Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
Zelena rezidba obavlja se u toku vegetacije vinove loze i kod vinskih i kod stonih sorti radi poboljšavanja kvaliteta groždja. Kao osnovne mere primenjujemo lačenje, prekraćivanje glavnih lastara, prekraćivanje zaperaka i uklanjanje listova oko grozdova.
Lačenje ili plevljenje loze predstavlja uklanjanje lastara sa višegodišnjeg drveta u više navrata na početku vegetacije. Cilj je da se rezervne hranljive materije usmere u mlade lastare. Listovi su na njima još mali i ne stvaraju dovoljno nove organske materije, preko potrebne za cvasti i njihov porast.
Prekraćivanje vrhova lastara uključuje zakidanje vrhova neposredno pre cvetanja ili odmah posle cvetanja (pinciranje) i zalamanje vrhova lastara u fenofazi intenzivnog porasta bobica. Dakle, svesno se uklanja vršni deo lastara, privremeno usporava njegov porast i preusmeravaju hranljive materije u grozdove. To se odražava na veličinu grozda. (sl. 1).
Prekraćivanje ili zalamanje zaperaka je efikasnija mera u [...]
U dosadašnjem razvoju poljoprivrede Srbije a posebno voćarstva, može se reći da je najmanje pažnje posvećeno jezgrovitim voćnim vrstama, gde spada i leska.
Svoje potrebe naša zemlja podmiruje uglavnom uvozom i svake godine se odva ja nekoliko desetina miliona dolara za uvoz plodova lešnika.Međutim, kod nas postoje povoljni ekološki, pa i ekonomski uslovi za gajenje pitome leske.
Sa racionalnim korišćenjem zemljišnog kapaciteta, možemo se osloboditi uvoza lešnika sa veli kom perspektivom da postanemo značajni izvoznici.Sa privredne tačke gledišta, u povoljnim eko loškim uslovima i sa relativno skromnim ekonomskim ulaganjima u odnosu na druge vrste voća ka, leska daje dobre prinose, a time i veliku rentabilnost.
Plod leske ima široku primenu, kako u prehra-mbenoj industriji i domaćinstvu, tako i u kandito- rskoj industriji, gde se jezgro lešnika koristi kao osnovna sirovina za izradu kremova a ima i izva- nrednu aromu sa mirisom kakaoa.
Pored nabrojanih [...]
Broj sorti dunje je relativno mali i ograničen je na korišćenje svega nekoliko sorti u praksi. Kod nas se najčešće koriste leskovačka i vranjska dunja a ređe druge.LESKOVAČKA dunja Ovo je domaća sorta raširena po dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave i u Vojvodini. U narodu je nazivaju dunjom, za razliku od vranjske dunje koju zovu dunjac. Stablo leskovačke dunje je u početnom periodu rasta bujno, ali čim prorodi bujnost se smanjuje i mogla bi se označiti kao srednja.Kruna je široka, okrugla i sa oborenim granama koje pod teretom roda padaju do zemlje. Dosta je otporna prema bolestima i štetočinama (osim prema virusima). Prorodi relativno rano, a potom rađa redovno i obilno i to uglavnom na kratkim rodnim grančicama.
Oblik ploda je jabučast, okrugao, ravan ili rebrast, krupan do vrlo krupan (200-500 grama).
Pokožica ploda u punoj zrelosti je limunasto žuta, meso ploda je sitnozrno, kiseloslatko, fine arome. Plodovi su posle berbe dobre [...]
Zimsko mirovanje vinove loze kao jedan od dva ciklusa razvića vinove loze, počinje kada potpuno opadne lišće a završava se kada počne kretanje sokova u proleće. Na dužinu trajanja zimskog mirovanja veliki uticaj imaju sorte i klima.U umereno kontinentalnoj klimi ono traje od kraja novembra do druge polovine marta.
Razlikujemo dve vrste mirovanja:
1. fiziološko i
2. ekološko
Fiziološko mirovanje se odlikuje određenim fiziološkim stanjima zimskih okaca i pada u vreme kada su okca formirana i prilagođena uslovima prezimljavanja. Fiziološko mirovanje počinje krajem avgusta i traje 4 – 5 meseci, (do druge polovine januara).
Posle toga nastaje ekološko mirovanje koje je uslovljeno isključivo spoljnim uticajima. Od spoljnih faktora presudan uticaj ima niska temperatura, koja produžava period mirovanja. U periodu zimskog mirovanja količina vode u zrelim lastarima i višegodišnjim delovima loze je vidno smanjena i kreće se od 45 do 50%. Ukoliko je procenat vode u [...]
Savremeni uzgoj vinove loze podrazumeva špalirni način gajenja. Međutim, šta uraditi sa starim, vrednim vinogradom, gajenim na čokotu? Moguće je prevesti takav vinograd na savremeni,
špalirni način gajenja. Прелазак од класичног на шпалирни начин гајења.
Ради се о превођењу винограда са чокотима густе садње са ниским стаблом на повишене форме и шпарилно гајење. Ту се ручни рад на обради земљишта, ђубрењу и заштити винограда од паразита може заменити механизацијом, што знатно појефтињују производњу и доводи до веће могућности за благовреме- но извођење појединих мера у производњи грожђа.
Чокот се од ниског стабла у полу- високо [...]
Malinu napada veliki broj štetnih insekata. U našim uslovima najštetniji su malinina buba, gundelj, malinin prstenar, malinin staklokrilac, malinina muva golica, malinina mušica i rnalinina zelena lisna vaš.
MALININA BUBA tByturus tonientosa F)
Malinina buba napada cvetne pupoljke, cvetove i plodove maline. lnsekt prezimljava kao larva ili odrastao imago u zeljištu na dubini 10-25 cm. Insekt se pojavljuje sredinom aprila i hrani se cvetnim pupoljcima i cvetovima; krajem aprila se pari i sredinom maja polaže jaja u cvetovc i plodove maline. U plodu maline
razvija se larva i tri puta se presvlači dok ne odraste. Larva se hrani mladim plodovima, koji se stoga deformišu i zaostaju u porastu. Odrasla larva napušta plod i ubušuje se u zemljište, gde gradi kokone od zemlje. Početkom septembra larva se preobražava u odraslog imaga koji pravi kokone od zemlje u kojima prezimljava.
Odrastao insekt je slamastocrne boje s ovalno izduženim telom dužine 4- 4,5 [...]
