Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Dunja ima aromatične, lako prepoznatljive plodove koji predstavljaju izvrsnu sirovinu za raznovrsnu preradu. Često se postavlja pitanje šta raditi sa preostalim plodovima dunje nakon spravljanja proizvoda - slatka, pekmeza, sokova, likera, kompota itd. Pravi izbor je proizvodnja rakije dunjevače. Proizvođači koji imaju iskustva, kao i početnici koji će ove godine prvi put pokušati da proizvedu dunjevaču raskošnog mirisa, harmoničnog i prefinjenog ukusa,moraju se pridržavati nekih osnovnih pravila:
Prvo treba obrati čiste, zdrave, zrele, žute, aromatične i sočne dunje, među kojima po kvalitetu prednjači Lesko- vačka dunja. Plodove zatim dobro usitniti u pogodnim mašinama (muljačama ) koje neće oštetiti semenke, jer baš one rakiji daju gorak ukus. Masu zatim sipati u čiste sudove i to do 4/5 njihove zapremine, pa naliti čistom, pitkom vodom da ogrezne. Ukoliko je potrebno povećati slast, dodati 2 - 4% rastopljenog šećera. Sudove onda treba dobro zatvoriti, [...]
Indijanska banana, asimina triloba, ili pav pav (pawpaw) je interesantno voće poreklom iz Severne Amerike, a može da uspeva i kod nas. Asimina triloba je latinski naziv za ovu biljku. Neke vrste mogu izdržati niske temperature i ispod -20 stepeni. Ipak preporučuje se da se sadnice indijske banane zaštite u toku zime, bar dok su mlade, da biljka ne izmrzne. Može se reći da je ovo egzoična voćna vrsta, retka i u svetu i kod nas.
Asimina triloba je poveći listopadni grm ili manje drvo. Naraste do 10 m u visinu. Cveta u proleće. Cvetovi su specifični, do 5 cm u prečniku, crvene, ljubičaste ili bordo boje. Cvetovi ustvari ne mirišu, nego smrde. Pčele nisu fascinirane ni bojom ni mirisom. Oprašivači mogu biti muve ili drugi insekti. Ponekad se usled problema sa oprašivanjem rodnost dovodi u pitanje. Zato postoje i veštački načini oprašivanja, odnosno ručno pomoću četkica. Plodovi su težine do ½ kg, ali obično lakši. Unutar ploda se nalazi nekoliko tamnih [...]
Rasadnik Argus - Sadnice dunje
BOLESTI DUNJE
Dunju napada više bolesti iz grupe mikoza i bakterioza. Najčešće su: monilija (trulež plodova), pegavost lišća, pepelnica dunje, posmeđivanje lišća i bakterijska plamenjača.
Monilija (trulež plodova)
Ovu bolest izaziva gljiva Sclerotinia cydoniae, Monillia neans.
Parazit se u proleće razvija na mladom lišću, odakle ga insekti (najviše pče1e) prenose na tučkove cveta i tako zarazi mlad plod, koji se ubrzo sasuši i mumificira. Ovako sasušeni (mumificirani) plodovi ostaju na granama vrlo dugo, najčešće sa po 1-2 suva lista.
Sa ovih mumificiranih plodova u toku leta zaraza se prenosi na razvijene plodove, koji počinju da trule. Trulež se naročito brzo razvija na ozleđenim mestima, bilo zbog uboda insekata ili nekog mehaničkog oštećenja. Zaraženi plodovi dobijaju mrkocrnu boju i počinju postepeno da se suše. Oko mesta zaraze javljaju se pepeljaste gomilice od konidija, koje su više-manje [...]
Sadnja može biti: jesenja, zimska i prolećna.
Jesenja sadnja je najbolja zato što preseci žila brže kalusiraju, voćke su bolje obezbeđene vodom i takve sadnice se brže i bolje razvijaju. Jesenu sadnju treba obaviti do 25.novembra. Na sadnicama treba izvršiti defolijaciju (skinuti lišće) koja može biti hemijska ili ručna. Sadnice ne smeju biti starije od dve godine. Prolećna sadnja se vrši kod voćki koje su osetljive na niske temperature i treba je obaviti što ranije, najkasnije do marta meseca. Pre same sadnje pregledaju se sadnice. Koren treba da bude svetle bele boje. Podkorica takođe treba da bude bele boje što ukazuje da je sadnica sveža. Duže korenove žile treba skratiti na dužinu 15-20cm tako da presek bude manje kos da bi došlo do bržeg i lakšeg zarastanja.
Sadnice se sade u rupama (jamićima) koje mogu biti raznih dimenzija (što zavisi od prethodne prirpreme zemljišta) i napravljene ručno ili mašinski. Na dobro pripremljenom zemljištu [...]
Rekonstrukciji se najčešće pristupa zbog malih međurednih rastojanja, jer u takvim vinogradima nije moguće primeniti mehanizovanu obradu i zaštitu od bolesti,i zbog oblika gajenja na kom nije moguće primeniti onu rezidbu koju zahtevaju neke sorte, u prvom redu stone.
Kod nas se najčešće vrši rekonstrukcija mlađih vinograda uskorednih i širokorednih sa rastojanjima od 1.5-2.3m. Ako se u ovim vinogradima izvrši vađenje svakog drugog reda dobija se međuredno rastojanje od oko 3-4m pri kojem je moguća primena mehanizacije i gajenje vinove loze sa razvijenim oblicima stabla.
Pri rekonstrukciji se često vrši i izmena naslona. Pri tome je neophodno i jače đubrenje i pažljivo negovanje čokota. Da bi se pri izvođenju rekonstrukcije što manje gubilo u prinosu ona mora biti planski izvedena. Obično se redovi na kojima se vrši rekonstrukcija predhodne godine orežu kraće, kako bi se dobilo što više lastara. U istoj godini redovi određeni za vađenje,jače se [...]
Savremeni uzgoj vinove loze podrazumeva špalirni način gajenja. Međutim, šta uraditi sa starim, vrednim vinogradom, gajenim na čokotu? Moguće je prevesti takav vinograd na savremeni,
špalirni način gajenja. Прелазак од класичног на шпалирни начин гајења.
Ради се о превођењу винограда са чокотима густе садње са ниским стаблом на повишене форме и шпарилно гајење. Ту се ручни рад на обради земљишта, ђубрењу и заштити винограда од паразита може заменити механизацијом, што знатно појефтињују производњу и доводи до веће могућности за благовреме- но извођење појединих мера у производњи грожђа.
Чокот се од ниског стабла у полу- високо [...]
