bi pravili hlad novim izdancima a kasnije izneti iz zasada.
Obzirom da neposredno pre i tokom berbe nisu izvođene mere hemijske zaštite u zasadu stari izdanci su nosioci [...]
Navodnjavanju kao neophodnoj meri plantažnog gajenja borovnice mora sa posvetiti posebne pažnja. Pored obezbeđenja dovoljnih količina vode mora se voditi računa i o njenom kvalitetu, hemijskom sastavu, pH vrednosti i sadržaju gvožđa. Potrebne su česte provere pH vrednosti da ne bi došlo do promene kiselosti supstrata na kome se gaji borovnica. U zavisnosti od fenofaze razvoja, dnevne količine vode variraju i veće su u periodu formiranja i razvoja poda i tokom berbe. Visoka koncentacija pojedinih elemenata u vodi za zalivanje, pored stalog može negativno uticati i na kvalitet plodova. Primera radi, visok sadržaj gvožđa može da izazove na bobicama pojavu pega braon boje koje smanjuju tržišnu vrednost plodova.Najkvalitetniji način zalivanja se obezbeđuje sistemom „kap po kap“. Upotrebom ovog sistema najracionalnije se koristi voda, biljke se ne kvase po površini lišća pri čemu se smanjuje opasnost od nastajanja i prenošenja bolesti.Nedostatak ovog [...]
Dugoročni ciljevi oplemenjivanja domaće šlive su stvaranje novih sorti najbolje prilagođenih agroekološkim uslovima umereno kontinentalne klime, otpornih prema niskim zimskim temperaturama, poznim prolećnim mrazevima i suši, otpornih prema virusu šarke šljive i prouzrokovača ekonomski značajnih bolesti. Institut Čačak je vodeća institucija u oplemenjivačkom radu ove voćne Institut za voćarstvo Čačakvrste, koji je pored već i u Evropi priznatih i raširenih sorti kao što su Čačanska rodna, Čačanska lepotica i Čača- nska rana, stvorile mnogo novih značajnih sorti šljive koje zavređuju pažnju proizvođača. U poslednjih devet godina Institutu za voćarstvo je priznato sedam sorti šljive i to: Boranka, Timočanka i Mildora (2004.godine), Krina (2005.godine), Zlatka i Pozna plava(2008.godine) i poslednja među njima NADA(2012.godine) nada4_m.jpgSorta NADA je nastala spontanom hibridizacijom američke sorte Stenlej (Stanley) i Rumunske sorte Skolduš. [...]
U junu, a u nekim krajevima i krajem maja, počinje drugi talas opadanja plodova. Junsko opadanje je više izraženo kod jabučastih i koštičavih voćnih vrsta, naročito kod mladih voćaka sa većom bujnošću. Opadanje može biti više ili manje izraženo što zavisi od vremenskih uslova i stepena snabdevenosti voćaka odgovarajućim mineralnim materijama. U ovom talasu opadaju prvo plodovi u kojima je manji broj semenki. Opadanje je intenzivnije sa slabijih nego sa jačih grana, kao i sitnijih plodova.
Povećano opadanje može prouzrokovati suša, jer je tada otežano primanje hranjiva iz zemljišta, a takođe i kišno, oblačno i hladno vreme koje slabi intenzitet fotosinteze. Drugi razlog može biti nedovoljna ishranjenost ploda, naročito azotom i ugljenim hidratima.
Protiv junskog opadanja borimo se agrotehničkim zahvatima kao što su: zalivanje, zaštita od bolesti i štetočina i đubrenje azotnim đubrivima. Da se spreči ili znatno umanji junsko opadanje [...]
PALMETA JABUKE S KOSIM GRANAMA
Palme ta s kosim granama je uzgojni oblik jabuke sa vođicom kao kod piramidalnog oblika, iz koje se razvijaju skeletne grane u pravilnim spratovima ili naizmenično. Prema rasporedu skeletnih grana, postoje pravilna i nepravilna palmeta sa kosim granama. U novije vreme delimično se odstupa od strogo pravilne palmete, pa se među bočnim skeletnim granama istog sprata ostavlja neophodan razmak radi obezbeđenja čvrstine raklje.
Na osnovu ugla koji bočne skeletne grane zatvaraju sa centralnom gran om palmeta može biti horizontalna i kosa.
Horizontalna palmeta ima dekorativni izgled pa se koristi pri podizanju malih amaterskih jabučnjaka i u vrtovima. Na većim voćarskim plantažama se pokazala vrlo nepogodnom, jer zbog horizontalnog položaja skeletne grane počinju prerano fiziološki da stare i odumiru.
Palmeta s kosim granama predstavlja najbolji tip palmete i najviše je zastupljena u voćarskoj proizvodnji. Ovaj oblik [...]
