Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
U proteklih nekoliko godina proizvodnja plodova trešnje doživljava pravi procvat. Sve više je poljoprivrednika koji se okreću proizvodnji ove voćne vrste, čak i onih koji se nisu bavili voćarstvom. Pre podizanja zasada treba imati na umu, da je pored sve veće ponude atraktivnih sorti, veoma proširen i izbor podloga prilagođenih različitim zemljišnim uslovima i primenjenoj agrotehnici. U narednim redovima date se najosnovnije osobine nekih podloga za trešnju koje se koriste kod nas i u svetu.
- Divlja trešnja: pri klasičnoj tehnologiji gajenja daje veoma bujna stabla, sorte okalemljene na njoj kasnije stupaju na rod, otežana je rezidba i berba zbog velikih gabarita krune, gustina sklopa 250-350 st/ha (razmak sadnje: 6-7m x 5-6m).
- Magriva: sorte na njoj pokazuju manju bujnost (10-20%) od divlje trešnje. Pogodna je za suva i krečna zemljišta, a teško uspeva na teškim i vlažnim zemljištima. Sa nekim sortama trešnje (Van, Burlat, Hedelfingen) ima slabiji [...]
Obrazovanje i porast cvetnih pupoljaka predstavlja osnov proizvodnje voća. Ovaj fiziološki proces ima dosta praktičnog značaja, utičući na buduće pomotehničke zahvate u voćnjaku,npr. poznavajući brojnost i izgradjenost cvetnih pupoljaka odredjujemo vreme i intenzitet rezi- dbe. Diferenciranje cvetnih pupoljaka , u godini koja predhodi cvetanju, uslovljavaju činioci nasledne, biohemijske , ekološke i agrotehničke prirode, koji deluju kompleksno. Da bi voćka mogla da obrazuje cvetne pupoljke potrebno je :
da se nalazi u stadijumu zrelosti i periodu rodnosti,
da u voćki postoji povoljan odnos izmedju količine ugljenih hidrata i azota ( fiziološka ravnoteža ) i
da budu obezbedjeni biljni hormoni - fitohormoni, kao i da ekološki činioci bodu povoljni.
U našim klimatskim uslovima diferenciranje resa oraha i leske vrši se tokom maja i u prvoj polovini juna.
Kod stalnoradjajućih jagoda od sredine juna do sredine jula.
Cvetni pupoljci trešnje, [...]
Sa manjim dozama mineralnih đubriva pri primeni osnovnog đubiva (u jesen ili rano proleće) i izostanka mineralnog đubriva za prihranjivanje preko zemljišta. a uz korišćenje zelenišnog i mikrobiološkog đubrivamogu se postići planirani prinosi grožđa. Loza da bi normalno rasla, razvijala se i redovno plodonosila iz zemlje crpi vodu i rastvorene mineralne materije. Svake godine u zemljište treba unositi đubrivo u optimalnoj količini i u pristupačnom obliku. Postoji više načina, ovde će biti prikazana primena mikrobioloških đubriva u kombinaciji sa zelenišnim đubrivom. Leguminize se seju u prostoru između redova u vinogradu, manji su konkurenti vinovoj lozi u poređenju sa korovskim vrstama kao što su divlji sirak, štir ili poponac. Prednost ispoljena u njih je u sposobnosti da fiksiraju atmosferski azot. Ukoliko se kasnije i unose azotno mineralno đubrivo, produžuje se vegetacija vinove loze, manje se akumuliraju rezervne hranljive materije u lastarima i [...]
Malina se sadi od oktobra do aprila, samo ako je zemljište pogodno za rad i ako nisu niske temperature. Najbolje je malinu saditi u jesen, jer se izdanci do proleća prime i počnu normalno da se razvijaju i rastu. Pri prolećnoj sadnji primanje izdanaka je uvek slabije, a ako je proleće sušno, onda se mora obezbediti zalivanje, što poskupljuje proizvodnju.
Sađenje maline u toku zimskih meseci povoljnije je od sađenja u proleće (ako je zemljište pogodno za rad a temperature nisu ispod tačke mržnjenja).
Mogu da su sade zreli i zeleni izdanci. Mnogo više se koriste zreli izdanci, dok se zeleni sade samo u vrlo pogodnim klimatskim uslovima ili u uslovima navodnjavanja, kada se želi da se neka sorta što brže umnoži, i sadi se u junu.
Uspešno gajenje maline umnogome zavisi i od pravilnog izbora izdanaka za sadnju. Ako se za sadnju upotrebe kvalitetni i zdravi izdanci, onda se postiže bolje primanje, brže obrazovanje novih izdanaka i stupanje zasada u rod, [...]
Vreme berbe plodova dunje presudno utiče na kvalitet i njihova tehnološka svojstva, s obzirom na činjenicu da se hemijski sastav najintenzivnije menja oko 1-1,5 mesec pred berbu. Pošto dunja vrlo dugo vegetira, raste i do kraja oktobra, preranom berbom nastaće vrlo veliki gubici u težini (do 1% dnevno) ali i u kvalitetu. Skladišna sposobnost će im se umanjiti a uvećaće se gubici pri čuvanju. Ukoliko se pak dunje kasno uberu postoji opasnost od prekomernog opadanja i jače pojave truleži pri skladištenju. Zbog toga pri kasnijoj berbi plodove treba što kraće čuvati i brže preraditi.
Vreme berbe plodova dunje se u praksi određuje uglavnom po boji pokožice, lakoće odvajanja plodova od grane, boji semenjače semenke i dr. Vranjska i leskovačka dunja se beru na oko 160 do 170 dana od vremena punog cvetanja. Plodovi dunje se beru tako što se plod obuhvati rukom, blago uvrne i okrene na gore. Plodovi vranjske i leskovačke dunje nemaju pravu peteljku što [...]
Od pravilnog izbora i pripreme zemljišta umnogome će zavisiti kasnije razvoj žbunova, porast izdanaka, rodnost i kvalitet plodova maline. Stoga je potrebno da se na odabranoj površini za podizanje zasada maline sa pripremom zemljišta počne na vreme i da se ona obavi pravilno. Da bi se ovo ostvarilo, tehnologiju pripreme zemljišta potrebno je uskladiti sa stanjem i načinom korišćenja površine li prethodnom periodu, te osobinama i plodnošću zemljista.
Priprema zemljišta za podizanje malinjaka obuhvata uređenje i popravku p~odnosti zemljišta, zatim duboko oranje i površinsku pripremu zemljišta za sadnJu.
Pripremu zemljišta za sađenje maline, ako je moguće, treba početi dve godine ranije. Pošto je malina višegodišnja biljka, priprema zemljišta mora da se obavi pravilno i blagovremeno. Dobro pripremljene zemljište treba da omoguci dobar prijem sadnica i normalan porast izdanaka. U toku pripreme treba uništiti korov, izvaditi žile i panj eve, [...]
