Sajt udruženja voćara Srbije
Prozor u svet savremenog voćarstva
U poslednjim godinama voćarstvo u svetu se intenzivno razvija. Osavremenjavanje voćarstva podrazumeva proizvodnju novih i kvalitetnijih sorti kao i uzgojne oblike koji se prilagođavaju tako da bi se dobio veliki prinos plodova najboljeg kvaliteta a da se pri tom ne iscrpi snaga voćaka, nego da se njihov vegetativni i rodni potencijal održi dugi niz godina. Takođe se primenjuje modernija mehanizacija za obradu kao i noviji i uspešniji program zaštite voćnjaka.
Sajt je osmišljen tako da koristi svim voćarima a posebno početnicima u svrhe informisanja, međusobne komunikacije i saradnje.
Da bi ste pratili najnovije tehnologije u voćarstvu ovaj sajt će vam u velikoj meri pomoći. Na sajtu će se redovno prikupljati voćarske novine iz celog sveta, voćarska literatura i iskustva starih voćara. Svaki registrovani član (voćar) može postaviti neki svoj članak o voćarstvu a najstariji i najaktivniji članovi ako žele mogu raditi u moderaciji sajta. Moderacija sajta vodi računa da sadržaj koji se postavlja na istom nije uvredljiv po bilo kojoj osnovi niti je nacionalne sadržine i koji ce služiti isključivo u edukativne svrhe.
OBLIKOVANJE VERIJEROVE PALMETE
lova palmeta se pretežno koristi kao dekorativna forma gajenja sorti jabuke kalemljenih na slabo bijnim podlogama. Karakteriše se prisustvom centralne vodice iz koje se na svakih 50-60 cm formiraju bočne skeletne grane, koje izvesno vreme rastu horizontalno a zatim vertikalno.
Tehnika formiranja zasniva se na prekraćivanju centralne vođice za svaki sprat palmete, zatim na razvođenju bočnih skeletnih grana u horizontalan položaj do određene dužine i naposletku njihovo uspravljanje. Za formiranje ove palmete potreban je naslon, koji ostaje sve vreme gajenja jabuke. Posle određenog broja spratova može se potpuno ukloniti centralna vođica, tako da se dobije Verijerova palmeta sa parnim brojem skeletnih grana.
Ovaj sistem formiranja krune voćaka nikad nije izašao iz okvira okućničkog gajenja, pa ima sve mane i nedostatke horizontalne palmete.
Pravilan izbor zasada voćaka na jednoj lokaciji uslovljen je ekološkim ( prirodnim) uslovima tog kraja, potrebama za deficitarnim voćem, kao i kvalitetom i upotrebljivošću izabranih voćnih kultura. Prevashodno moraju se birati one vrste koje u tom kraju najbolje uspevaju, da odgovaraju potrebama domaćih i stranih tržišta, da su plodovi visoko kvalitetni i izdržljivi pri transportu i da se mogu koristiti zavisno od namene – kako za preradu, tako i za stono voće.
Takođe, značajno je i da samo gajenje zasada ne iziskuje mnogo radne snage, da je izabrana vrsta što otpornija prema biljnim bolestima i štetočinama, da rano prorodi, redovno i obilno rađa, kao i da je sama berba prilagodljiva radnoj snazi u rejonu. Odlučujuću ulogu pri izboru vrsta mogu imati i saobraćajni uslovi datog lokaliteta odnosno blizina tržišta ( većih potrošačkih centara i prerađivačke industrije).
Nakon izabrane vrste za podizanje zasada, moramo se odlučiti i na najpogodnije [...]
PODLOGE ZA DUNJU
Za proizvodnju sadnica, sorte dunje se mogu kalemiti na generativne i vegetativne podloge.
Podloga (hipobiot) je voćka proizvedena generativnim ili vegetativnim putem na koju se kalemi sorta. Ona predstavlja osnov u rasadničkoj proizvodnji za kalemljenje voćaka, pa i sorti dunje. Od pravilnog izbora podloge umnogome će zavisiti uspeh kalemljenja, kvalitet sadnice, porast, veličina i dugovečnost stabla, odnosno zasada, otpornost prema ekološkim stresovima (mrazu i suši), a takođe i rodnost, kvalitet i skladišna sposobnost plodova dunje.
Danas se za proizvodnju sadnica dunje koristi relativno veliki broj podloga, koje se sve, po poreklu, mogu svrstati u dve grupe: generativne i vegetativne podloge.
Generativne podloge (koje se drugačije nazivaju div!jačice ili sejanci)
proizvode se iz semena nekih samoniklih vrsta i u proizvodnji sadnica dunje se relativno malo koriste.
Vegetativne [...]
Malina pripada žbunastim vrstama listopadnih biljaka. Sastoji se od nadzemnih i podzemnih organa.
Koren maline je višegodišnji i dobro razvijen. Sastoji se od podzemnog dela izdanka ili glavnog korena, nekoliko skeletnih žila i velikog broja obrastajućih žilica. Razvijenost korenovog sistema zavisi od naslednih osobina vrste, ekoloških uslova i načina gajenja. Glavna masa korenovog sistema crvene maline, koja se razmnožava izdanci ma, u povoljnim zemljišnim uslovima nalazi se do 50 cm dubine, a pojedine žile mogu da prodru na više od I m dubine. Primarni koren koji nastaje iz korenka klice vrlo brzo izumire i njegovu ulogu preuzima adventivni koren, koji postaje od podzemnog stabla.
Kupinolika (crna) malina (R. occidentalis L.) ima mnogo razvijeniji korenov sistem nego crvena (R. idaeus L.). Navodi se da koren ove maline može da prodre u zemlju i do 3 m. Crna malina ima razvijen glavni koren na kome nema pupoljaka i ne daje korenove izdanke.
Izdanak [...]
Siva trulež grožđa je ekonomski vrlo štetna bolest kod nas. Najčešće je prisutna u vinogradima gustog sklopa i osetljivih sorti. Štete nastale delovanjem ove gljive mogu biti veoma velike. Parazit napada list, mladare i bobice vinove loze. Najveće štete izaziva na grozdovima, gde kod osetljivih sorata u povoljnim uslovima može da zahvati i preko 80 % grozdova kada berba izostane u potpunosti.Štete se ogledaju i u kvalitetu vina jer nepovoljno deluje i na sadržaj šećera (smanjuje se) i dolazi do stvaranja fermenata koje vino čine tamnim.Gljiva prezimljava na opalom lišću u obliku sklerocija nepravilnog oblika. U toku proleća se razvija kondinski stadijum koga vetar lako raznosi. Klijanje se obavlja u grožđanom soku i to već na temperaturi od 5-12 ºC sa optimumom od 25 ºC. Takođe može i da prezimi u obliku micelije u kori lastara ili u spavajućim pupoljcima.Infekcija se ostvaruje znatno pre pojave simptoma, pa je samim tim i zaštita vinove loze isključivo [...]
Berba je prošla, vino nam greje dušu, ali već treba misliti na radove u zimu. Prouzrokovači bolesti vinove loze sada se pritaje i čekaju proleće. Sakrivaju se u opalom lišću , ispucaloj kori čokota. Oprez !
Plamenjača vinove loze - prouzrokovač gljiva ( Plasmopara viticola ) Plasmopara se sada nalazi u opalom lišću,u unutrašnjem tkivu i to u obliku zimskih spora (oospora).
To su punije ćelije, pune ulja, otporne na zimu i zimi miruju.Tkivo lišća se pomalo raspada, trune i tako se oospore do proleća oslobode. U proleće kad otopli, vinova loza prolista i padne dovoljno kiše, zimske spore kliju i vrše zarazu sa lišća.
Pepelnica –prouzrokovač gljiva (Uncinula necator)
Zbog jakog napada pepelnice, nekih godina vinogradari ostanu bez roda, a vinograd pruža sliku kao da je izgoreo u plamenu. Zaraženi listovi i bobice otpadnu i na njima prezimljava pepelnica u obliku sitnih kuglica (to su plodonosna tela zvana kleistotecije), jedva vidljive. U proleće se [...]
