Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Voćne rakije pored osnovnih sastojaka kao što suvoda i etanol, sadrže i sporedne sastojke koji takođe utiču na organoleptička svojstva pića. Među ovim sastojcima nalaze se i oni koji su nepoželjnii štetni, kao što je cijanovodonična kiselina (HCN). Cijano-vodonična kiselina nastaje hidrolizom jedinjenja amigdalina, koje se najviše nalazi u jezgru koštice i semenkama voća, a njegov sadržaj zavisi od vrste i sorte voća.Najviše ga ima u gorkom bademu, semenu kajsije, kruške, šljive,višnja, trešnja, breskva, nektarine i šipka. Odvajanjem celih koštica, bez lomljenja, pre početka alkoholne fermentacije, može se znatno smanjiti sadržaj ove otrovne kiseline. Deluje smrtonosno na ljudski organizam u količinama od 50-70 mg/l. Pošto spada u grupu jakih otrova njena maksimalna količina regulisana je Pravilnikom o kvalitetu žestokih pića i iznosi 30 mg/l.
Cijanid ( jedinjenje, so cijanovodonične kiseline, što u prevodu znači „plav“) je jedan od [...]
U zavisnosti od uslova sredine, sorte i primenjene agrotehnike, za gajenje
maline najčešće se koriste sledeći sistemi: - žbuna,
- pantlj ike i
- žive ograde
Za proizvodnu praksu od većeg značaja su sistem žbuna, sistem pantljike i sistem špalira.
Sistem žbun Pri gajenju maline po sistemu žbunova postoje sledeće vari-
jante:
- slobodni žbunovi bez vezivanja izdanaka,
- žbunovi sa vezivanjem izdanaka, i to sa naslonom ili bez naslona (koca),
- žbunovi sa kvadratnim ili pravougaonim rasporedom, i drugi oblici.
Bez naslo na i vezivanja izdanaka mogu se uspešno gajiti samo sorte maline koje donose rod na jednogodišnjim izdancima, npr. sorta zeva, jer se ovi izdanci posle završene berbe i vegetacije orezuju do zemlje. Za sorte (malboro, jelička i dr.) koje imaju jake i kratke izdanke naslon i njihovo vezivanje takođe nisu neophodni. Međutim, za sve sorte maline koje imaju dugačke izdanke naslon i vezivanje u žbunu su [...]
Malina se može saditi od završetka vegetacije u jesen pa sve do početka vegetacije u proleće. Pre same sadnje potrebno je analizirati niz faktora od kojih će zavisiti uspeh u proizvodnji. Posebnu pažnju treba posvetiti izboru odgovarajućeg zemljišta i položaja budućeg zasada kao i nabavci kvalitetnog sadnog materijala. Greške koje se naprave prilikom izbora parcele i sadnog materijala kasnije se ne mogu ispraviti pa je sav trud i uložena sredstva oko podizanja zasada neisplativ. Ova godina je bila specifična zbog visokih padavina a oni zasadi koji su podignuti na neadekvatnim položajima i gde se zadržavala voda su stradaliKod nas se sadni materijal maline dobija razmnožavanjem maline izdancima. Izdanci se razvijaju iz podzemnih pupoljaka tokom proleća a vade se u jesen posle opadanja lišća. Izdanci se mogu vaditi iz proizvodnih zasada ili matičnih zasada koji su podignuti samo za tu namenu.Za podizanje novih zasada maline treba koristiti sadnice iz registrovanih [...]
Izmrzavanje cvetnih pupoljaka velika je materijalna šteta za svakog voćara i posledice mogu biti mnogo složenije nego što se misli. Nestanak roda na voćkama prouzrokuje preusmeravanje njihove aktivnosti na proizvodnju vegetativne odnosno drvne mase, što nije povoljno. Veći porast drvne mase na voćkama je poželjan samo ako je u ravnoteži s rodnošću. Radi toga potrebno je sprečiti bujanje krošnje. Zimskom rezidbom u krošnjama se smanjuje broj vegetativnih (drvnih) i generativnih (rodnih) pupoljaka. U slučaju da usled izmrzavanja cvetnih pupoljaka rod propadne, u krošnjama ostaju samo vegetativni pupoljci i to često u smanjenom broju. Zbog toga će svaki od preostalih vegetativnih pupoljaka tokom godine dobijati više organskih i neorganskih materija, što prouzrokuje bujanje i porast mladara. Izrazito bujan porast može izazvati nerodnost u narednoj godini. Bujnost se može regulisati rezidbom, ali se ne smeju zanemariti ostale agrotehničke mere, kao što su [...]
Da bi zemljište bilo plodno nije dovoljno samo da sadrži određene količine hranljivih sastojaka, već da ovi budu takvi da jih loza može koristiti. Loza svojim korenom može da usisava samo one hranljive sastojke koji se nalaze rastvoreni u zemljišnoj vodi. One pak sastojke, koji u vodi nisu rastvorljivi, loza neće moći da iskorišćava, pa ma koliko bili rasprostranjeni u zemljištu. Zato se i pravi razlika između bogastva i plodnosti zemljišta, i pogrešno je misliti da će jedno zemljište bogato u hranljivim sastojcima biti istovremeno i plodno.
Iz ovog jasno izlazi, da plodnost jednog zemljišta, pa prema tome i prinosi koji se na njemu postižu, zavise samo od količine gotove biljne hrane, koju biljka može odmah da usisa svojim korenom. Da bi bljka mogla da se hrani svi hranljivi sastojci moraju biti rastvoreni u zemljišnoj vodi jer žile mogu da usisavaju samo rastvorenu hranu. Zbog toga je potrebno da se u zemljište unese ogromna količina vode, pošto se u [...]
Kamenitost plodova kruške je opšte rasprostranjena bolest u svetu. Ona je jedno od najčešćih oboljenja kruške, čiji je prouzrokovač virus. Prirodni domaćin prouzrokovača ove bolesti su kruška, dunja.Prvi simptomi se zapažaju u vidu tamnozelenih površina ispod epidermisa. U napadnutim delovima pojedine ćelije parenhimskih ćelija odrvenjavaju. Zbog ovih promena plodovi neravnomerno rastu, pa su jako izobličeni i upadljivi po nepravilnom obliku. Kod osetljivih sorti odrvenjavanju podleže veliki broj ćelija, pa su i čitavi plodovi tako odrveneli da gube svaku upotrebnu vrednost.Osnovna mera u suzbijanju jeste da se za proizvodnju koristi zdrav sadni materijal, jer se kamenitost plodova kruške prenosi jedino zaraženim biljnim delovima.
Izvor: PSSS Kraljevo - Jelena Grbić, dipl. ing. zaštite bilja
