Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Osetljivost vinove loze prema mrazu zavisi od stepena njene biološke aktovnosti. Najveću osetljivost vinove loze ispoljava u početku vegetacionog perioda, a najmanju u postperiodu fizioliškog mirovanja. Ovako ponašanje vinove loze dovodi se u vezu sa ude lom vode u tkiva pojedi nih organa. U zrelim lastarima najmanjeg udela vode ima preko zime. S približava - njem vegetacionog perioda udeo vode raste i otuda povećana osetljivost vinove loze prema mrazu. Najosetljiviji su sočni delovi i organi kojo se naleze u fazu interzivnog rastenja vinove loze.
Ako bi se najznačajniji delovi na stablu svrstali prema stepenu svoje osetljivosti dobio bi se sledeći raspored:
mladi lastarići,
lišće,
zeleni lastari,
grožđe,
vrhovi zrelih lastara,
okca,
zreli lastari,
kordunice i krakovi,
glava čokota.
Neki organi, kao što su cvasti i cvetovi, ne trpe povrede mrazom jer je vreme njiho vog pojavljivanja ograničeno na onaj deo godine kada se mrazevi [...]
Pergole se kod nas nazivaju i hladnjaci, vinjage, venjaci, osmanluci, senice i odrine. Osnovna karakteristika ovog uzgojnog oblika, koji ima brojne modifikacije, jeste visoko stablo koje se na određenoj visini grana u dva, tri ili vise dugačkih ili kraćih krakova kordunice. Na njima se primenjuju razni oblici rezidbe, u zavisnosti od sorte.Na primeru kalifornijske pergole objasnicemo kako se ovaj uzgojni oblik formira.U prvoj godini gaji se samo jedan lastar, koji se u jesen orezuje na jedno do dva okca. Druge godine na čokotu se, uz kolac gaje jedan ili dva lastara, radi postizanja što veće dužine i debljine. U proleće treće godine lastari se srezuju do visine krova pergole, koja je kod kalifornijske pergole na 130 do 140 cm. Na toj visini je za stub učvršćena kosa prečka i tu se nalazi i žica. Kada lastari na stubu dostignu od 3 do 6 cm, odstrane se svi osim 3-4 na vrhu.U proleće četvrte godine dva najviša lastara na stablu orežu se na 2-3 okca, a dva donja se [...]
Gajene voćne vrste napada veliki broj štetnih organizama. Usled aktivnosti i ishrane štetnih organizama prinos gajenih voćaka i pored sprovedenih mera zaštite bilja može biti umanjen i do 30% u zavisnosti od vrste.
I pored toga što se poslednjih godina ulažu veliki napori na uvođenju integralne zaštite voćaka, proizvođači u želji da ostvare veće prinose i kvalitetnije plodove izvode veći broj tretiranja od neophodnog broja, a uz to i sa povećanim dozama i koncentracijama od preporučenih ne sluteći o mogućim štetnim posledicama.
Imajući u vidu da se voće gaji u monokulturi 15-30 godina, to su posledice prekomerne upotrebe pesticida u zaštiti voćaka izraženije. Neželjene posledice neracionalne primene pesticida se ogledaju pre svega u narušavanju ekosistema, pojavi rezistentnosti štetnih organizama, povećanju ostatka pesticida u plodovima, zagađenju životne sredine.
Integralna zaštita ne isključuje hemijske mere borbe, ali ih svodi na [...]
PODLOGE ZA DUNJU
Za proizvodnju sadnica, sorte dunje se mogu kalemiti na generativne i vegetativne podloge.
Podloga (hipobiot) je voćka proizvedena generativnim ili vegetativnim putem na koju se kalemi sorta. Ona predstavlja osnov u rasadničkoj proizvodnji za kalemljenje voćaka, pa i sorti dunje. Od pravilnog izbora podloge umnogome će zavisiti uspeh kalemljenja, kvalitet sadnice, porast, veličina i dugovečnost stabla, odnosno zasada, otpornost prema ekološkim stresovima (mrazu i suši), a takođe i rodnost, kvalitet i skladišna sposobnost plodova dunje.
Danas se za proizvodnju sadnica dunje koristi relativno veliki broj podloga, koje se sve, po poreklu, mogu svrstati u dve grupe: generativne i vegetativne podloge.
Generativne podloge (koje se drugačije nazivaju div!jačice ili sejanci)
proizvode se iz semena nekih samoniklih vrsta i u proizvodnji sadnica dunje se relativno malo koriste.
Vegetativne [...]
BRUSNICA. Danas se u svetu sve češće traže i koriste razni alternativni preparati i proizvodi koji pomažu u rešavanju mnogih zdravstvenih problema i koji predstavljaju alternativu za upotrebu antibiotika i drugih preparata hemijskog porekla. Jedan od takvih proizvoda koji je deo zdrave hrane i alternativa za hemijske preparate jeste brusnica - Vaccinium macrocarpon. Brusnica - Vaccinium macrocarpon je drvenasta i zimzelena puzavica koja pripada porodici biljaka Ericaceae koja voli kiselo zemljište. Plodovi su svetlo, ali i tamno crveni, izrazito kiselog i relativno oporog ukusa bogata antioksidansima, antocijaninima i flavonoidima. Brusnica ima više sorti, ali najpoznatija i najzastupljenija je sorta Koralle koja se vrlo često nalazi sama u zasadima jer sama vrši samooprašivanje. Nakon 3 do 5 godina (od momenta sadnje) dostiže svoj pun rod od oko 500 grama ( leti ) do oko 1000/1300 grama (na jesen) po sadnici u jednoj sezoni.
Priprema zemljišta: Brusnice ne zahtevaju [...]
Šarku šljive prouzrokuje virus šarke Plum pox potyvirus. Karakteristični simptomi se javljaju na listu i plodu. Simptomi na lišću su u vidu bledozelenih pega, prstenastog oblika, sa tamnijom površinom kružnog oblika u sredini. Pege na listu mogu biti pojedinačne ili u većem broju. Simptomi se jasno ispoljavaju neposredno posle potpunog razvitka lista, a tokom leta postaju manje jasni. Zaraženi plodovi su neukusni, žilavi, meso se teško odvaja od koštice, sazrevaju ranije od zdravih plodova i opadaju. Stepen ispoljavanja simptoma na plodu je u zavisnosti od osetljivosti odnosno tolerantnosti sorte. Kod tolerantnih sorti (čačanska rana, čačanska lepotica, stenlej) dolazi do ispoljavanja simptoma virusnog oboljenja na listu, jačeg ili slabijeg inteziteta, ali nema značajnog uticaja na prinos i kvalitet plodova. Kod požegače koja je vrlo osetljiva skoro svi plodovi opadnu pre punog zrenja, nisu za upotrebu u svežem stanju, a ni za dalju preradu. Virus se [...]
