Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Plamenjača šljive je ekonomski značajno oboljenje šljive, javlja se na svim sortama ove voćne vrste ali naročito je osetljiva sorta požegača. Prouzrokovač ovog oboljenja je patogen –Polystigma rubrum.
Na području Kolubarskog okruga koji je poznat po gajenju šljive bolest se javlja svake godine ali u različitom intezitetu u zavisnosti od uslova za razvoj ovog patogena. Poljoprivredni proizvođači uglavnom štite zasade tako da nema značajnih i većih štete prouzrokovanih pojavom patogena – Polystigma rubrum. Ukoliko se na vreme ne uradi zaštita pri većim zarazama dolazi do toga da biljka uzgubi lišće od plamenjače šljive, često u jesen ponovo prolista i procvate što znači da je izgubljen rod za sledeću godinu.
Simptomi se javljaju na lišću u vidu pega različite veličine koje su u početku sitne a kasnije se šire i mogu potpuno da prekriju lisku. Pege su u početku žućkaste,nešto kasnije narandzaste i na kraju crvene boje. Tkivo u okviru pega [...]
Obaveštavamo proizvođače grožđa da je Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS“ broj 41/09 i 93/2012) predviđena obaveza upisa u Vinogradarski registar pravnih, odnosno fizičkih lica i preduzetnika koji proizvode grožđe namenjeno prometu. Pravna odnosno fizička lica i preduzetnici koji proizvode grožđe koje nije namenjeno prometu, a imaju u vlasništvu, zakupu, odnosno korišćenju manje od 0,1 ha (10 ar) vinograda ne podležu zakonskoj obavezi upisa u Vinogradarski registar. U skladu sa gore navedenim pozivamo proizvođače grožđa da se upišu u Vinogradarski registar, predajom popunjenog Zahteva za upis u Vinogradarski registar (VV1 obrazac), koji su dobili uz dokumentaciju za obnovu registracije od Uprave za trezor, najbližoj filijali Uprave za trezor, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Nemanjina 22-26, 11000 Beograd) ili nekoj od najbližih kancelarija Stručne organizacije za vođenje Vinogradarskog registra „Centra za vinogradarstvo i [...]
Tehnika čuvanja u KA sastoji se od skladištenja plodova u komore u kojima je značajno smanjen sadržaj kiseonika i povećan sadržaj ugljendioksida. Ova tehnika se kombinuje sa niskim temperaturama koje pojačavaju efekat. Smanjenje sadržaja kiseonika utiče na sporije sazrevanje plodova I garantuje optimalne rezultate čuvanja. Već posle 2-3 dana od zatvaranja komore postiže se pun efekat. Danas preovladava primena KA sa veoma niskim koncentra - cijama kiseonika, 1-2%, uz nivo gljendioksida 1-3%.
Hladnjače, odnosno komore u kojima je moguće uspostaviti ovakav režim gasova nose ime ULO, (ultra low oxigen). Svako odstupanje od zadatih koncentracija pojedinih gasova vodi ka pojavi različitih fizioloških oboljenja. Sastav atmosfere ne bi trebalo da bude isti u toku celog perioda čuvanja, već treba da se menja u zavisnosti od utvrđenog pro grama.
Postoji veliki broj varijanti od kojih je većina ostala na nivou eksperimenata. Međutim, neki programi menjanja sastava [...]
Priprema roda jagode za narednu godinu počinje završetkom berbe. Rodni potencijal za narednu godinu formira se tokom septembra, pa sve do polovine novembra. U to vreme odvija se diferenciranje cvetnih pupoljaka. Koliko će se cvetnih pupoljaka diferencirati najviše zavisi od primenjenih agrotehničkih mera posle berebe – uklanjanje stolona, održavanje i obrada zemljišta, uništavanje korovskih biljaka, đubrenje, navodnjavanje i zaštita od biljnih bolesti i štetočina.
Posle berbe jagode potrebno je nastaviti uklanjanje stolona sa živićima u više navrata sve dok izbijaju. Po pravilu ne treba dozvoliti obrazovanje živića. Stoloni se mogu zakidati noktima, makazama ili kultivatorima pri redovnoj obradi zemljišta. Ne smeju se otklanjati vučenjem, jer se time povređuju bokori jagode.
Obrada zemljišta u čistoj obradi obavlja se radi uništavanje korova i čuvanja vlage u zemljištu. Ona treba da bude plitka (5-6 cm) zbog plitkog korenovog sisitema biljaka i uglavnom [...]
BRUSNICA. Danas se u svetu sve češće traže i koriste razni alternativni preparati i proizvodi koji pomažu u rešavanju mnogih zdravstvenih problema i koji predstavljaju alternativu za upotrebu antibiotika i drugih preparata hemijskog porekla. Jedan od takvih proizvoda koji je deo zdrave hrane i alternativa za hemijske preparate jeste brusnica - Vaccinium macrocarpon. Brusnica - Vaccinium macrocarpon je drvenasta i zimzelena puzavica koja pripada porodici biljaka Ericaceae koja voli kiselo zemljište. Plodovi su svetlo, ali i tamno crveni, izrazito kiselog i relativno oporog ukusa bogata antioksidansima, antocijaninima i flavonoidima. Brusnica ima više sorti, ali najpoznatija i najzastupljenija je sorta Koralle koja se vrlo često nalazi sama u zasadima jer sama vrši samooprašivanje. Nakon 3 do 5 godina (od momenta sadnje) dostiže svoj pun rod od oko 500 grama ( leti ) do oko 1000/1300 grama (na jesen) po sadnici u jednoj sezoni.
Priprema zemljišta: Brusnice ne zahtevaju [...]
Šljivine ose (Hoplocampa flava i Hoplocampa minuta)Rasprostranjene su u svim regionima gde se gaji šljiva. Obe vrste imaju po jednu generaciju godišnje. Prezimljuju u zemlji u stadijumu larve na dubini do 10 cm. Hrizalidacija nastaje u rano proleće,a eklozija odraslih kada je temperatura zemljišta na dubini od 5-10 cm bude 10 ˚C. Fenofaza razvoja šljive u to vreme je cvetanje ili precvetavanje. Posle dopunske ishrane ženke polažu jaja u čašicu poluotvorenih ili otvorenih cvetova. Ispiljene larve prodiru u tek formiran plod i hrane se unutrašnjim sadržajem plodića. Oštećeni plodovi opadaju a odrasle larve napuštaju plodove, i u zemlji, na dubini od 5-10 cm ispredaju kokon i prezimljavaju.Zbog toga je obrada zemljišta oko voćaka u jesen veoma važna jer doprinosi smanjenju intenziteta napada ose u narednoj godini. Primenu insekticida treba sprovoditi u fenofazi precvetavanja šljive, kada je 2/3 kruničnih listića otpalo i kada cvetovi šljive nisu više atraktivni [...]
