Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Malina je voćka u zasadima sa gustim sklopom biljaka i dobrom rodnošću izdanaka. Samim tim zahteva intenzivnu negu, pravilnu rezidbu, adekvatno đubrenje i drugo u održavanju zasada. Upravo od načina sprovedene nege direktno zavisi visina prinosa, kvalitet roda i dužina eksploatacionog perioda, odnosno celokupna ekonomičnost proizvodnje ovog voća. Nakon prolećnog proređivanja, vezivanja i skraćivanja jednogodišnjih izdanaka za tekući rod u redovnoj nezi itekako značajnu operaciju predstavlja uklanjanje prvih serija mladih izdanaka maline. Ovo su mere u zasadima koje bi trebalo izvoditi u 3 do 4 navrata i to od početka kretanja maline do kraja maja, odnosno u periodu kada ovi izdanci masovno izbijaju i intenzivno rastu, koristeći veoma povoljne uslove vodno-vazdušnog režima u ovom periodu godine. Na samo cvetanje, zametanje i sazrevanje plodova, ali i diferencijaciju cvetnih pupoljaka za narednu godinu jako utiče intenzivni porast „prevremenih“ izdanaka maline. [...]
Visokožbunasta borovnica spada u kulture sa velikim zahtevima kada je u pitanju priprema zemljišta za sadnju. Ova voćna vrsta ima specifične zahteve u pogledu PH vrednosti , sadržaja organske materije, vlažnosti i drugih parametara sa kojima se meri proizvodna vrednost zemljišta. Učinjene greške u pripremi zemljišta pri sadnji teško se ispravljaju i imaju velike posledice.
Priprema zemljišta za podizanje zasada visokožbunaste borovnice podrazumeva više agromeliorativnih mera i zahvata.
- Uništavanje višegodišnjih korova,
-Nivelisanje i ravnanje valovitih terena,
-Acidifikacija ili kalcifikacija zemljišta
-Meliorativno đubrenje,
-Duboko oranje(do dubine oraničnog sloja)
-Površinska priprema zemljišta (drljanje ,tanjiranje,freziranje)
Nivelisanje i ravnanje terena podrazumeva skidanje humki , popunjavanje depresija i vododerina i nivelisanje. Obavlja se pre dubokog oranja i osnovnog (meliorativnog) đubrenja. Ova mera [...]
Da bi zemljište bilo plodno nije dovoljno samo da sadrži određene količine hranljivih sastojaka, već da ovi budu takvi da jih loza može koristiti.Loza svojim korenom može da usisava samo one hranljive sastojke koji se nalaze rastvoreni u zemljišnoj vodi. One pak sastojke, koji u vodi nisu rastvorljivi, loza neće moći da iskorišćava, pa ma koliko bili rasprostranjeni u zemljištu. Zato se i pravi razlika između bogastva i plodnosti zemljišta, i pogrešno je misliti da će jedno zemljište bogato u hranljivim sastojcima biti istovremeno i plodno. Iz ovog jasno izlazi, da plodnost jednog zemljišta, pa prema tome i prinosi koji se na njemu postižu,zavise samo od količine gotove biljne hrane, koju biljka može odmah da usisa svojim korenom. Da bi bljka mogla da se hrani svi hranljivi sastojci moraju biti rastvoreni u zemljišnoj vodi jer žile mogu da usisavaju samo rastvorenu hranu. Zbog toga je potrebno da se u zemljište unese ogromna količina vode, pošto se u njoj [...]
Izmrzavanje cvetnih pupoljaka velika je materijalna šteta za svakog voćara i posledice mogu biti mnogo složenije nego što se misli. Nestanak roda na voćkama prouzrokuje preusmeravanje njihove aktivnosti na proizvodnju vegetativne odnosno drvne mase, što nije povoljno. Veći porast drvne mase na voćkama je poželjan samo ako je u ravnoteži s rodnošću. Radi toga potrebno je sprečiti bujanje krošnje. Zimskom rezidbom u krošnjama se smanjuje broj vegetativnih (drvnih) i generativnih (rodnih) pupoljaka. U slučaju da usled izmrzavanja cvetnih pupoljaka rod propadne, u krošnjama ostaju samo vegetativni pupoljci i to često u smanjenom broju. Zbog toga će svaki od preostalih vegetativnih pupoljaka tokom godine dobijati više organskih i neorganskih materija, što prouzrokuje bujanje i porast mladara. Izrazito bujan porast može izazvati nerodnost u narednoj godini. Bujnost se može regulisati rezidbom, ali se ne smeju zanemariti ostale agrotehničke mere, kao što su [...]
Pergole se kod nas nazivaju i hladnjaci, vinjage, venjaci, osmanluci, senice i odrine. Osnovna karakteristika ovog uzgojnog oblika, koji ima brojne modifikacije, jeste visoko stablo koje se na određenoj visini grana u dva, tri ili vise dugačkih ili kraćih krakova kordunice. Na njima se primenjuju razni oblici rezidbe, u zavisnosti od sorte.Na primeru kalifornijske pergole objasnicemo kako se ovaj uzgojni oblik formira.U prvoj godini gaji se samo jedan lastar, koji se u jesen orezuje na jedno do dva okca. Druge godine na čokotu se, uz kolac gaje jedan ili dva lastara, radi postizanja što veće dužine i debljine. U proleće treće godine lastari se srezuju do visine krova pergole, koja je kod kalifornijske pergole na 130 do 140 cm. Na toj visini je za stub učvršćena kosa prečka i tu se nalazi i žica. Kada lastari na stubu dostignu od 3 do 6 cm, odstrane se svi osim 3-4 na vrhu.U proleće četvrte godine dva najviša lastara na stablu orežu se na 2-3 okca, a dva donja se [...]
Sa manjim dozama mineralnih đubriva pri primeni osnovnog đubiva (u jesen ili rano proleće) i izostanka mineralnog đubriva za prihranjivanje preko zemljišta. a uz korišćenje zelenišnog i mikrobiološkog đubrivamogu se postići planirani prinosi grožđa. Loza da bi normalno rasla, razvijala se i redovno plodonosila iz zemlje crpi vodu i rastvorene mineralne materije. Svake godine u zemljište treba unositi đubrivo u optimalnoj količini i u pristupačnom obliku. Postoji više načina, ovde će biti prikazana primena mikrobioloških đubriva u kombinaciji sa zelenišnim đubrivom. Leguminize se seju u prostoru između redova u vinogradu, manji su konkurenti vinovoj lozi u poređenju sa korovskim vrstama kao što su divlji sirak, štir ili poponac. Prednost ispoljena u njih je u sposobnosti da fiksiraju atmosferski azot. Ukoliko se kasnije i unose azotno mineralno đubrivo, produžuje se vegetacija vinove loze, manje se akumuliraju rezervne hranljive materije u lastarima i [...]
